Join the new world

Neverica

Petak ujutro 7h. Palim PC i odlazim u WC na redovno održavanje. Po povratku sedam za komp i imam šta da vidim. Kinezi udarili na LK i hermetički očistili mapu od nas. Ne mogu da verujem, već se mislim koliku ćemo količinu trolovanja preživeti ako se ovo dobro ne završi. Impulsivno tražim metu ali ističe vreme za napad i mislim se, što da im dajem besplatne rank i skill poene i trošim se. Sačekaću pa ću udariti sa VES-om. Gledam dalje bitke i vidim u WSR-u loše stojimo. Gledam Brčko i vidim jednog protivnika, mislim se ti ćeš platiti za kineski bal vampira u LK. I tako i bi, međutim u odbrani me napadoše trojica, srećom prva dvojica neke ebebe tako da tu još i zaradih solidan broj poena. Treći me je otresao. Gledam WSR hrvati se rastrčali po mapi, i tu udarim po jednom protivniku ali me izmasakrirao dok ga nisam ubio i uzeo mi skoro sav health. U kontri me polupaše, bar je bio kolega prašinar. 8h odlazim na posao.

Samokontrola i disciplina

Oko 13h svraćam do kuće i gledam situaciju. Nema promene, na četu vidim da je bio napad oko 11h ali ništa nije postignuto. WSR takođe sjeban ali odlučujem se da čuvam „hlebovanje“ za kasnije.

Nada kopni

17h stigao sa posla i vidim nema promena u bitkama. Vidim napad je zakazan za 17:30, apeluje vlada da bacimo to u shout što i radim. 17:30h počinje drugi napad na LK. Udaram po komandama ali ništa, bug „one man show“ nam neda da zauzmemo bolnicu iako nas ima više. Naših preko 100 preživi bitku a u bolnici stalno ostaje desetak protivnika, njih bolnica leči i vraćaju se i tako bug samo odnosi naše zdravlje dok protivnik stoji u mestu i smeje nam se. Relativno sam dobro prošao statistički ubih 4 i poginuh 4 puta (to je za pešadiju vrlo dobar skor). Spucah pola hlebovanja, komentarišemo na četu da ako ne idemo na opkoljavanje bolnice teško da ćemo išta uraditi, i na kraju podvijamo rep i povlačimo se. Novi napad zakazan u 21h.

Posle nekih RL obaveza vraćam se nešto posle 20h. Moral na četu je nizak. Očekuje se repriza prethodno izgubljenih bitaka. Da li ćemo opet udarati u „zid“, ne onaj iz v1 nego ovaj koji je bug „one man show“ napravio u v2 ? U novinama već par članaka sa pljuvanjem po Lukaz-u. Ne želim da dolivam ulje na vatru i odlučujem se da čekam u tišini. Ionako su to pljuvačine sa političkom podlogom jer pljuvač ne nudi alternativu nego pljuje radi pljuvanja. Neka čovek završi posao a za pljuvanje je lako.

Kombinatorika

21h počinje treći juriš. Komanda glasi „zauzimamo 18,08 i branimo polje“. Nije mi jasno šta je pisac hteo da kaže. Gledam mapu i nadam se da možda konačno idemo da okružimo bolnice pa da ih onda napadnemo kada neprijatelj ne bude više mogao da se postavlja tamo. Ne znam imamo li snage za to, treba bar 15 polja uzeti a neprijatelj ima bolnice, ali budi mi se nada, valjda zato što ni sam nisam siguran šta ćemo da radimo. Na polju 18,08 provodim svo vreme, za divno čudo samo jednom ginem, a kroz glavu mi prolaze mnoge kombinacije. Na četu polumrtvo stanje, niko izgleda nije siguran šta je plan, ali nema ni pljuvačine. Svi se nadaju a mali broj ljudi koji zna šta sledi ne priča ništa. Pametno !

Kraj početka

Oko 21:20 Lukaz objavljuje da stiže bolnica na 18,08. Grom iz vedra neba, iako sam i sam pisao u novinama o ovoj mogućnosti pre 18 dana, ni slutio nisam. Razmišljam ovo je sve ili ništa. Ako ovo izgubimo bolje da i ne gledam članke po novinama. Trolovanje komšija i ostalog EDEN-a u kombinaciji sa javnim linčom na ovu vladu moglo bi dobro da uzdrma eSrbiju. Moral na četu skače, neki već i slave ali ja i dalje nisam ubeđen u pobedu. Bitka ulazi u najžešći period. Pršte borbe na sve strane. Ostalo mi je još 80 za hlebovanje i 65 zdravlja. Odlučujem se da i dalje igram defanzivno i ostanem u bolnici. Pukovnik, prašinar, skill 7 neće odlučiti borbu a health koji bi uzeo iz bolnice je bolje da potroši neki veteran tenk. 200k zdravlja iz nje će brzo iscureti zato prati front ispicutura ali se ne zaleći u napad. Front se pomera nalevo i nadole. Borbe i dalje žestoke, ginem još 2 puta ali me bolnica vraća na preksinoć čuvenih 58. Počinje i epski lag. Od 21:30 do 22:30h imao sam tek nekih 4-5 krugova odigranih. Mapa jednostavno nije učitavala ništa. Na profilu sam predpostavljao po skill poenima jesam li se borio ili ne. Front se pomerio ispred Glavnog Grada. Više vremena sam na četu jer mapa je pukla za mene.

