Ambient on/off

Sign up

 

Continue

Continue By creating an account you agree to the Terms of Service & Privacy Policy

Poezija u prozi

Day 1,982, 11:01 by Kapetan Uks

Kao što ste videli, hegemonističke imperijalističke plaćenićke kurve nisu se usudile da ubiju najvećeg sina naših naroda i narodnosti!
Dosta onda o tome.

Danas vam predstavljam jednu kraću poeziju u prozi koju sam napisao juče na Kalemegdanu. Slika nema, rima nema, ako ste to 'teli, idite dok još ima vremena. Stvar je pomalo lična, ali dovoljno opšta da se može predstavljati javnosti...

UŠĆE

Između obala pošumljenih sastajahu se dve reke.
Godinama su put krčile od istočišta ka jugu, dubile korita, kopale zdence.
Na kraju, polako se takoše.
Godinama, sve više vode oticale su jedna u drugu i pravile zajedno ostrva, obale i šume.
A po tim obalama kotio se život:
sitna divljač, glodari i ptice, sa obe strane bujne krošnje, a iza njih livade, obrasle malenim cvećem.
Pomalo pčela, pomalo mušica, pauci, gušteri i vilin konjic.
Često ih jedoše ptice, čak patke i galebovi.
U rekama gnjuraše ribe, a njihovo mreškanje videlo se izdaleka, na mestima gde je padao dud.
Onda, na proleće, kada bi izašlo sunce, visoke krošnje bi odahle prozirno, zeleno, zlatno, iznad sopstvenih senki;
blizu obala kao magla rojile bi se horde mekih krila a jata ptica nadletala kao izvidnica.
Vetrom mreškana, voda je davala odsjaj kao hiljade zlatnih sunaca, baš kao da vriju sunca potopljena u svemir.

I živeše u to vreme blizu tih obala jedan car.
Na proleće, tačan kao sat, izlazio je na dalju obalu, budno posmatrao:
i zeleno-zlatni sjaj krošnji,
i izmaglicu roja na obali,
i izvidnice ptica na nebu,
i mreškanje hiljade sunaca na površini reka.
Sve ovo je gledao car svaki dan, ujutru, pre nego poslovi se dnevni svrše.
I od svega toga, čak i od oblaka više, svide mu se najbolje to mreškanje i odsjaj na vodi, poput hiljade zlatnih sunaca koja se sjaje potopljena u svemir.
Jer svuda vide car ponešto od poznatog:
u krošnjama snagu velikih,
u roju moć uma,
u jatima oprez malih.
Ali u tom tajnovitom mreškanju vode i u tom odsjaju, veličanstvenom i neuhvatljivom, car vide neku silu do tad njemu neznanu.

Godinama, reka se nije menjala.
Godinama, njene obale, njene vode i nebo nad njom ostajahu isti.
Godinama gledaše car sjaj na vodi, čudiše se i misliše.
I na kraju smisli:
da uzme grumen zlata koji pod plamenom sija baš kao daleko sunce u maglini;
da ga odnese kovaču, a ovaj da ga istopi te u kalup mete;
u kalupu da bude iskovan lik carev sa krunom i žezlom i slovima carstva njinog.
Tako se i zbi -
grumen zlata bi istopljen i u kalup nasut i na njemu oslikan car i njegove reči.
I požele car da učini takvih na hiljade, pred sobom kad ih raspe da se može u njih utopiti kao što se hiljade zlatnih sunaca utapaju u svemir.
Tako se reši car da planinu, zlatonosnu, istopi svu.
I dovede ljude iz pola carstva za ovaj posao;
dade im divljač da love, ribu iz vode da vade, jer moraše se prehraniti ljudi, i žene i deca njihova i grnčari njihovi, i ratnici i vrači;
a ljudi, na reke nesviknuti, stadoše poboljevati, i dade car vračima njihovim sve šume i livade po obali, plodove, list, cvet i koren da uzbiraju, seku, suše i mrve;
i dade im car drveće da ruše jer morade narod živeti negde i kola i oruđe praviti.

Godinama, reke se menjahu.
Godinama je hlapio sjaj nad krošnjama stanjenim.
Godinama su ptice odletale a rojevi insekata nestajali.
Godinama, gradio je car hiljade i hiljade zlatnih sunaca.
Godinama, njegovi ljudi učiniše planinu šupljom, i dade im car svu zemlju što vadiše iz utrobe njine da bacaju na obalu reka, bedem da prave.

Prve godine, probiše reke bedeme, stigoše daleko, da se zlatasta voda mreškala baš pod prozorom carevim, a sjaj vode nadsjaji carevih hiljadu zlatnih sunaca.
Druge godine, vode pređoše bedeme, skvasiše vrhove i deo se zemlje nabacane sulja sa njih.
Treće godine, bedeme utabaše i na njima kule izrastoše, ali kada je vetar sa severa duvao, vode ih tako zapljuskivaše da ne mogahu ljudi stajati kraj kula.
No četvrte godine, vetar je duvao samo u bedeme.
Bedemi reku dvostruko nadvisiše.
Stara planina, do kraja izdubljena, uruši se u krš.
Prestade mreškanje vode i reke postadoše kao ogledalo.
Umesto na njihove vode, sunce je sjalo na kule.

