OKO SOKOLOVO

Day 2,143, 08:50 • Published in Serbia Serbia • by momars

Nisam dugo pisao, zar ne? Moraću to da nadoknadim. Pa da ne gubim vreme počeću sa skorašnjim dešavanjima. Posle ko zna koliko godina okupilo se staro društvo da odigra neki fudbal kao u stara dobra vremena. Okupila se ekipa, sada sredovečnih likova, od lekara do trgovaca. Skoro svi bivši sportisti, ali loptu smo viđali samo na ekranima TV prijemnika poprilično dugo. Istina, prilično smo bili sigurni da mi sve te stvari bolje radimo od onih dunstera koje smo gledali, te odlučismo da to i dokažemo. Obezbedim ja salu u nekoj školi i poče fuca.



Auuu ljudi. Kakvo razočarenje. Ovi drugi sa trbusima do poda, a ja kao da sam iz Bijafre došao. Obrni okreni, neće lopta da sluša. Nije mi dugo vremena trebalo da shvatim kako smo se propisno zeznuli što ne ponesosmo boce sa kiseonikom, a Mita inače lekar, pa makar je on mogao da ponese opremu za reanimaciju. U sebi sam konstatovao da sam se na utakmici kretao kao Vuk Karadžić, ali sam zato imao pregled igre kao Filip Višnjić. E to me najviše zabrinulo. Po završetku, hajde da kažemo , utakmice, polegasmo na leđa kao o…..e zečice i kad se koliko toliko pribrasmo poče potprckivanje. Naravno, kum Cojko je standardno najviše nahebao ali to se znalo i pre okupljanja da će biti. Radi efikasnijeg oporavka otišli smo kod drugara u kafić i tu smo se oporavljali do u sitne sate.



Zazvoni meni telefon, a ono , magla pala na sokake kao testo gusta. Ne vidim ništa. Nisam se olešio od pića to je sigurno. Mora da je nešto sa ovim mobilnim, pomislih ali me kum Cojko pogleda belo, jer on bez problema pročita poruku. Sunac ti žarani, pa ja sam naprasno oćoravio. Pogledam oko sebe i tek tad skapirah da svi moji drugari nose naočare. Došlo je izgleda vreme i za mene. Ne bi to bilo toliko strašno da se nisam stalno klinčio kako imam oko sokolovo. Genetika je u pitanju, uvek sam tvrdio, jer po muškoj liniji svi su videli kristalno jasno do u duboku starost. Ili su se samo dobro folirali. Aj ga sad znaj. Sad što sam potprckivao drugare manje više, nego treba ovu novinu objasniti matorom. E to je lik. Već odavno nišani kad čita, a poruke na mobilnom nikad ne čita niti šalje jer je to glupo i decidno odbija da ide kod oftamologa jer za to naravno nema potrebe. On genetski mora dobro da vidi, a ja ću naravni biti izrod. Odmah će biti da sam ja ustvari na majku pošto sa te strane deca kad krenu u školu uz knjige dobiju po par naočara da im se nađe. Dupe će mi pomeriti kao onomad u Predejanima kad sam imao 15 godina.



Matori je inače prošao staru Jugu uzduž i popreko. Svaki put i stazu zna i naravno sve kafane uz njih. Gde se šta dobro jede i gde je smeštaj super. Tako smo jednom krenuli u Grčku na more i stadosmo u Predejanima da odmorimo. Kao iskusan, preporuči nam onaj njihov pasulj u zemljanoj posudi, grafče na tafče ili tako nekako slično. Pošto sam bio gladan naručim ja i pljeskavicu dok taj pasulj ne stigne. Konobar me lepo pitao hoću li ljutu i ja, naravno potvrdno klimnem glavom jer sam u kraju poznat po tome da volim ljuto. Samo tu ima jedan mali problem, takoreći sitnica. Sve je relativno, kako reče onaj čupavi naučnik. Kad sam ja stavio prvi zalogaj pljeskavice u usta, vatra je suknula na: usta, nos, uši i oči. Matori se uhvati za stomak. Umalo da padne sa stolice. Pa gde si u okolini Leskovca našao da tražiš ljuto. To što u Valjevu jedeš kao ljuto, pa takav puding deca ovde jedu da se oslade. Samo sam to uspeo da razaberem šta mi je pričao dok sam sipao vodu u sebe kao da sam iz Sahare izašao. Do kraja večeri niti sam mogao da pričam niti da jedem. Ostadoh gladan.



Već sasvim pripremljen na svakojake zezancije dođoh do matorih sa uredno spakovanim naočarima u unutrašnjem džepu jakne. Planirao sam da kada procenim da je pogodan momenat diskretno obelodanim novost. U svim tim razmišljanjima polako uđoh u sobu i imam šta da vidim. Moj otac sedi u fotelji i čita novine sa sve naočarima na nosu. Ijaooooo moje sreće. Sedoh na drugu fotelju uzeh Žurnal i tetralno stavih naočare. Po završetku čitanja obojica uredno odložismo novine i naočare te se bacismo u dijalog vezan za fudbal. Naočare niko pomenuo nije.

Дружењем до победе