Ljudi

Day 2,574, 11:25 • Published in Serbia Serbia • by kowalski_afc

Ljudi su sve. Mi smo sve… Najosnovniji resurs koji pokrece skoro sve na ovom svetu. Ako mi verujemo u nesto, uradicemo to. Mozda ne sada. Mozda ne za 100 godina. Ali cemo uraditi kad – tad. Jer smo mi jedini pravi resurs na ovom svetu.

Pitate se kako. Zamislite vreme kad su ljudi umirali od nekih bolesti koje su sada iskorenjene. Ili kad su podlegali povredama za koje sada postoji vakcina. Ko je sve to pronasao? Naravno mi. Jer smo mi najveci resurs na ovom svetu. Ljudi.




Ili da povezem sa nekim malo skorijim dogadjajima. Rusija je vratila Krim. Mislite lid a njoj stvarno treba Krim zbog ekonomije? Naravno da ne. Sva ta rudna bogatstva ce da se potrose jednom. Ljudi su ti koji trebaju. Rudna bogatstva su nista bez – ljudi. Vise ljudi – veci potencijal za napredovanje. Vise umova, vise ideja, vise pronalazaka, vise ljudi koji rade u jednom pravcu.

Da ne mislite da iskoriscavam sadasnju politicku situaciju u Ukrajini i Rusiji. Evo vam jos jedan primer: Srbija.
Mislite li da bi Bugarska, da ima priliku, odustala od uzimanja npr. Nisa? Madjarska od Vojvodine? Albanija od juga Srbije? Nemojte da se zavaravate da su oni dobri susedi. Uzeli bi prvom prilikom, samo da im se ukaze. I nema tu niceg da se covek zameri njima. I mi bi to isto uradili svojim susedima, samo da imamo priliku. Jer, svima treba osnovni prirodni resurs na ovom svetu. Ljudi.



Zalihe uglja, nafte, zlata, dijamanata su ogranicene. Zalihe dolara/evra u kojima cuvate svoju ustedjevinu su iluzorne. Nista ne stoji iza tih papirica ako ih drzite u slamarici. Ili jos gore, ako ih drzite u banci, nema ni tih papirica. Samo jedan mali papir ili plasticna kartica za koju mislite da predstavlja vrednost. Zato sto vi verujete u to.

Zato sto mislite da je to prava vrednost. Mi takvim nasim razmisljanjem i dajemo tu vrednost tim karticama ili papiricima. Oni ne vrede ni 1 rsd. Ali mi mislimo da vrede i to im daje upotrebnu vrednost. Opet smo mi, ljudi, koji stvaramo nesto imaginarno. Mi – najvazniji resurs u prirodi.

Dok ljudi veruju u nesto – tako ce i biti. Npr. Srbi veruju da dinar ne vredi i sve pretvaraju u evre. Rusi veruju da rublja ipak nesto vredi – po nekim procenama, sad kad je rublja pala u odnosu na dolar punih 50% - samo 7% Rusa je promenilo rublje u dolare. Jer ne veruju. Medjutim, iako se oseca povecanje cena, to nije povecanje od 50%, nego mnogo manje. Plate su pale u dolarima/evrima… Ja placam mleko u rubljima kao sto sam ga placao i ranije. Jer narod veruje u rublju. Opet – ljudi. Najvazniji resurs.

Kad imas ljude koji veruju – imaces i ostale resurse. Amerikanci veruju u njihovu demokratiju, veruju u “americki nacin zivota” i veruju u “americki san”. Malo njih tako stvarno zivi. Ali oni veruju u to. I zato njihova izvrsna i zakonodavna vlast radi sve da zadovolji siroke narodne mase. Da vam odam jednu tajnu. Da pitate nekog farmera iz Arkanzasa gde je Libija, ne bi znao da vam odgovori. Ali da ga pitate sta je radio Gadafi i posto je nafta na pumpi – odgovorice vam odmah. Njega su ubedili da je Gadafi dizao cenu nafte na trzistu. Da je vrsio zlodela. I da je samo on smetao tom istom farmer iz Arkanzasa da prosperira sa malo jeftinijom naftom za svoj traktor. I on veruje u to. Veruje… I ne samo on.



Mislite li da je Rusima bitno da li ce da izgube nesto dolara/evra? Ili im je bitnije da su vratili Krim? Kad sam se preselio, u bilo kakvoj prici oko Krima – uvek sam cuo jedan te isti odgovor. “Krim je ruski, Krim je nas!”. Da vam iskreno kazem – bas briga vecinu Rusa za dolar ili evro. Zivi se skoro isto kao sto se zivelo. Samo se malo manje putuje, ali i to je prolazno. Ljudi ne gledaju toliko na svoje materijalno blagostanje. Znaju da ce se taj Krim kad – tad isplatiti. Kroz turizam, voce, povrce, naftu, gas, nepotopljivi nosac aviona u Crnom moru… Nije bitno. Isplatice se. Jer imaju ljude koji veruju u to. I koji su sve ove godine verovali da je Krim – Rusija. Jos uvek mi se vrti u glavi bilbord sa ulica Sevastopolja. “Sta dalje? Nije bitno, neka sekire i sekire padaju sa neba – mi smo u svojoj domovine” ("Что дальше? Да хоть камни с неба! Мы на родине!")

A mi hocemo da damo juzni deo Kosova da bi dobili mali severni deo nase zemlje. Rusi su cekali prvu priliku da vrate Krim u svoje ruke. A mi se pogadjamo da li cemo moci da trazimo nase nazad ili ne. Kosovo je Srbija. Kraj price. Treba stremiti kad – tad da se vrati u nase okrilje mirnim putem. Kraj.



I kako je sve to povezano sa eRepublikom?
Serbia – 7411
France – 6074
Poland – 5527
Argentina – 5333
Brazil – 4928
Ukupno cca. 25000 ljudi. Ukljucujuci rodjake, multije, 2kliktase… Zivih, pravih igraca mozda ima 5000. Pre je pravih igraca bilo i 25 – 30000.

Erepublik gubi ljude. Osnovni i glavni resurs. Sa tim, gubi i teritorije. Malo je pravih Tajlandjana, Japanaca, Singapurcana, Koreanaca, Belgijanaca u igri. Ako ih ima uopste. I ne samo njih…
Erepublik gubi igru. I samim tim gubi i zaradu od igraca. Pitanje je samo vremena kad ce vlasnici igre da shvate to.

Pitanje je kad ce vlasnici igre da shvate da moraju da ponovo naprave ono sto su vec imali: masovnu strategiju. Jer masa (u ovom slucaju, zamislite, ljudi) je ono sto drzi ovu igru…

Nije votka rakija, ali nocas udara…

Vas pingvin,
Kowalski_afc




Vazan update:
Banner je nadjen! 😃