Kraj jednog lepog puta

Day 1,423, 04:55 • Published in Serbia Serbia • by Lunatic2903


Nezgodan je osećaj kada se napušta nešto u šta si ugradio preko dve i po godine života, nešto što ti je donelo brojna RL prijateljstva, životna iskustva, uzbuđenja. Bio bih lažov kada bih rekao da je lako, jer nije. U ovoj igri sam pronašao zabavu i zadovoljstvo još davnog 25. februara 2009. Iako nisam imao takvu želju, 13. oktobar 2011. označio je kraj tog dugog i uzbudljivog puta.



Ne znam šta bih rekao o sebi, a da velika većina vas to već ne zna. Opet, osećam kao da tako treba, da je tim redovima ipak mesto u ovom odjavnom tekstu.

Svojevrsni sam dinosaurus eSrbije, jedan od prvih koji su stali pod njenu zastavu makar i na virtuelnom bojištu. Prošao sam i pregurao sve faze njenog razvoja, a i razvoja ove igre uopšte.

Imao sam izuzetno težak start, ali sam nastavio dalje. Sredinom 2009 dočekao sam generaciju iz prvog velikog baby boom-a, bio mentor mnogim igračkim veličinama današnjice i uz veliku pomoć Montaigne-a obezbedio prvu veliku pošiljku hleba iz Mađarske zahvaljujući kojoj smo i očuvali tu generaciju pridošlica. Bio sam svedok svih uspona i padova; svih napada na Slavoniju, TO-a hrvatskog kongresa 2009, svih brisanja eHrvatske; bio sam predsednik eSrbije u vreme osvajanja legendarnog Liaoninga, neko ko je kod nas uveo pojam podele (u v1 podelio sam oko 500 zlatnika, delom od donacija saigrača ali velikom većinom svojih), neko ko je inicirao prvu MMM akciju (iz današnje perspektive to smatram najvećom greškom koju sam napravio), neko ko je svojim pisanjem propratio sve što se ikada ticalo eSrbije, pa i njeno jedino brisanje avgusta 2011... Bio sam neko ko je bitno uticao na put eSrbije i značajno oblikovao brojne odluke koje su se ticale njenog razvoja u Novom Svetu.

Bio sam deo ove velike zajednice i u vremenima kada sam na nju bio ponosan, i u vremenima kada sam je se najstrašnije stideo. I dan-danas imam pomešana osećanja, ali sam, i pored svega, večito bio i ostao eSrbin: vojnik, radnik, novinar, političar i čuvar naše virtuelne otadžbine.

Bio sam jedan od onih koji su jutrima dežurali kako bi branili Liaoning, jedan od 700 okupljenih pred napad na Slavoniju krajem v1, jedan od trojice najuticajnijih srpskih žurnalista, jedan od 400 pripadnika najjače političke opcije u eSrbiji, jedan od pripadnika Elite i jedan od pripadnika Tesla Troopersa, najboljeg parčeta rumunskog servera koje sam ja uspeo da pronađem tokom svog boravka ovde.



Negde je moralo da se prelomi. Imao sam par "zahlađenja", par puta stagnirao i uživao u pasivi, odmarao, ali su se uvek vraćale faze kada bih ovde tražio razonodu i uzbuđenje. Plamen se nikada nije ugasio, niti je volja ikada do kraja nestala.

Ovo što se trenutno dešava prelilo je čašu, iako je došlo u trenutku velike zagriženosti i aktivnosti. Nisam podvukao crtu odmah ispod svog igračkog dostojanstva - više puta sam bio uvređen i neispoštovan kao igrač - ali podvlačim crtu ispod svog ljudskog dostojanstva i integriteta. Ne dopuštam uvredu na lični račun i ne dopuštam igranje sa svojim iskrenim emocijama i najdubljim uverenjima. Napuštam brod koji tone pre nego što doživim da ugledam Kosovo i Metohiju podarene na tacni jednoj zakržljaloj i zločinačkoj družini kakva je "šiptarska igračka populacija". Sva je prilika da će se to uskoro dogoditi...



Mali je moj protest, čak i nebitan. Možda čak i suvišan i nepotreban. Ipak, ja nemam bolji način da se obračunam sa uvredom koju, u liniji sa svima vama zajedno, upravo trpim. Nemam kako drugačije da se obračunam sa nečijim bezobraznim, drskim i provokativnim gaženjem mog ljudskog i nacionalnog ponosa. U stvarnosti smatram čašću i obavezom da branim svoju domovinu, a za Kosovo i Metohiju bih rado dao i svoj život. Najmanje što mogu da uradim je da okrenem leđa od par godina spiskanog truda i ostavim da se Lunatic2903 u eBeogradu dekomponuje na nule i jedinice.



Kako u jednoj pesmi koju će hrvatski čitaoci prepoznati kaže: "...ko ne ljubi i ne čuva svoje, Božjeg lica neće videti".

Nadam se, iako sam video i lice i naličje srpskog naroda čak i u online igri, da naš narod nije iznutra propao i istrulio. Verujem da u njemu još uvek ima veličine, vrednosti, časti i hrabrosti. Pomešale su se crna i bela, da, ali se nekako nosim mišlju da ta siva nijansa naginje ka belom. Stvarnost će dati odgovor, a ja ću se u okviru svojih mogućnosti potruditi da to nagne na pravu stranu.

Na mladima svet ostaje, zar ne...



Smatram da sam kao igrač ostavio lep trag na serverima ove igre. Nadam se da sam i kao čovek uspeo da učinim isto, a verujem da ću i u budućnosti imati prilike da poradim na tome. Mnogi od vas imaju moj kontakt, očekujem pozive na skupove i druženja. Nadam se da će jednog dana doći i do velikog regionalnog skupa, kako bih uspeo da upoznam brojne vansrpske igračke i ljudske legende koje sam ovde sreo. I jedni i drugi smo dokaz toga da se svo čoveštvo i sva dobrota nije okupila pod samo jednom zastavom.

Igra se nastavlja, ali van igre. Red je da svoj trag u igri poboljšam po pitanju broja pojedenih ćevapa, ispijenih piva, postignutih koševa, golova, izmamljenih osmeha. Na nekom drugom mestu, negde gde ćemo biti oslobođeni nervoze i nelagode koju je ova igra kad-tad znala da nam nanese na put.



Verujem u ispravnost svoje odluke, ali želim srećan ostanak onima koji su drugačijeg mišljenja. Izvucite iz igre barem onoliko lepog koliko sam ja tokom svog igranja uspeo.

Pozdrav eSrbijo,
došlo je vreme za konačni rastanak.
Lunatic2903

"Još si uz nas, sveta majko, koju muče;
Sve su tvoje munje u mačeva sevu,
Sve u našoj krvi tvoje reke huče,
Svi vetri u našem osvetničkom gnevu."