Join the new world

Odlucio sam da napisem krajnje ozbiljan clanak.
Kad malo bolje razmislim, vala je red da napisem jednom kranje ozbiljan clanak.
Dakle, jedan kranje ozbiljan clanak stize.

Krajnje ozbiljan clanak pocinje ovdje:

Objasnio je i da će novi način uređivanja državnog finansiranja NVO uspostaviti transparentne kriterijume i procedure za dobijanje sredstava, a na taj način će se znati i koliko novca ide civlinom sektoru i kojim tačno organizacima. Đelić je napomenuo da će samo iz pretpristupnih fondova EU za civilni sektor biti izdvajano od dva do pet odsto. Imajući u vidu da se civilni sektor u Srbiji finansira i iz sredstava velikih inicijativa i programa prekogranične saradnje, koji su u prethodnih nekoliko godina bili veoma uspešni, EU je odlučila da duplira iznos sredstava namenjenih takvim programima.


Govoreći o ulozi civilnog društva, Đelić je rekao je da je ona 'ogromna' ne samo zbog kontrole u odnosu na ono šta Vlada radi, već i zbog toga što lakše može da dopre do potreba svakog čoveka i da ih potom kanališe do nadležnih organa. U domenu formulacije javnih politika najbolje se može uočiti najjači, najvažniji i nezamenljiv uticaj civilnog sektora. Njegov značaj raste jer danas, za razliku od 90-ih godna, veliki broj građana, establišmenta i elite deli iste vrednosti.

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković, pohvalio saradnju sa civilnim sektorom tokom dugogodišnjeg rada na Zakonu o udruženjima. Izjavio je da su građani Zakonom o udruženjima, koji je, kako je rekao, "zaista izuzetno dobar", dobili pravi okvir za udruživanje i polaznu osnovu za saradnju sa Vladom Srbije.

"Ne postoji nijedna državna politika koja može da dopre u sve društvene tokove i pore kao što je to nevladin sektor. Niko ne može sagedati detaljno probleme ljudi kao NVO", rekao je Marković i podsetio da je civilni sektor savest društva jer može biti pokretač novih ideja i kritčar postojećih. Kroz donošenje Zakona o udruženjima i osnivanje Kancelarije za komunikaciju sa civilnim društvom Vlada je dala jednu vrstu priznanja i zahvalnosti nevladinom sektoru za sve što učinio za naše društvo u predhodnih dvadeset godina i time istakla značaj slobode građana da se udružuju.

Stalni koordinator UN i stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Vilijam Infante pohvalio je i ocenio važnim usvajanje Zakona o udruženjima građana kojim se značajno poboljšava položaj civilnog sektora u Srbiji. On je podsetio da UN investiraju u različite aktivnosti NVO i naglasio da je važno da se poštuju prava osoba sa posebnim potrebama, za čiju promociju su od velikog značaja aktivnosti nevladinih organizacija. UN i njihove agencije trenutno su u fazi pripreme nove petogodišnje strategije; u tekućim razgovorima i konsultacijama sa civilnim društvom i Vladom RS, UN prikupljaju nove ideje i projekte. Sve je to, naravno, usmereno ka povezivanju i članstvu Srbije u euro-atlantskim strukturama.

Šef misije OEBS-a u Srbiji Dimitrios Kipreos ocenio je da će novi Zakon o udruženjima i šesta Skupština FENS-a doprineti da se kroz jačanje civilnog sektora ostvare jasne vizije o jakim demokratskim institucijama, miru, stabilnosti, toleranciji i blagostanju u regionu. On je naglasio da je u procesu usvajanja novog Zakona o udruženjima srpska Vlada, a posebno Ministarstvo zadržavnu upravu i lokalnu samoupravu, pokazala izizetnu volju za saradnjom i podrškom civilnom društvu. Misija OEBSa pružala je podršku OCD i državnim telima od samog početka i nastaviće to da čini, pre svega kada je reč o procesu primene Zakona.