Na proleće izađe car na dalju obalu, stade kraj kule;
ne vide više magične krošnje,
ne vide više rojeve kraj obala,
ne vide nikakve izvidnice, ni ptice, ni krila.
Ali vide da se sjaj na mirnoj vodi umirio i vide da je sjaj hiljade hiljada zlatnih sunaca u njegovim zlatnim dvorima sada stostruko veći od onog na vodama obeju reka.
I beše mu milo, mada ne i dovoljno;
beše zadovoljan, no ne i umiren.
Zagleda se u reku, osvrnu se ka dvorima zlatnim;
opet se okrenu reci pa još jednom ka svom zlatu
i utom
iskruniše mu se bedemi pod nogama i izgubi car tlo pod nogama, pade u reku.
Ništa nije vredela njegova straža, mada ga mogoše uhvatiti da su ga mogli dohvatiti;
ništa nisu vredeli vrači, mada mu mogoše izgnati vodu da ga je htela voda vratiti.
Ostadoše bez cara svi, vojnici, straže, grnčari, lovci, rudari i vrači.
Ostadoše da pamte Cara koji je skovao hiljade malih, zlatnih sunaca.

Ostadoše bez cara i odseliše se, u nekim drugim zemljama da vojuju, čuvaju, vajaju, love, kopaju, leče.
Godinama, reke su kopale bedeme.
Godinama, drveće puštalo plodove na suvo tlo.
Godinama nove ptice i ribe i sitna divljač otkrivaše obale sve blaže i blaže.
Godinama se carevi potomci po dnu reke množiše.

Jedne takve godine, u proleće, čuli su da se bedemi ruše, osetili mreškanje vode pod vetrom, videli hiljade zlatnih odsjaja na površini, kao hiljade malih sunaca.
Godinama su hteli napolje, izlazili na obale, šljapkali svojim perajima po blatu nekadašnjih kula.
Neki su se vraćali, neki se gušili, ali su svaki dan proleća slavili, sećajući se rušenja crnih bedema, svežine vetra na vodi, topline i žara odsjaja sunca.

I opet, jedne takve godine, u jedno takvo proleće, izađoše na obale.
Bilo je jutro -
visoke krošnje odisahu prozirno, zeleno, zlatno iznad sopstvenih senki;
blizu obala, poput izmaglice, rojahu se horde mekokrilih insekata;
jata ptica, kao izvidnici, nadletahu vode i obale.
Stajali su tako, njihove škrge pristadoše da prime vazduh;
njihova koža upijala je toplinu sunca, svežinu vetra.
Njihove oči ostaše zagledane ka daljoj obali gde se pod suncem, okupano vatrom,
sjajilo hiljadu malih, zlatnih sunaca...

 

Comments

Bolid-srbenda
Bolid-srbenda Day 1,982, 11:03

brate stvarno ti je strava pesma , kad budem imao vremena procitacu je ...

Kapetan Uks
Kapetan Uks Day 1,982, 11:04

hahahahahaha

Bolid-srbenda
Bolid-srbenda Day 1,982, 11:05

Kapetan Uks
Kapetan Uks Day 1,982, 11:08

Ne izbacuje smajlije, ali znam šta si hteo da kažeš : )

Takimanija
Takimanija Day 1,982, 11:18

E brate odmah sam se spustio na komentare da vidim, jel neko mozda spremio interpretaciju ili bar skraceno objasnjenje sta pise u njoj.

Kapetan Uks
Kapetan Uks Day 1,982, 11:20

Ako bude sreće da malo više ljudi pročita, možda će i biti tako nečega...

deki91
deki91 Day 1,982, 11:46

PRVI...procitao!
u jednom dahu
: P

Kapetan Uks
Kapetan Uks Day 1,982, 11:50

Daj neku interpretaciju za Takija : D

Marko 26
Marko 26 Day 1,982, 11:58

Sad mi drago što nisam prvi pročitao : P

Marko Sajber
Marko Sajber Day 1,983, 03:59

procitah i ja, veoma lepo, dirljivo, prolecno dzabe care sve te tvoje pare.... xDDDD

Pegica
Pegica Day 1,982, 12:08

Leleeeeeee
nisam pročitala, moram da stignem na Adu...

mcmoox
mcmoox Day 1,982, 12:18

Najgori su ovi vaskrsli ....

MCMOOX je bio ovde!!!!!

Dejan Krunic
Dejan Krunic Day 1,982, 14:17

Ti se javljaš!?
Pa ti si vaskrsavao celu nedelju kada ti je Sallieri maznu kintu!

Nisam znao da li kukaš ili zapomažeš, da l' ćeš da se besiš, skočiš sa mosta ili sečeš vene!
Već sam te, da prostiš, oplakao!

