Intervju z (sa) Argrobom [SLO/HR]

Day 2,007, 15:06 • Published in Slovenia Slovenia • by Ice Killa
[Slovenska verzija]

Kdo je Argrob? Vprašanje tako preprosto, obenem pa tudi dokaj kompleksno. Lahko ga opišem s superlativnimi pridevniki, ampak s tem mu nekako naredimo krivico. Argrob ni zgolj tank, je tudi oseba in pol. Večina ga pozna zgolj bežno, morda iz kakšne bitke. Če se ravnam po njegovih besedah "iz njegovega preteklega obdobja", ko je še tankal. Dandanes se je usmeril predvsem v politične vode, ker meni, da lahko tam postori precej več. S svojo življenjsko modrostjo ne le da je vzor mnogim, je tudi odličen vodja in mlad po srcu. Sposoben, iskren, nearoganten, sentimentalno-prijazen, skratka izjemna osebnost.

V intervjuju se sooči s tematiko, ki se tiče geopolitične lege Hrvaške v eRepubliku, kakšna občutja dobi, ko se bori in predvsem, zakaj je zopet kandidiral za predsednika. Deli tudi svoj pogled na eRepublik in na prijateljstva, ki jih je stkal tekom svojega igranja.

Se lahko na kratko predstaviš?

Argrob je rojen na 666. dan te igre, torej še vedno mlad. V resničnem življenju sem starejši in resnejši, in sem pravi »čičo«. Ljubim družabne igre, predvsem tiste, v katerih sreča ni odločujoči faktor. Smatram, da je vljudna in odgovorna komunikacija bit razvoja in napredka.

Zakaj si se odločil, da boš vztrajal pri igranju eRepublika? Kaj je bila tista ključna stvar, ki te je prepričala, da je vredno porabljati čas za to igro?

Sem trdoglav in uporniški in igranje mi je še vedno v zadovoljstvo. V življenju se dogodki in priložnosti skoraj nikoli ne ponavijo in bilo bi škoda, da jih zamudim. Spoznati ali doživeti nekaj, s čimer težko prenehaš, ni nikoli izguba časa.

Ima tvoje ime določen pomen, zakaj si ga izbral?

Verjamem, da ima vsak nick pri vsakem igralcu določen pomen. Recimo, da je bil nek Robert v določenem trenutku besen in je posledično občutek jeze združil z začetkom imena. Na srečo mene to hitro mine, zato pogosto uporabljam vzdevek »Dida«.

Že v preteklosti si bil predsednik eHrvaške, kakšna je razlika med preteklimi in zdajšnjimi predsedovanji?

Bil sem predsednik eHrvaške v različnih časih. Prisotna so bila drugačna pravila in težko je to primerjati. Ampak priznam, da imam kdaj pa kdaj občutek, da mandati postajajo vse težji. Čeprav novi igralci prihajajo v igro, stalno srečavam stare »znance«, in to ne samo v Hrvaški. Ta relativna starost igralcev nam sugerira, da se igra pravzaprav sploh ni toliko spremenila.

Ampak nisem takšnega mnenja. Individualni razvoj je definitivno prevzel pobudo pred kolektivnim, sama igra zahteva veliko skrb za posameznikov račun. Tisto, kar mi na trenutke deluje absurdno, je, da v tolikšni meri, kot se veča skrb za lasten račun, v tolikšni meri se potem zmanjšuje vpliv posameznika v svetu. Izjemno težko razložim, da je današnja škoda posameznika, ki jo napravi v bitki, večkratno večja in dražja v odnosu pred dvema letoma, in pri tem je strahovito malo vpliva na končni razultat.


Hrvaška se nahaja v zelo nenavadni geopolitični situaciji. Meji namreč na Srbijo in je večno ogrožena. Kakšno je tvoje mnenje o vaši poziciji in kaj meniš, da lahko kot država postorite, da jo izboljšate?

Jaz bi rekel, da imamo najlepšo geopolitično pozicijo na mapi. Omogoča nam aktivnost prav v vseh smereh. Definitivno nas ne bo vodila v apatijo ali dolgočasje. Smatram ravno to nesigurnost »okolja« kot dober motiv za igro. Lahko bi kdo rekel, da je potrebno kdaj pa kdaj tudi zmagati, da se motiv zadrži, ampak meni nekako izgleda, da pravi motiv leži v trudu, da se do zmage pride. Če bi bila to igra s koncem, potem bi bil zmagovalec že vnaprej proglašen. Kaj lahko mi kot e-nacija postorimo za izboljšanje stanja? Odgovor je enostaven. S prijatelji biti prijatelj, z nasprotniki nasprotnik. In če tu ni dilem, in mislim, da jih ni, potem se lahko igramo.