Zamenik šefa delegacije Evropske komsije u Srbiji Adriano Martins izjavio je na skupu da Evropska unije prepoznaje značaj civilnog sektora i da zato izdvaja sredstva kroz razne fondove za njegovo jačanje. Jačanje demokratije i demokratskii rad javnih institucija veoma su značajni, ali za to je neophodno i važno da civilno društvo i Vlada deluju kao celina i aktivno uključuju svoje građane. Dobar odnos Vlade i civilnog društva, koji postoji u Srbiji, od ključne je važnosti. Međutim, neophodno je razviti sistematičniji dijalog u okviru procesa donošenje odluka, što je od vitalnog interesa za celokupno društvo Srbje, a posebno za OCD. To je, takođe, interes i EU - održivo i snažno civilno društvo je jedan od preduslova uspešnog priključenja EU.


Kopredsedavajući FENS-a, Miljenko Dereta uručio je, ispred FENSa, zahvalnice za unapređenje saradnje Vladinog i nevladinog sektora, kao i za doprinos u izradi Zakona o udruženjima. Priznanje su dobili Božidar Đelić, ministar Marković, kao i Žarko Šunderić i Ivana Ćirković iz Tima potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva.


U nastavku prvog dana rada, predstavljene su prednosti i mogućnosti regionalnog i evropskog umrežavanja, a o iskustivima Balkanske mreže za razvoj civilnog društva govorio je Sašo Klekovski. On je istakao da građansko društvo u Makedoniji uživa podršku samo 17% građana i stoga je, kao manjina, razvilo tzv. sindrom manjine i naglasak stavilo na 3K: koordinaciju, komunikaciju i kooperaciju. Klekovski je izjavio da civilno društvo mora uticati na javne politike i to sve više na javne politike izvan zemlje, jer one sve više određuju šta će se dešavati u nacionalnom zakonodavstvu i nacionalnoj politici. On je poručio da je iz makedonskog iskustva jasno da koalicije, mreže i savezi bitno utiču na legitimitet, kredibilitet, profesionalizaciju i povećanje kapaciteta i efikasnosnosti civilnog društva.


Jadranka Jelinčić, iz Fonda za otvoreno društvo, osvrnula se na krizu koja je uslovila promenu pozicijije civilnog sektora, ali i donatora. Dala je i primere inovativnih programa koji lakše dobijaju finansijsku podršku. Jelinčić je izjavila da su spoljne prilike koje diktiraju različit tempo razvoja civilnog društva, relativno približavanje EU, globalna ekonomska kriza, nedostatak fondova, sporost u razvoju domaćih izvora finasiranja aktivnosti civilnog društva jesu razlozi zašto je tema Civilno društvo i kriza baš u ovom trenutku izuzetno značajna. Dosadašnja praksa govori da su sve aktivnosti civilnog društva, koje su bile usmerene i ka lokalu i ka nacionalnom nivou, bile daleko uspešnije onda kada je ono uspelo da se ujedini i definiše za šta se zalaže. Jelinčić je izjavila da jedan od elemenata razvoja civilnog društva elemenat tzv. evropeizacije ili približavanja EU, koji nameće pitanje Kako dalje?, tj. da li osnivati asocijacije, mreže, platforme.

Civilno društvo u Srbiji ima najmanje tri zadatka: delovanje na lokalnom i na nacionalnom nivou i svakako pripremanje da se blagovremeno i aktivno uključi u evropske i balkanske mreže da bi potpuno ravnopravno učestvovalo u radu Evropskog civilnog društva kada Srbija postane članica EU. Iako OCD sprovode kvalitetne projekte čije aktivnosti građani podržavaju, zbog nedostatka dijaloga oni mogu ne biti potpuno svesni da OCD rade u njihovom interesu. Jelinčić se osvrnula i na izveštaj Evropske komisije u kom stoji da je ekonomska kriza posledica netransformisane države blagostanja. To zapravo znači da država ovakva kakva jeste, nije ni na koji način u mogućnosti da zaštiti zagarantovana prava građana. Takva situacija otvara mogućnost jednom delu građanskog društva da počne da se bavi pitanjima reforme države blagostanja. „U trenicima krize, neophodno je sagledati kako postojeće kapacitete staviti u funkciju rešavanja problema koji su se pojavili kao posledica krize", zaključila je Jelinčić.


