Ambient on/off

Sign up

 

Continue

Continue By creating an account you agree to the Terms of Service & Privacy Policy

IV Deo romana i to bi bilo to...

Day 1,378, 06:59 by Petar Popara Crni

Slavko, oči moje, podeli novine...



Par minuta pre nego ču krenuti na poduži odmor , jer u Novom Sadu nemam komp, i uhvatiti se u koštac sa ispitima, završio sam i sa kucanjem ovog , završnog dela romana. Pošto sam video da je interesovanje jenjavalo iz dela u deo, sumnjam da ču se ponovo odvažiti za pisanje ičeg sličnog, no, nadam se da je barem nekolicina uživala u čitanju do sada.

Ovo je četvrti deo, a kome treba podsetnik može da se ubije od čitanja u

PRVOM

DRUGOM

TREĆEM

delu ove sage. Takođe, napominjem da, Sve ličnosti koje su pomenute u romanu deo su moje imaginacije, i njihova dela su čist plod moje mašte, i kao takve nije mi bila apsolutno nikakva namera da ih uvredim!



Dok si rekao "Sind" svi smo bili na nogama.Brojčano nadjačani nisam ni razmišljao da posegnem za puškom koja je ležala na šinama. Jedini koji je pri ruci imao oružije bio je Omiljeni koji je držao nož sa željom da prekolje Mirkovića, ali ga i on vrati u korice što naiže na negodovanje vojnika oko nas. Nazjad kada se i nož nađe na zemlji, iz obruča iskoračiše dvojica vojnika od kojih nam jedan pokupi puške i torbicu, a drugi priđe i jednim pokretom ruke skide fantomku. Prateći njegov primer i znak, i ostali vojnici učiniše isto.

"Nesako... Artiljerci!" povika Mirković spustivši ruke i zakoračivši van obruča grleči jednog vojnika.

Meni laknu, ali sam se svojski trudio da to ne pokažem. Tek tada na ramenu momka kojeg je Mirković grlio spazih grb i na njemu jedva primetnu Srpsku trobojku. Šofer i mladić, prateći Mirkovićev primer, spustiše ruke i krenuše u graju:

"Braćo, Srbi... Hvala Bogu da nas spasoste!" zakorači šofer napred, ali se vojnik izmače i dočeka ga kundakom u slezinu. Šofer bolno kleknu tik pred noge vojnika.

Tek tad se i Mirkovič uozbilji, i priđe Nesaku i poče nešto da mu žapuće. Makaveli se namršti a pogled Omiljenog pokazivao je kajanje zbog spuštanja noža.Nesako najzad podiže glavu i reče vojnicima levo:

"Vodi ovu dvojicu..."i pokaza prstom na šofera i mladića. Bez reči ovu dvojicu vjnici brzo sprvedoše kroz kukuruz u pravcu suprotnom iz kojeg smo mi došli. Tada nasta tišina, što ja iskoristih da malo ispipam živce komandanta ove ekipice. Nakašljah se glasno.

"AHM,ahm... Vidim da si Srbin. Čemu ove puške?Mi smo Srpska vojska, SSF!"

Nesako, iako je odavao utisak klinca koga prate isto takvi, najednom se uozbilji i okrete oštrim pogledom prema meni:

"Kako se usuđuješ da mi ne persiraš?" procedi drsko, a potom nastavi blago podrugljivo "SSF... Sve moj do mojega... Misle da su pogladili Platona pa da im se svako saginje. E pa, gnjide, ovde sam ja zakon! Bog i batina! Mogu da Vas streljam, ako želim..."

"Možeš ti mene da ..." zavapi Makaveli, ali ga udarac kundakom u predelu bubrega, spreči da dovrši misao.On kleknu, ali se ubrzo pridiže, pljunu u stranu, pa nastavi:

"Jel ovo sve što umeš, balavac?"


Nesako se uhvati za futrolu, ali ga Mirković uhvati za ruku, sprečavajuči gada izadi pištolj iz nje. Povuče ga u stranu, i poče sa nekim dužim objašnjavanjem. Nekoliko trenutaka kasnije, Nesako se okrenu prema vojnicima koji su stajali oko nas:

"Vodi ih u bazu..."