Van Sebe
Van Sebe Day 1,982, 12:23

Svaka cast! Odlicno... Mada ne videh galebove na Kalemegdanu, ali umetnicka sloboda...

CHRISTIANE.F
CHRISTIANE.F Day 1,982, 12:33

onaj ko kaže da ne razume, neka se bar malo potrudi da pročita, a uostalom i neke najbolje reči i poenta umeju da se uglavnom kriju između redova

Gambino_SSSS
Gambino_SSSS Day 1,982, 13:34

u Jing Lingu penjući se na feniksovu terasu

Na feniksovoj terasi jednom su se feniksi igrali
feniksi odoše, osta prazna terasa i reka što usamljeno teče
tajne staze palate Vu pokri korov i cveće
svečane odore jina sad su drevni prah
tri brda raspolućena sumodrim rubom neba
ova reka razdvojena je adom belih čaplji
jedan od oblaka uvek može zakloniti sunce
a ne videći Čang An čovek je tako nesrećan


Ovu pesmu napisao je Li Bu Ve. Prevod možda i nije naročito dobar ali ti dajem zadatak da saznaš o čemu govori i zašto sam ti je napisala kao odgovor. Diskutovaćemo na Adi

Gambino_SSSS
Gambino_SSSS Day 1,982, 13:34

pardon Li Bai je pesnik

Kapetan Uks
Kapetan Uks Day 1,982, 13:46

Kada živost napusti predele u kojima obitavamo, ceo svet se cepa i ne deluje jedinstven. Osećamo se prepušteni ravnodušnoj sudbini, kao goli i sami pred olujom. Svaki trenutak života pomućen je sećanjem na sjaj kojeg nema, pa čak i priroda oko nas izgleda zloćudna, mada osećamo da ona ipak samo teče mimo nas. Koliko god čudno izgledalo, ono vreme za koje smo mislili da ne postoji ostaje jedina prava stvar u koju se možemo pouzdati...
To je neko moje viđenje ove pesme, moglo bi da bude i optimističnije, ali opet, uvek postoje dve strane medalje. Ovo kao odgovor na moju pesmu zaista gađa jednu od poenti...

Gambino_SSSS
Gambino_SSSS Day 1,982, 14:03

dobro slutiš, tek suočen sa propadanjem grandioznih projekata čovek je u stanju da se okrene traženju stvarnih vrednosti u sebi

ponesi još zanimljivih pesama

Isaile
Isaile Day 1,982, 14:03

Mogao si poneku rimu ubačit, čisto iz zaebancije. Jedno 2 komada

Kapetan Uks
Kapetan Uks Day 1,982, 14:05

Ne mogu više u rimama, dosta bilo!

Isaile
Isaile Day 1,982, 14:08

Ali kako napisa čitavu pjesmu da se ništa ne rimuje, čak ni slučajno. Maestro si, priče nema

Kapetan Uks
Kapetan Uks Day 1,983, 01:59

Pazi sad ovo, kad je preraspodeliš ovako, faktički i ne liči na pesmu : )

Milan Milankovic
Milan Milankovic Day 1,982, 15:07

Uks is fkkkn back! \o/

SvakoDobro
SvakoDobro Day 1,982, 16:42

stvaraoc u coveku cini cuda. a cuda nisu uvek prijatna. msm lepota je u oku posmatraca ali i potreba da spoljnim ocima vidimo ono sto unatrasnjim sobom znamo je ogromna. ko zna koliko stete napravimo pre no sto nesto dobro uradimo.
u svakom slucaju, drago mi sto si opet medju nama (mada nas nikad nisi ni napustio)
postovanje Kapetane Uks i SvakoDobro.
o7

bernoldi_salieri Day 1,982, 21:58

Comment deleted

Miljicaa
Miljicaa Day 1,983, 01:48

Hvala ti što si mi napisao ovu predivnu pesmu!!!

Kapetan Uks
Kapetan Uks Day 1,983, 01:57

Naravno, Micke! Sve za tebe!!!

markiano
markiano Day 1,983, 02:19

respekt 0////

AlexLovesU
AlexLovesU Day 1,983, 02:51

Svidja mi se!

Kapetan Uks
Kapetan Uks Day 1,983, 03:09

Ako se sviđa, baci šaut. Ja ne mogu da se probijem od "Glasaj za ovo, glasaj za ono..."

The Milliner
The Milliner Day 1,983, 03:32

A voleli bismo da smo besmrtni. A smrtni smo. I na kraju, samo sećanje ostaje.

Što volim alegorijske tekstove koji mogu da se tumače na hiljadu načina.

Nekad se trudimo i da menjamo one oko sebe, ali kad ih ukrotimo...

Elem, dobro pisanije. Volim taj Kalemegdan iz više intimnih razloga. Inspiriše.

Ide par šundova, vode bio, zub imaš. o/

 
Post your comment

What is this?

You are reading an article written by a citizen of eRepublik, an immersive multiplayer strategy game based on real life countries. Create your own character and help your country achieve its glory while establishing yourself as a war hero, renowned publisher or finance guru.