Na skupštini FENSa predstavljen je projekat „Jačanje dijaloga između organizacija civilnog društva Srbije i EU", koji finanisira Evropska unija, a implementira ga nemačka konsultantska kuća GOPA. Ognian Lipovski i Mihaela Janša istakli su da projekat predstavlja podršku jačanju kapaciteta organizacija civilnog društva u Republici Srbiji. Namenjen je i podizanju svesti o ulozi civilnog društva u političkom procesu, unapređenju umrežavanja i razvoja partnerstva između organizacija civilnog društva, kao i širenju znanja o EU integracijama, njenim programima i institucijama. Janša je naglasila da je GOPA trenutno u fazi ispitivanja potreba i koncipiranja smernica za raspodelu grantova za koje će konkursi biti raspisani krajem novembra ili početkom decembra. Za ove grantove mogu aplicirati sve strukture civilnog društva Srbije, sve društvene organizacije koje ne pripadaju Vladi i javnoj administraciji, niti su primarno profitno orijentisane.


Popodnevna sesija bila je posvećena je pitanju šta za organizacije civilnog društva praktično znači primena novog Zakona o udruženjima. O tome je govorila Jasmina Benmansur, pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samopuravu. Ona je navela nekoliko novina koje sadrži novi Zakon: po prvi put se uređuje delovanje stranih udruženja, odnosno njihovih predstavništava u Republici Srbiji; znatno se liberalizuju uslovi za osnivanje udruženja; iako su udruženja po svojoj definiciji nedobitne organizacije, Zakon im pruža mogućnost da obavljaju neku privrednu delatnost ili neku drugu delatnost kojom se stiče dobit, upravo radi ostvarivanja njihovih statutarnih ciljeva; u buduće će udruženja pod propisanim uslovima imati priliku da učestvuju na javnim konkursima za realizaciju programa od javnog interesa.

Ulogu Agencije za privredne registre, koja će direktno raditi na upisu udruženja u Registar, predstavio je direktor Agencije Žarko Obradović. On je naglasio da je Agencija za sada, jedina institucija u kojoj važi "ćutanje administracije" od 5 dana, što znači da ukoliko Agencija za 5 dana ne odgovori na zahtev, smatra se da je odgovor automatski pozitivan. Takođe, Agencija postavlja na svoj sajt podatke o svim registrovanim privrednim subjektima. Obradović je podsetio da registar privrednih subjekta obuhvata registar javnih glasila, registar finansijskog izveštaja i boniteta, registar turizma, sportskih udruženja, sudskih zabrana, fondacija i zadužbina i registar regionalnog razvoja.


Dragan Golubović, stručnjak za neprofitno pravo, predstavio je Vodič za primenu Zakona o udruženjima. Ova publikacija Građanskih inicijativa namenjena je civilnom sektoru kao besplatna, praktična pomoć za delovanje u novim okolnostima koje propisuje Zakon. Vodič potpuno prati struktuturu Zakona, objašnjava sve novine koje donosi Zakon, koristi jedan laički jezik, kako bi svakome bilo jasno koje su njegove obaveze saglasno odredbama novog Zakona. Golubović je istakao da Vodič sadrži i čitav niz pratećih dokumenata (primere akta o osnivanju, statuta, zapisnika sa osnivačke skupštine, itd) neophodnih bilo pri osnivanja, bilo pri pre-registraciji udruženja, a sadrži i odredbe samog Zakona.


Nives Čulić, glavna registratorka u Registru privrednih subjekata, odgovarala je na pitanja predstavnika civilnog društva. Ona je pojasnila da udruženja, i nakon upisa usklađivanja u Registar, zadržavaju svoj PIB i matični broj; da se u Registar upisuje datum osnivanja i datum prvog rešenja o registraciji; da je proces pre-registracije besplatan, ali da će se pružanje novih usluga i promena podataka naplaćivati; da, u cilju osiguranja svoje samoodrživosti, udruženja mogu obavljati privredne delatnosti nakon upisa istih u Registar, svako udruženje mora da izabere jednu privrednu delatnost koja će biti pretežna i ona će se upisati u Registar, a ostale delatnosti koje će obavljati evidentiraće se u vidu zabeleške.
Drugog dana rada Skupštine učesnici, predstavnici organizacija članica FENSa, bili su u prilici da, radeći u grupama, iznesu predloge o budućnosti FENSa - razlozima i planovima za reorganizaciju.

