Pičonjin izveštaj sa Marakane

Day 2,089, 04:05 • Published in Serbia Serbia • by momars

Odmah na početku želeo bih da se zahvalim igraču o1dschool koji je nabavio karte za sinoćnu utakmicu i omogućio da četvoročlana ekipa provede lepo veče u druženju i zezanju. Eto kako eRepublik može da pomogne i u SŽ. Istina o1ldschool i ja smo obigravali više od pola sata oko Marakane dok se nismo konačno našli, prozborili koju rečenicu i uz obavezno “ Srćno na tekmi ”svako je otišao na svoju stranu. A uvertira pred polazak je bila interesantna.


Pichonja i kumic se zagrevaju

Kada sam Pičonji rekao da su karte obezbeđene dete malo porazmisli i reče da će dva puta spavati u toku dana pred utakmicu kako bi izdržao na stadionu. To reče i ne trepnu. Dete koje puškom ne možeš naterati da preko dana spava, odmah po dolasku sa bazena, kao vojnik ode u sobu i zaspa. Odvalio je lepo i ustao pred sam polazak za Beograd. Majka mu je uredno spremila Zvezdin dres i šorc, ali je nastala velika panika i salva nezadovoljstva kada je Pičonja ustanovio da mu nema Zvezdinih čarapa. Problem je brzo otklonjen. Čarape su priključene ostatku i dete sa velikom pažnjom poče da se sprema. Kao nikad. Uz priču sa kumom i kumićem put je brzo protekao. A onda dolazak na Marakanu. Gužva i moj strah da ne zagubim dete. Šta da radim posle? Kako ženi na oči da izađem? Sigurno bi tražila da opravim drugo.


Da se zna

Dugo ću se sećati Pičonjinog izraza i do grudi spuštene vilice kada smo ušli na stadion. Siguran sam da nije očekivao tako nešto. Pun utisaka gledao je na sve strane i naravno pitanja su navirala kao reka. Šta je ono? Kako ovo? A ko su ovi? A kad će da izađe zvezda na teren? U toku puta me je na svaka 3 km pitao jesmo li stigli u Beograd i ja sam se naivno ponadao da je ispucao većinu pitanja. Kakva greška. Pre utakmice sam mu sve važnije stvari objasnio i navno se nadao da će za vreme utakmice malo olabaviti sa stalnim zapitkivanjima. Opet greška. Kako čuje komešanje i huk sa tribina usledilo je pitanje “ Jesmo li dali gol” . Onako mali teško je mogao da vidi šta se dešava na terenu iako su bili uviđavni klinci ispred nas pa su mu omogućili delimičan pogled tako što su se malo razmakli. Bio je fasciniran Severom i dešavanjima na toj tribini pa sam ga snimio da je u jednom momentu skinuo dres i zakačio za šorc oponašajući klince sa Severa. Okilavio sam se onda kada je veseli Milijaš izvodio penal jer sam maleckog sve vreme držao i govorio mu da će sad Zvezda dati gol. Kad je ovaj promašio malo je falilo da se zaboravim i da dete bacim iz ruku. Sva sreća pa nisam inače bi morao da ženi objašnjavam šta je bilo pa bi ishod bio isti kao da sam ga izgubio u gužvi. Najviše sam se nasmejao kada je ozbiljno rekao “ Tata , neko je zapalio šibicu “. “Jeste Juniore, jeste “ , odgovorih mu nemajući vremena da mu pojašnjavam jer je na terenu bilo napeto kao na noši i dok je Sever goreo od baklji.

Bez komentara

Prođe tekma. Zvezda nije prošla dalje , ali je jučerašnji dan bio pun pogodak za sve. Bio je to lep provod i Zvezda je dobila još jednog iskrenog navijača. To se videlo još dok je trajala utakmica kroz pitanje: “ Tata, hoćemo li opet doći da gledamo Zvezdu” ?

Дружењем до победе