S končim padcem EDENa je Hrvaška ostala brez zavezništva, morebiti bi lahko rekel tudi zaveznikov. S tem ko se je večina ključnih prijateljskih držav povezala s Srbijo, ali pa so ostale nevtralne do določene mere, kako misliš, da bo to tranizicionalno obdobje vplivalo na Hrvaško?

Ne bi se strinjal, da je eHrvaška ostala brez zaveznikov. Dejstvo je, da so se vodstva nekaterih držav odločila, da se v določeni meri povežejo s Srbijo na škodo našega dozdajšnjega sodelovanja. Jaz jim to ne zamerim, ker ima vsak pravico, da se odloči zase. Mislim, da je Hrvaška jasno rekla vsem, koga smatra za nasprotnika.

Kar se tiče zavezništva, to je bipolarna igra. Ni in ne bo mesta za tretjega igralca. Zdajšnja prepletena situacija je pravi pokazatelj tega. Ne morem točno oceniti, koliko časa bo trajalo to obdobje in ne smatram ga za tranzicijo. To je obdobje, kjer predvidevam, da bo prišlo do konflikta vodilnih zavezništev, in to sta CoT in TWO. Novi zmagovalec bo definitivno iskal novega nasprotnika in novi nasprotnik se bo pojavil, ker je to praktično zakonitost igre.

Meniš, da ste lahko jeziček na tehtnici, kar se tiče dominacije CoTa ali TWOja?

Bolj mi prija izraz trnek v očesih vseh. eHrvaška definitivno ne bo kamen spotike, torej z vidika, da bi obstoječim zavezništvom omogočila prednost. Iz enega enostavnega razloga. Ne bomo sprejeli niti CoTa niti TWOja (ONE). Verjamemo v prijatelje, ki jih imamo vedno in povsod. In ta prijateljstva so pomembnejša od obstoječih zavezništev. Sicer priznam, da mi kot igralcu nobeno izmed trenutnih zavezništev ni pri srcu.

Kaj si Hrvati mislijo o Slovencih? Nas smatrate za rivale ali zgolj kot nepomembno grožnjo?

Predpostavljam, da je vprašanje o eHrvaški in eSloveniji. V enem izmed predhodnih mandatov sem ugotovil, da je povezanost eSlovenije z eSrbijo precejšnja. Omenjeno vas definitivno postavlja na stran nasprotnikov, čeprav menim, da smo občasno sodelovali kot državi v določeni obliki. Mislim, da je eHrvaška že izbrala svoje nasprotnike v tej igri in ne verjamem, da se lahko v našem odnosu karkoli spremeni. Ampak nasprotnika bi moralo biti precej lažje odstraniti kot prijatelja. Nikoli ne podcenjujem nikogar, ker ima vsakdo svojo vrednost. Podcenjevanje je karakteristika arogantnih in nasilnih. Jaz ne želim, da je eHrvaška bahava, temveč zgolj dovolj močna, da se obrani.

Zakaj si se aktivno vključil v ehrvaško politiko? Zakaj si se odločil, da kandidiraš za predsednika? Zakaj si se odločil, da boš »tankal« in posledično s tem spreminjal igro lastnoročno?

Bil sem mnenja, da lahko pomagam eHrvaški. Nekoč sem bil tank in menim, da je bila moja škoda v tistem času v pomoč. Moja era tankanja se je končala že pred vekomaj. Občasno si zaželim teh starih časov in kliknem nekajkrat več v bitki, ampak to dandanes ni več tako ključno. Kot e-politik mislim, da lahko sedaj pomagam precej več. Všeč mi je, ko vidim vrvež na IRC kanalih in nekakšen sijaj, ki nastane, ko delaš stvari skupaj, brez da bi se oziral na izgubljanje ali zmagovanje.

Si spoznal kakšne prijatelje, ki jih je vredno omeniti v tej igri? Če je temu tako, bi jih lahko nekaj naštel?

Spoznal sem precej ljudi, tako na Hrvaškem kot izven nje. Zame so prav vsi pomembni. Ko nekoga spoznamo, z njimi delimo skupne interese in misli, nas to kot posameznike obogati. Vseeno je, iz kje so in za katero stran igrajo. Se nismo prav vsi našli v tej igri? Imam prijatelje, s katerimi se precej družim in pogovarjam, z nekaterimi pa sem zelo redko v kontaktu. Predstavljati vsakega posebej bi mi predstavljal precejšen problem. Roka ima pet različnih prstov in če bi bili vsi isti, nekatere stvari ne bi mogli postoriti.

Te je eRepublik naučil česarkoli vrednega, kar lahko preneseš v resnično življenje?