Slom protivnika

Lukaz objavljuje „brani 16,10 stiže još jedna bolnica“. Tu moje muke sa lagom kulminiraju, ne mogu da učitam mapu, kada je učitam imam par sekundi te sam prisiljen da idem 3 kruga peške do GG. Na četu saznajem da će biti još bolnica i odlučujem da idem u bersek, bolje da skinem protivniku 20-40 zdravlja pa da ga naš tenk dokrajči, zdravlje koje daju bolnice neće biti problem eSrbiji sada trebaju aktivni igrači. Napad na GG se nastavlja ali kreće i naš napad sa severa ne severnu bolnicu „kod dva mosta“. Protivnik je potpuno zatečen, pada GG, bolnica pored njega pa i severna bolnica. EDEN počinje da srlja i ponavlja naše greške. Doduše jedan napad je bio itekako ozbiljan ali kasno. Zaleću se na nas ali sada se mi smejemo. Bolnica nas vraća na 58 i ponovo se branimo dok oni sada plaćaju svaku pobedu iz džepa. Stižu nove bolnice i odbrambeni sistem i uspostavljamo čvrst front. EDEN nastavlja da juriša sve do 23h kada im je svanulo da od proboja nema ništa.

Nestrpljivost i iskušenje

Oko 24h mapa je očišćena. PHX igrači izlaze iz kruga naših bolnica i troše se. Ujutro se očekuju SAD i Kina a ovi protivnici što sada šetaju po mapi ionako neće biti tu tada, te je njihovo ubijanje bezkorisno. MOD poziva sve da se vraćaju i da se ne troše bez potrebe, ali vijanje statistike je čudo, neki ljudi su zaljubljeni u svoju statistiku i samo zbog toga igraju. Na četu je optimizam na vrhuncu ali počinje jedna druga bitka. Bitka da nas ostane što više budno. Ovde nema kao u v1, ustaneš pola sata pre kraja pa aj onda da se borimo, nego moramo u velikom broju da ostanemo do kraja. Ukratko nema spavanja.

Razmišljam se, ako sada ostanem celu noć zaraziću se erepom baš kao i sa nekim drugim igrama koje sam pre upražnjavao. Napad se očekuje oko 4h, pitam na četu jel bezbedno da odspavam do tada i dobijem odgovor „garant nećeš ustati“. Istina, znam sebe, moguće je da će me mrzeti da ustanem kada telefon počne da me budi. Razmišljam koliko je bitan prašinar poput mene kada ujutro udare tenkovi skill 11 i 12, ne baš mnogo ali onda se setim bug-a „one man show“. Ako smo mi tukli uludo zbog njega onda će i protivnik da udara uludo. Takođe ako su borbe kod bolnica mogu da bersekujem i pomognem tenkovima, osakaćivanjem protivnika, da odbacimo neprijatelja što dalje. Neka plaćaju svoje napredovanje na polju, neka troše zlato. Ovo je zadnja v2 bitka, na veličanstven način smo preokrenuli tok iste i moram dati sve od sebe da se ovo završi sa katastrofalnim porazom EDEN-a. Skill, Rank nije bitan, ko god ima q5 pucu biće zlata vredan u 4h. Odlučujem da ostajem u rovu. Postavljam se u šumu 13,13 i gledam šta ću.

Ispičuturina RL žrtva

Gledam šta ću, protivnika nema ni blizu našim bolnicama. Palim TV, gledam poker WSOP. Nekako se zabavih do 1h. Ajmo malo spice platinum, tu vreme leti, kad ne lezi vraže kablovska nije prebacila sa travel-a na spice. Proklinjem kablovske operatere, prozivam na četu ako ima nekog iz KDS da mi ne izlazi na oči. Ostajem na četu, rekoh sebi, to ti jedina zanimacija do 4h.

Na četu ista priča. MOD-ovi opominju „ne zamajavajte se po mapi, nazad u tvrđavu“. Ćaskam sa mojim ededom marko-ville, zatim dolaze neki saveznički vojnici te i sa njima ćaska pola kanala. Onda „pečem“ jedan nes da povratim energiju. Nije mnogo pomogao. Vadim pelinkovac i kolu iz frižidera i umereno pijem ne bi li malo razmrdao krv. Cigara cigaru stiže pukla je već pakla i po a do ujutro će i druga biti ispražnjena.