Predloženo je da se Federacija organizuje po principu platformi, poštujući kao kriterijum oblast delovanja i interesovanja organizacija. Neophodno je precizno definisati ciljeve budućeg reformisanog FENSa i da se, paralelno sa tim, postave jasni ciljevi, planovi i kanali komunikacije unutar jedne platforme, ali i među platformama. Predstavljeni su različiti modeli funkcionisanja platformi.

Takođe, predloženo je da pored Veća platformi formira i predstavničko Veće, kao manji i operativniji deo koji će komunicirati i pregovarati sa Vladom i budućom Kancelarijom Vlade za saradnju sa civilnim društvom. Jedan od prvih zadataka reformisanog FENSa, ili predstavničkog Veća, bio bi da u Kancelariji Vlade počne da zagovara obezbeđivanje dopunskih sredstava neophodinih organizacijama koje konkurišu za projekte uz podršku Evropske Unije.

Nakon rada po grupama, učesnici su rapravljali i o načinima na koje bi se informisale organizacije koje odluče da ne budu deo platformi. Bilo je reči i o tome kako će se formirati radna grupa koja će rukovoditi reorganizacijom FENSa i na koji način će se distribuirati informacije u toku procesa reorganizacije Federacije. Razmatralo se pitanje da li je nužno da, kada se formiraju platforme, postoji kišobran, tj. krovna organizacija ili platforma. Bilo je rasprave i o imenu FENSa.

Postavilo se pitanje da li FENS treba da zadrži svoj naziv i da li će biti Federacija i za organizacije koje nisu uključene u postojeće platforme. Više radnih grupa iznelo je predlog da se ustanovi članarina za učesnike u platformama, odnosno uvede naknada za članstvo u FENSu. Takođe, predloženo je nekilko oblasti za koje bi trebalo osnovati posebne platforme: socijalna zaštita i socijalne usluge, dinamični razvoj ruralnih sredina, volonterski rad, nenasilna komunikacija, podsticanje zapošljavanja.

Na kraju rada Skupštine, Miljenko Dereta sumirao je predloge i zaključio da je bilo nemoguće izraditi strategiju za stvaranje povoljnog okruženja za razvoj civilnog društva, što je bio jedan od ciljeva FENSa, bez postojanja Vladine Kancelarije. Kancelarija je telo koje će u potpunosti odgovarati stvarnim potrebama sektora, a to je nemogiće bez saradanje sa civilnim društvom. Tu zapravo i platforme i Federacija, kao dva formalna nivoa organizacije, dobijaju pravu funkciju. Funkcija FENSa se ogleda i u tome da kroz saradnju sa budućom Kancelarijom senzibilizira resorna ministarstava na koja će direktno biti upućene pojedinačne platforme.


Federacija nevladinih organizacija Srbije FENS, bi trebalo da se registruje kao pravno lice koje neće biti pod ingerencijom jedne ogranizacije već će okupljati sve organizacije koje vode platforme i imaće fleksibilnu formu i način delovanja. U predstojećem periodu sadašnje Veće FENSa obavezalo se da formira radnu grupu za reorganizaciju FENSa, koja bi još jednom prošla kroz preloge radnih grupa i zaključke sa VI zasedanja Skupštine, a potom započela reorganizaciju, koja bi trebalo da se završi do kraja 2010. godine.

Krajnje ozbiljan clanak se ovdje zavrsava.
Svima koji su procitali krajnje ozbiljan clanak, ne znam da li da cestitam ili da ga ludim smatram. Ja ni ne znam sta je u njemu.

Elem, kako je to obicaj u jednom krajnje ozbiljnom clanku, fotke lepijah zenah.



Ljepota je u oku posmatraca o.O