Mirković pritrča i uhvativši Omiljenog i Makavelija ispod ruku, povede ih kroz kukuruz za Nesakom, na šta i ja krenuh za njima, dodatno opomenut od strane vojnikakoji su išli iza mene.



Zanimljivo da se nepunih 15 metara dalje kroz kukuruz nalazio put i čistina, ali i ogroman putokaz, koji je označavao da se na nepuna 2 kilometra odatle nalazila Baza ONE saveza, odakle smo bili i poslati na dejstvo, a čije su položaje s vremena na vreme ugrožavali manji EDEN paravojni odredi. Baš takve odrede lovila je "Artiljerija" i mnoge druge paravojne jedinice željne slave, kada su naleteli na nas.

Nakon što nam pomože da se smestimo u priklici nečega što je pretstavljalo vozilo, a sve više ličilo na zapregu, Mirković prošapta:

"Rekao sam da ste oficiri... Odvešće Vas do baze, a tamo je SSF..." pa zastade dok vojnik jedan vojnik ne prođe pored nas. Potom ponovo podiže glavu i završi "Eto vidiš da Mirković nije zlopamtilo..."

Potom se udalji jer ga je Nesako pozvao da mu se pridruži njemu u dzipu.

"I ne zamerite, ako je nešto bilo..." dobaci on u momentu pre nego što zatvori vrata.

"Heh, vrag ga nosio! Još ću morati i da mu se zahvalim na kraju... " nasmeši se Makaveli a Omiljeni prihvati, prvi put od srca u ova dva dana. Nasmeših se i ja, jer ako ništa , tlo pod nama bilo je savezničko , i samo trenutci su nas odvajali od čiste uniforme, i sigurnog prebivališta.

Tek što smo ušli u bazu, ispred našeg konvoja zaustaviše se dva crna hamera, uz škripu kočnica, na pta nas trojica ustadosmo, prepoznavši oznake SSFa na njima. Iz prvog izadje Kulin, i raskorakom brzo se stvori do nas i glasno naredi:

"Otvaraj ovu kantu, i puštaj tu trojicu dole!"

Vojnici brzo poslušaše a mi sižosmo sa kamiona i uputismo se ka Kulinu. Ispred nas se najednom ispreči Nesako.

"Polako, moliću, ovo su moji zarobljenici!"

Kulinovo smireno lice najednom dobi krivu grimasu i zacrvene se kao paprika, stiskajući pesnice u zube istovremeno, očekivali smo da će da zgromi Nesaka. Umesto toga, lice opet dobi normalnu grmasu, a Kulin progovori:

"Zarobljenici?" pogleda ga upitno, i lagano ga odgurnu u stranu, prilazeći nama "Obriši čelo..." poče, na šta Nesako povuče rukom ispod beretke, ali ga Kulin prekide završetkom rečenice "... sinko!Piše ti da si neviđeno glup!"

Nas trojica grohotom prasnusmo u smeh, koji poče da se ori ulicom, a Nesako postiđen, bez salutiranja, samo se udalji i nestade u s dzipom u oblaku prasine. Kulin se uozbilji, i okrete se prema meni:

"Tebi ću kožu sa leđa da oderem. Pa dobro, Lanu mu poljubim, jel treba moji da ginu zbog tvoje švaleracije?"

Poznavao sam Kulina godinama, i znao sma kada je zaista ljut. To sada pak nije bio...

"Ja sam čuo da ih je poslala Sara, a ne ti..." počeh ja sa blagim podsmehom, ali me Kulin preseče:

"Da Sara..."povika, ali istog trena zastade, a potom se pljasnu dlanom po čelu.

"Jao plazmu nisam kupio... " potom se okrete žurno ka Omiljenom i nastavi "Ajde polazite, dosta sam vas čekao!"

Njih dvojica i sami željni odmora, poslušno krenuše ka Hameru, odakle mimahnuše u znak pozdrava i dobaciše:

" Vidimo se na pivu sutra..."dobaci Makaveli.

