Pichonja se zaljubio

Day 1,896, 10:22 • Published in Serbia Serbia • by momars

Ponekad se u životu čini da ti se stvari koje jako želiš nekako stalno izmiču i ostaju neuhvatljive. To je onaj osećaj dobro poznati u stilu, tako blizu a tako daleko i što više izgaraš i trudiš se on ti beži i izmiče kao da ti se ruga na tvom trudui. Skoro da vidiš isplažen jezik i vragolast osmeh dok juriš okolo i kao da testira kolike su tvoje mogućnosti i istinska volja za nedostižnim. Sve se može kad se hoće, samo treba znati kako, rekao bih ipak. Vrlo često su neostvareni ciljevi samo ustvari nedostatak istinske želje za istu, produkt nedovoljnog truda ma koliko se činilo da se odričemo koječega zarad stizanja do njih i da su ta odricanja isuviše velika.



Već neko vreme po dolasku iz obdaništa Pichonja me redovno izveštava o razvoju situacije kada je u pitanju jedan njegov, u ovom trenutku najbitniji životni cilj, a to je njegova uporna borba za jednu - devojčicu. Mala Tea mu je pomutila mozak, a mališan se toliko zaljubio da kad je obdanište u pitanju, ne postoji ništa drugo do ona. A mala je prava vragolanka. Namirisala mališu pa ga , moram priznati, loži kao seosku furunu. Pichonja po dolasku iz obdaništa skoro celo popodne razmišlja kako bi je mogao usrećiti sledećeg dana i kombinuje koji bi poklon bio pravi da ga ponese ujutro i uruči ga Tei. Odavno smo presušili sa igračkama-nakitima, šljolicama i drugim što je od starijih sestara ostalo pa sad moramo da kupujemo nove, ali nikako kod Kineza, kako Marko insistira. A noću je još teže. Dešavalo se da je sanja i u zavisnosti od ishoda sna njegove usne se povijaju na gore ili na dole. Vrhunac se desio kada me je jednom upitao: “ Tata, otkud Tea na našem krovu?” Presekoh se malo, ali sam brzo skapirao o čemu se radi. Mukica je ležao u krevetu gledajući u plafon ( a on plafon naziva krovom ), pa kad ga je uhvatio prvi san njemu se pred oči pojavila, a ko drugi , do njegova omiljena Tejka. Pola sata sam mu objašnjavao da je nemoguće da je ona na plafonu , već da je to san i on se polutužan nekako smiri i zaspa.



Ruku na srce imao je on i poneki uspeh, pa mi je tako sav srećan prijavljivao kako se igrao sam sa Teom, kako su spavali jedno pored drugog u obdaništu ( tad je bio najsrećniji ), pa čak i kako su se igrali mlade i mladoženje ( on je bio mladoženja ) i čak da su se jednom poljubili kad su se igrali slave pa joj čestitao. Ipak , mnogo češće je bilo to da se ništa nije dešavalo. Badava pokloni, badava ukazana pažnja. Jednostavno Tea je ostala nedostižna. Sva hladna i dečije ohola.



A Pichonja? E, on ne odustaje. Svaki dan smišlja nove trikove, pita šta da radi i umesto da mu posle mnogo izgubljenih bitki entuzijazam opadne, a on se ponaša upravo suprotno i sa sve većim entuzijazmom smišlja nove stvari samo da bi stigao do srca male Tee. Kada to gledam moram priznati da mi se sviđa takav njegov stav. Tolika doza upornisti, možda čak da se graniči sa tvrdoglavošću se mora ceniti. Mislim da je to jedini recept za uspeh i siguran sam da ću ga jedan dan čuti kako mi radosno saopštava vest o konačnom uspehu. Ruku na srce, taj njegov uspeh bi me dvostruko obradovao jer je Teina mama baš onako, po mom ukusu. Do tada, dragi drugari, naoružajte se strpljenjem i krenite da stižete vaše samo naizgled neuhvatljive ciljeve jer sve se može kad se hoće.

Дружењем до победе