Vsi moji dvomi in vse moje radosti pripadajo meni kot osebi. Moj virtualni lik je samo način, s katerim izražam svoje poglede, ni nadomestek ali zdravilo za frustracije. Prestar sem, da bi sedaj na življenje gledal drugače. Ampak ta igra mi je prinesla nekaj drugega. Možnost, da spoznam precej ljudi, ki jih v vsakdanjem življenju sicer ne bi. Pravijo, da je to tisto pravo bogastvo.

Ko se boriš, kakšne emocije te preplavijo? Kako se počutiš, ko zmagaš bitko? Je prisoten občutek, da si dosegel nekaj lastnoročno?

Nekoč sem s prijatelji šel v casino z 10 dolarji. Sedel sem za ruleto in gledal, kako se kroglica vrti. Postavil sem žetone v en kot (8:1) in zmagal. Mislim, da so se mi roke tresle in dlani znojile. Navdušenje je bilo precejšnje. Ko sem potem po določenem času šel ven iz casinoja in ostal brez teh 10 dolarjev, podobno kot pri tistih, ki sem jih dobil, navdušenje ni bilo več prisotno. Zapomnil sem si ta občutek. Po vsem tem sem odšel s prijatelji na večerjo. Ostali smo skupaj do ranih urih. Smejali in veselili smo se in govorili o dogodkih tega večera. Nisem imel adrenalina v krvi, ampak bil sem vesel. In ta občutek sem si zapomnil. Včasih rabimo prvo in drugo, ampak jaz preferiram ta drugo.

Ljudje te spoštujejo, cenijo. Zakaj meniš, da imaš takšno avtoriteto in spoštovanje med Hrvati in tudi med mednarodno skupnostjo?

Ne počutim se prijetno, ko me vidijo tako. S takšnim pogledom pride tudi velika odgovornost. Občasno imam občutek, da se praktično ne igram. Ampak je lepo slišati in vedeti, da si dobrodošel v skupnosti in da imaš spoštovanje. Zakaj je temu tako? Nisem prepričan, da vem. Za spoštovanje ali nespoštovanje nekoga ima vsakdo izmed nas svoje razloge in verjetno so vsi dobri. Ne moremo imeti absolutno prav in ne moremo imeti absolutno narobe.

Bi rad sporočil še karkoli drugega bralcem tega članka?

V enem starem intervjuju sem za konec napisal.

"Namesto na začetku bom na koncu pozdravil vse z eno zdravico, ki mi je izjemno pri srcu:
Pozdrav Vama koji ste došli, možda ćemo večeras biti sretni, I naši protivnici to saznaju…
Pozdrav našim boljim polovicama, koje znaju sve najgore o nama, ali uporno odbijaju da u to povjeruju...
Pozdrav našem domaćinu, ovom prekrasnom mjestu, punom slasnih tajni i iznenađenja…
Pozdrav eŽivotu koji uporno odbija dati nam dobre karte u ruke, ali igrajući se osjećamo se sretnim…"

To je bilo pred dvema letoma. Danes mislim enako. Pa naj bo to od starega leva to vse za konec.


Iskreno se zahvaljujem Argrobu za intervju.

_________________________________________________

[Hrvatska verzija]
Hrvatski prijevod pitanj: Romper

Možeš li se ukratko predstaviti?

Argrob je e-rođen 666. dana ove igre, dakle još uvijek mlad. U stvarnom sam životu ipak nešto stariji i ozbiljniji, i pravi sam dida. Volim društvene igre, pogotovo one u kojima sreća nije odlučujući faktor. Smatram da je uljuđena i pristojna komunikacija bit razvoja i napretka.

Zašto si odlučio nastaviti igrati eRepublik? Koji je ključni razlog koji te uvjerio da se isplati trošiti vrijeme na ovu igru?

Tvrdoglav sam i uporan, a igranje mi je još uvijek zadovoljstvo. U životu se događaji i prilike skoro nikad ne ponavljaju i bila bi prava šteta propustiti ih. Upoznati ili doživjeti nešto, što ne bismo mogli da smo odustali, nikada nije gubljenje vremena.

Ima li tvoj nadimak u igri neko značenje? Zašto si ga izabrao?

Vjerujem da svaki nick pravog igrača ima neko značenje. Recimo da je jedan Robert u određenom trenutku bio bijesan. Pa se uzvik ljutnje spojio sa početkom imena. Sreća je da mene to brzo prođe, zato često i koristim nadimak Dida.

Već si nekoliko puta bio predsjednik eHrvatske. Koja je razlika između prijašnjih mandata i sadašnjeg?