"Ja častim..."odgovorih mu ja sekundu pre nego pto ostadoh sam u sred baze.



Kulin mi je rekao da je "Guardian Angels" smešten u bloku G odmah do ostalih iz iz SSF-a. Šetkao sam se bezbrižno zviždučući "Užičanku" dok sam nogama pocupkivao oponašajući kao da igram kolo, ne osećajući pri tom ništa od onog bola u putu, i dišući punim plućima kao da sam na svom Zlatiboru, a ne u nekoj ravničarskoj bazi. U takvom raspoloženju ušetah i u blok G. Na ogradi ispred kasarne već iz daljine prepoznah Elveona i Dadu kako sede, a po svemu sudeći, Mare je tešio nervoznu Dadu. U sebi sam se iskreno nadao da sam ja razlog njenih briga...

Bio sam na par metara kada ona podiže glavu a njene prelepe oči zacakliše.

"Crni..." povika ona i krenu ka meni. U grudima me obuze neka čudna toplina, i ja raširih ruke očekujuči svakog trenutka da mi padne u zagrljaj. Umesto njega po sred moje brade usledila je pesnica.

"Svinjo jedna, dva dana umirem od brige..." povika na mene, pa ustuknu držeći se za ruku kojom me je odalamila "Evo još sam se i udarila..." i napravivši tužnu grimasu, smesti se Elveonu u naručje, umesto meni. Na ivici usne osetih krv koja je blago curila iz posekotine. Na sve to, Elveon je nemo gledao,dok na kraju uz grimasu koja je u sebi govorila "izvini druže" ne progovori oštrim glasom:

"Stvarno Crni, gde si do sada..."

Dok sam palcem držao usnu smišljajući opravdanje, s druge strane ulice odjeknu piskav glas:

"Blacky..."

Svo troje okrenusmo se a meni se lice ozari.

"Xochy, my baby! " izustih papučarski i krenuh u susret devojke. Xochitonal , bila je Argentinka koju sam svojevremeno upoznao u Meksiku , gde sam bio na letovanju sa kumom. Bila je alfa i omega Latino Američkog novinarstva, svojevremeno i Ministar Informisanja u par navrata. Prošlo je dve godine od našeg poslednjeg susreta, a koliko sam mogao da zaključim nije se mnogo promenila.

Plavo farbana talasasta kosa do ramena, i kratka, cvetno dezenirana letnja haljina uz telo, koja je u predelu grudi blago oskudevala, ali se zato mogla pohvaliti zanosnom pozadinom. Bila je san svakog prosečnog Balkanca i njegove prljave mašte u želji za iživljavanjem nad ovakvom latinoameričkomlepotom. I baš takav jedan san, kretao se ka meni...

Dada ju je,odlepivši se od Elveona, odmerila od glave do sandala neprijateljski, posebno se namrštivši kada Honey, kako sam je ja zvao, nežno podvuče ruke ispod mojih i naslni glavu tamo gde sam ja malopreočekivao Dadu.

"Dušo,šta ti radi ovde?" promucah ja nekako na mom skaradnom Španskom,jer mi gramatika nikada nije bila jača strana.

"Hm,posao na prvom mestu... "poče ona na Engleskom * (*u originalu je bilo na Engleskom, ali sam na kraju ipak odustao od kompletnog prevoda na Engleski,pa sam stavio neke stvari koje će nadam se svi razumeti) , jer je bilo očigledno da je neću razumeti ako počne na Španskom "Ali kada sam te videla , možda i zadovoljstvo..." na šta se zločesto nasmeja, prigrlivši me još snažnije dok sam ja bio ošamućen mirisom njene kose.

Najednom ona se trže i i pogleda me u pravcu usne zabrinuto, na šta ja stvorih takvu grimasu, da bi i kamen zaplakao.

"Ma nije to ništa... Rana iz bitke!!" namignuh.

"Oh jadni Blacky..." sažaljivo me pogleda , i obliznuvši prst, obrisa krv koja se na usni i jedva nazirala.

