Join the new world

Bese to davno u godini ratnoj,bezao sam sa prve linije fronta,bio sam obican vojnik na odsluzenju vojnog roka,granicar,tad smo ih jos imali...Neprijatelj se brzo probijao kroz nasu odbranu,moja ceta se raspala pri prvom iznenadnom udaru,nismo se mogli suprostaviti brojnijem i mnogo bolje naoruzanom neprijatelju...Bezali smo ispred tenkova kao lisica koju jure lovacki psi...




Imao sam srecu da naletim na kamion neke intendantske jedinice,vukli su poljsku kuhinju za sobom...Povezli su me bez previse ubedjivanja,na putu smo pokupili i dvojicu mladih kursanata nase vojne akadamije,zavrsne godine...Za kratko vreme sam saznao sve o njima jer su suprotno mom ubedjenju prostog seljaka bili jako naivni za buduce oficire.Dok smo se kretali nekom sumskom cistinom naleto je neprijateljski avion i bacio neku bombu na nas...Secam se vatre,dima,nisam nista cuo,usi su me djavolski boljele.Gledam oko sebe sve mrtvi,lesevi ljudi sa kojima sam putovao.Ispod gomile kutija sam video neki pokret,jedan od mladih kadeta je bio ziv,plakao je kao curica.Uzeo sam dokumenta i plocice sa svih stradalih i krenuli smo u sumu.Od naoruzanja smo imali noz i staru petometku iz ko zna kog rata.
Celu noc smo isli kroz sumu u pravcu istoka,ocekivali smo tamo nas liniju fronta.Ali nje nikako nije bilo,vec smo gubili nadu.Odlucio sam da prelistam sva dokumenta koaj sam pokupio,citajuci sam dosta saznao,ratni raspored,jedinice,prethodne duznosti i sl.U trenutku mi je sinula ideja,lakse je biti oficir nego vojnik.Mozda mogu da postanem kadet vojne akademije i zamenim mladica koji je stradao.



Dugo mi je trebalo da prezivelog kadeta ubedim u ispravnost svoje zamisli.Jedva sam ga ubedio da pristane,to je bio laksi deo.Sad sam trebao da savladam ulogu koja mi predstoji.Poceo sam da ucim sve o njegovom stradalom drugu,ucio sam kako je hodao,pricao,jeo,sve sto je bilo bittno.Zakopali smo preostala dokumenta,oruzije,sve sto bi nas povezalo sa neprijateljem i krenuli dalje na istok.Posle tri noci probijanja kroz sume i mocvare,naleteli smo na zasedu.Ispostavilo se da nas je lako savladala grupa izvidjaca diverzanata,nasi.Tad nam je laknulo,al to je tek pocetak.Propisno su nas vezali i odveli do svoje predpostavljene komande.Pocelo je ispitivanje.Ko ste i odakle dolazite? Vi ste spijuni? I mnoga druga.Posle dva dana ispitivanja i proveravanja pusteni smo i vracena su nam dokumenta.Dobili smo novi raspored.



Upuceni smo na kurs za obavestajce,jer je takvih uvek trebalo,ginuli su na sve strane...Pocela je obuka u nekom od nasih pozadinskim logora,nismo znali gde nas vode.Svaki dan je bio pakao za sebe,sati pesacenja,trcanja,puzanja,sa sve obukom u rukovanju razlicitim naoruanjem.Sati i sati na poligonu za voznju raznih prevoznih sredstava i borbenih vozila.Sati i sati vezbanja necujnog prikradanja i bojevi bez oruzija,ucili smo razne borilacne vestine.Nakon mesec dana video se napredak,postali smo brzi,laksi za skakanje i pentranje.A i nase vestine prikradanja su bile zavidne.Dosao je trenutak istine,nas prvi borbeni zadatak,vatreno krstenje kao diverzanti.Nas komandir,porucnik,poveo nas je nocu krisom do prvih rovova na liniji fronta.Proveli su nas kroz sistem zapreka i minskih polja i stigli smo na niciju zemlju.



Vazduh je bio tezak za disanje,nebo obojeno svetlecim raketama raznih boja,prizor za pamcenje,bolji do vatrometa.Prosli smo kroz neprijateljsku liniju puzeci kroz gomile spaljene zemlje,dosli do kanala i rita i usli u mocvaru...Cela noc nam je prosla u prvom delu zadatka,necujno preci u pozadinu neprijatelja,bez ulazenja u borbu i otkrivanja prisustva...Zadatak je bio hvatanje jezika,i to ne bilo kakvog jezika vec odredjenog majora,artiljerca koji obozava klasicnu muziku.



Poceo je i novi dan,krili smo se u gustoj sumi i pratili razvoj dogadjaja u obliznjem selu,gde je bila komanda artiljerije neprijatelja.Informacije su bile skrte,nismo znali ni kako izgleda major kog treba da uhvatimo.Ali smo cekali noc i ocekivali da ce neka kuca da odjekuje muzikom,Betoven,Mocart i ostali veliki klasici.Tad nisam ni znao kako to zvuci,gramofon je bio pojam u mom mestu,malo ko ga je imao.



Pala je i dugo ocekivana noc,jesenja magla,komandir je bio jako nervozan,od muzike ni note.Skoro sam zaspao kad je pocela neka simfonija,pratili smo zvuk i kretali se kroz senke u selu,nasli smo kucu.Ostaolo je da hvatamo jezik zivim.To je bio laksi deo,pored glasne muzike nije nista cuo,savladan je u treptaju oka,vezan,zapusenih usta i spreman za polazak.Celu noc smo se vukli kroz sumu i mocvaru,provlacili kroz neprijateljske polozaje i punktove,al smo na kraju uspeli,vratili smo se na nasu liniju u dogovoreno vreme.Odziv i lozinka i bili smo medju nasima.



Sretno je prosao moj prvi borbeni zadatak,kao i mnogi posle njega,prosle su mnoge bitke i jurisi,rat se zavrsio.Postao sam major,dobio razne ordene za mnoge tajne operacije koje sam obavio ali sam ostao duzan jednom coveku.Coveku koji je poginuo da bi mi dao svoje najsvetije sto je imao,dao mi je svoje casno ime.Trudio sam se da ga uvek nosim casno i posteno,postao sam olicenje strogog i disciplinovanog staresine.Eto posle toliko godina podigao sam i spomenik svima koji su stradali onog dana u kamionu,ostalo je secanje,a sahranio sam svoje pravo ime.Svoj prosli zivot...Bio sam niko a postao sam neko...Bar se nadam da jesam...



Biti bogat – lako je; biti srecan -tesko je. Bolje je biti tri dana cekic, nego godinu dana nakovanj. Dobro je govoriti, a jos bolje cutati; treba samo znati kad...




Zahvaljujem Vam na vašem vremenu i trudu da pročitate moj članak...Hvala...


P.S."Bez Voska" AdmiralSkaMolohov