Zatim stiže undiavolo pa ga učimo zadnjeg dana v2 kako se bori u v2 🙂. Posle njega je tu i jeca njoj kucamo zadnje promene u v2. Umor ne popušta ali onda AnotherCitizen-djole pokreče intersantne teme poput „kombinacija pihtija i luka“ kao i neke druge a ja popunjavam moj kuvar novim specijalitetima. Bilo je tu saveta o pasulju i sarmi kao i Tekelijina primedba da posle sarme mnogo podrigujem jer preterujem sa pivom dok je jedem. Međutim ovu nadasve interesantnu konverzaciju prekide neprijatelj oko 03:30

Početak kraja

Neprijatelj je farbao polja i polako se primakao našoj tvrđavi oko 03:30h. Počeli su slabi napadi EDEN-a ali ništa ozbiljno i dalje. Držao sam se šume i tražio borbu u krugu bolnice. Što im više zdravlja cepnem manji će biti pritisak kada krene odlučujući napad EDEN-a.U 4h kreće prvi napad sa juga. Odbijamo ga bez većih problema. Napad se prenosi zatim na sever pa kod našeg deploya. Svuda ih odbijamo ali čuvena bolnica na 18,08 se gasi pa tu moramo da se povučemo ka GG.

04:45h totalni napad EDEN-a. Kriza kod nas ali se držimo. Prilaze sa juga do bolnice ali ih vraćamo, zatim i sa severa probijaju do bolnice ali i tu se uspevamo odbraniti i potisnuti ih izvan tvrđave. U 5h veliki juriš sa juga, probijaju nas. Međutim veštim blokiranjem deploy-a odbijamo ih lakše nego što smo očekivali. Opet sever pa opet jug, leteli smo sa jedne strane tvrđave na drugu i uspevali da s odbranimo. Počeli su da dolaze naši koji su spavali. I dalje je napeto, lomimo se pod udarom ali nas bolnice vraćaju i držimo tvrđavu. Stiže i novi DS u međuvremenu i diže nam moral. Sad će biti lakše. Odbijamo napade i počinjemo da farbamo oko 05:25h ali ubrzo shvatamo da još nije gotovo. Nazad u tvrđavu.

Front se ustaljuje i ne mrda između 5:30-6. Tada kreće novi juriš. Opet nam probijaju odbranu ali i ovog puta branimo bolnicu i teramo ih na polazne položaje. Zatim se ređaju novi napadi, izdržavamo sve ali počinju komentari tipa „Pa dokle misle da napadaju“. U 6:25 stiže novi DS na mapu i malo nam je laknulo. No izgleda da je EDEN odlučio da sruči na nas svo svoje zlato. Moramo da izdržimo, naši se polako bude i povećava se brojno stanje ali stanje je i dalje kritično. Nastavljaju sa udarima neverovatne žestine. Front ide gore-dole, levo-desno ali dižemo se kao feniks iz pepla i odbijamo ih svuda. I konačno oko 6:45h prestaju koncentrični napadi. Neprijatelj se raštrkao i nema ni na jednom pravcu veliku snagu. Moral kod naših raste. Do tada nismo mogli da verujemo da imaju para da tenkuju 3 sata ali sada je bilo jasno da im je kičma slomljena. I tako oko 7:15h je već bilo jasno da im je komanda prestala i da svako tuče za sebe.

7:25h počinje farbanje, još se kinezi ne mire sa porazom. Oseća se da i mi nemamo snage i sve ide sporo. Kinezi brane svoja polja a mi smo sada izvan tvrđave. Na severu i u centru smo zaustavljeni ali stiže naredba da se krene i na jugu u farbanje. Oko 7:40 heliši prelaze reku na jugu, i ja ti odem tamo da pomognem. „Iskrcam“ se u šumi 9,17 odmarširam u planinu 8,17 i ubijem protivnika na 8,18. Tu vam je deco moja ispičutura dobio unapređenje u Generala. Front na jugu je ostao nebranjen i raspada se sav otpor EDEN-a. Sledeći krug odlazim na polje 8,19 i stiže poruka u 7:53 :

VICTORY

Neću ni opisivati količinu spama na četu, to je tradicija koja je potpuno normalna. Mada usled umora i nije bila toliko masivna kao u pređašnjim bitkama. Pobeda je ostvarna a ako ste pročitali kako sam se lavovski borio sa sobom i EDEN-om znajte da je još par stotina naših imalo manje više identičan dan kao i ja samo nisu budale da kucaju ovoliki tekst.

Posle sam se borio u Velsu pa za Ruse u ustanku a sa zadnjim zdravljem sam čak doprineo i odbrani Sudovie kada sam praktično umro i na erepu i u RL i otišao na spavanje do 18h.

I nek stoji moja statistika za dan 1039. u ovom članku da se sa zadovoljstvom sećam promocije u Generala i nesvakidašnje i spektakularne pobede za LK.