Dada najednom odgurnu Elveona i uputi se žurnim korakom prema kasarni. Xochitonal zausti nešto da kaže ali ja je zagrlih i krenuvši niz ulicu, skrenuh pitanjem pažnju sa Dadine reakcije:

"Gladan sam..."

"Dušo, znaš da loše kuvam..."poče ona da se pravda,ali je ja prekinuh.

"Tebe...", na šta se ona samo zasmeja, i povlačeći me za ruku, povede dalje niz ulicu.

"Da li ćeš se ikada promeniti?" dobaci mi Elveon.

"Samo još par stotina njih na ovome svetu, i prestajem obećavam!" dobacih ja glasnije jer sam već bio nadomak prelaska u sledeću ulicu.

"Šta da kažem Apisu i ostalima, gde si?"

Na par metara pre nego što ču zamaknuti iza ugla , odmahnuh rukom i povikah:

"Reci im da sam poginuo za slavu i čast eSrbije..."






kraj trećeg dela dela...






(klikom na zeleno PLAY dugme stižete do linka pesme )






Nadam se da ipak ima onih koji su preživeli čitanje ova 4 eseja. Lično smatram da ovo nije neki preterani kvalitet, ali verujem da ste se barem malo zabavili i nasmejali. Kao što sam na samom početku napomenuo, on još uvek nema ime, pa ću ja, ovako skrivenije da vide samo oni koji iskreno čitaju, da ponudim nagradu onime ko uz svoj komentar ostavi i predlog naziva ove sage. Nagrada se ogleda u kompletnom FF sa tenkovima naravno, onim najboljim, a na Vama je da se potrudite da baš Vaš predlog osvoji nagradu.

To bi ujedno bilo i to, kao što rekoh gore, od večeras sam u Novom Sadu i tamo ostajem do 7og. Koliko ću nakon toga uhvatiti vremena za pisanje, pitanje je.

Nadam se da Vam neću previše nedostajati, jer vidim da su moderne neke druge barabe, ovih dana...





Do sledećeg članka, budite mi zdravi i nasmejani...

S poštovanjem,

Vaš,






 

Comments

Petar Popara Crni
Petar Popara Crni Day 1,378, 07:01

Ko može da šautuje dok sam ja na putu za NS, bio bih mu zahvalan!

NecoPeco
NecoPeco Day 1,378, 07:11

Nema hrane,ima VOTE xD
Bravo Crni!!

Dada1989
Dada1989 Day 1,378, 12:56

U svim delovima su akterima masne ruke do lakata od ratne kuhinje i bas kad se ja pojavim nigde slanine....

Alpheus
Alpheus Day 1,378, 13:12

Pa daaaaj Crni koji ti je ochin... Moram uciti, ne mogu ovoliki tekst citati... x-D

dragan ns
dragan ns Day 1,378, 13:12

o//

djidji84
djidji84 Day 1,378, 13:16

brate crni pretera ga xD

da si ubacio koju sliku pa i da procitam,a ovako ti dajem V na suvo xD

Gani 80
Gani 80 Day 1,378, 13:30

ima GA ima vote ! :)

Le0nldas
Le0nldas Day 1,378, 14:01

Bravo Crni!

Kol.TarNer
Kol.TarNer Day 1,378, 16:59

svaka cast

Strahinjic Banovan
Strahinjic Banovan Day 1,378, 19:24

леп роман у наставцима, одмори сад, па чекамо следећи : )

Koja 92
Koja 92 Day 1,378, 19:35

simpatican serijal, mogao bi da se nadovezes na ovo sa nekom novom pricom, kad budes imao vremena naravno ; )

Baristan Selmi
Baristan Selmi Day 1,379, 06:53

glas i sub i sa orga, sad daj hleb : )

 
Post your comment

What is this?

You are reading an article written by a citizen of eRepublik, an immersive multiplayer strategy game based on real life countries. Create your own character and help your country achieve its glory while establishing yourself as a war hero, renowned publisher or finance guru.