Kuda plovi ovaj brod

Day 1,184, 04:12 • Published in Serbia Serbia • by momars

Овај чланак сам наменио првенствено млађим играчима у циљу лакшег разумевања догађаја који су у току и који ће уследити. Оне искусније бих замолио да ово не схвате ни у једном другом смислу до само један поглед на садашње и будуће стање око чега би могли, а и неморамо да се сложимо. Ово је само анализа виђена из мог угла.



Па да почнем. Да би уопште знали где треба да идемо, најпре морамо да знамо где смо сада са својим економским и војним потенцијалом. еСрбију видим као једног војног гиганта, а што се економије тиче ту је топло-хладно прича. Војни аспект бих прескочио, јер је то јасно, али економија услед недостатка куповне моћи и немогућности коришћења пластике, као и недостатка 4 битна економска ресурса, риба, гума, нафта и шалитра није у могућности да прати војну моћ едржаве. Ипак, неоспорна је чињеница да и поред ових недостатака економија стоји поприлично добро.



Зашто се онда дешавају економски потреси?
Они се првенствено дешавају због честих промена у самој игри, а економија је најосетљивији сегмент када су те промене у питању. Други разлог је презасићеност тржишта. Очигледно је да овакву и оволику државу постојећи економски ресурси нису у стању да издржавају и само поседовање недостајућих могу то да реше.



А сада главно питање. Шта нам ваља чинити?

У принципу имамо основне две опције. Прва опција је да се ограничимо на Балкан. Искорисстимо то што смо војно моћни, да освојимо шта можемо и да пробамо то да сачувамо. Овде првенствено мислим на недостајући ресурс које можемо узети од комшија, рибу. У околини имамо и нафту у еРумунији и шалитру у еИталији. Или да пређемо до Италије и ту решимо све ресурсе осим гуме. Истина је у томе да ове наше прохтеве прати и геополитичка позадина.
Позитивна страна овог сценарија је да би игра добила у динамици. Било би куд и камо занимљивије. Других добитака не видим. Са друге стране ова опција има низ недостаатка.
Били бисмо под јаким притиском са свих страна у ослободилачким ратовима и заиста је практично немогуће то задржати, таман и да савезници ударају за нас више него за себе саме. Потрошили би временом голде и дошли би у ситуацију да страхујемо за оригиналне територије. Тада би изгубили и војну моћ услед недостатка средстава.

Шта је алтернатива?



Алтернатива је да направимо искорак и да као што смо војна сила, исто то будемо и у сфери економије. Требало би да комплетирамо недостајуће ресурсе и то што је могуће више изнајмљивањем регија од пријатељских земаља. Разлог томе је једностаавн. Мање ћемо трошити средстава на рентирање него на одбрану од ослободилачких ратова. Да се разумемо, њих ће свакако бити али далеко мање него да смо ту регију окупирали.
На овај начин би ојачали економију. Напунили државну касу у циљу одбране постојећег и додатно јачање војске, уз услов да на челу едржаве буду одговорни људи, а не лопови.
На жалост, ова опција има ману. Да би се остварила, потребно је времена и та кампања не би садржала неке епске ратове. Све има своју цену. Постоји наставак ове опције. У моменту када будемо комплетирали ресурсе отвара се могућност опструкције противничких , јаких едржава. Није довољно да ми поседујемо све ресурсе, већ је потребно противнику одузети што је више могуће тих истих ресурса. На тај начин слабимо противничку економију, самим тим и војну моћ. Самим тим лакше ћемо се одбранити од евентуалног напада.То вам је као када Реал купи Каку, не толико да би се наиграо, колико да не би играо у Милану.

Дружењем до победе




momars