Bio sam CP eHrvatske u različitim vremenima. Vrijedila su drugačija pravila i teško je igrački to usporediti. Ali priznajem da ponekad imam osjećaj da je svaki slijedeći mandat sve teži. Iako u igru dolaze novi igrači, susrećem stalno "stare" poznanike i to ne samo u eHrvatskoj. Ta relativna starost igrača ponekad nam sugerira da se igra nije toliko promjenila.
Ipak, mislim da to nije tako. Individualni razvoj je definitivno uzeo prednost u odnosu na kolektivni, sama igra zahtijeva veliku brigu za pojedinačni account. Ono što mi ponekad izgleda apsurdno je da koliko god raste briga za vlastiti account, toliko se smanjuje utjecaj pojedinca u globalu. Iskreno teško mi je objasniti da je današnja šteta koju pojedinac napravi u bitci višestruko veća i skuplja u odnosu na prije dvije godine, a pritom ima strahovito malo utjecaja na ukupni rezultat.

eHrvatska se nalazi u neobičnoj geopolitičkoj situaciji. Graniči sa Srbijom i trajno je u opasnosti. Koje je tvoje mišljenje o vašoj situaciji i što misliš što možete kao država napraviti da tu situaciju poboljšate?

Ja bih rekao da imamo najljepšu geopolitičku poziciju na mapi. Ona nam dozvoljava aktivnost praktički u svim smjerovima. Sigurno nas neće odvesti u apatiju ili dosadu. Smatram da je upravo ta neizvjesnost okruženja dobar motiv za igru. Mogao bi netko prigovoriti da je potrebno katkad i pobjediti kako bi se motiv zadržao, ali meni nekako izgleda da pravi motiv leži upravo u nastojanju da se do pobjede dođe. Kada bi ovo bila igra sa završetkom, već odavno bi pobjednik bio proglašen. Što mi kao e-nacija možemo učiniti za poboljšanje? Odgovor je jednostavan. Sa prijateljima biti prijatelj, sa protivnicima protivnik. I ako tu nema dilema, a mislim da ih nema, onda se možemo igrati.

Konačnim padom EDENa je eHrvatska ostala bez saveza a moglo bi se reći i saveznika. Pošto se većina vaših ključnih prijateljskih država povezalo sa Srbijom ili u određenoj mjeri ostalo neutralno, kako očekuješ da će to tranzicijsko razdoblje utjecati na eHrvatsku?

Ne bih se složio da je eHrvatska ostala bez saveznika. Činjenica je, da su se rukovodstva nekih država odlučila na neki način povezati sa eSrbijom, na štetu naše dosadašnje suradnje. Ja im to ne zamjeram, jer svatko ima pravo da odluči za sebe. Mislim da je eHrvatska jasno svima rekla koga smatra protivnikom.
Što se tiče Saveza, ovo je bipolarna igra. Nema, niti će biti mjesta za trečeg igrača. Sadašnja isprepletena situacija je pravi pokazatelj toga. Ne mogu točno procijeniti koliko će trajati ovaj period i ne smatram ga tranzicijom. Ovo je period u kojem predviđam sukob vodećih Saveza trenutno, a to su CoT i TWO. Novi pobjednik će uskoro tražiti novog protivnika. A novi će se pojaviti sigurno, jer je to zakonitost.

Misliš li da eHrvatska može biti jezičac na vagi u sukobu CoTa i TWOa?

Više mi se sviđa izraz trn u oku svima. eHrvatska sigurno neće biti kamen spoticanja, kako bi osigurala prednost nekom od postojećih Saveza. Iz jednog jednostavnog razloga. Niti ćemo prihvatiti CoT niti TWO (ONE). Vjerujemo u prijatelje kojih imamo uvijek i svugdje. A ta prijateljstva su važnija od postojećih Saveza. Ipak priznajem, kao igrač ne volim ni jedan od tih Saveza.

Što Hrvati misle o Slovencima? Smatrate li nas za rivale ili samo kao nevažnu prijetnju?

Pretpostavljam da je pitanje o eHrvatskoj i eSloveniji. U jednom od prethodnih mandata shvatio sam da je povezanost eSlovenije sa eSrbijom velika. To Vas sigurno stavlja na stranu protivnika, iako mislim da smo ponekad i surađivali kao države u nekom obliku. Mislim da je eHrvatska izabrala svoj put što se tiče prvog protivnika u ovoj igri, i ne vjerujem u mogućnost da se u našem stavu nešto promjeni. A protivnika bi trebalo biti lakše odbaciti, nego prijatelja. Nikada ne potcjenjujem nikoga jer svatko ima svoju vrijednost. Potcjenjivanje je karakteristika bahatih i silnih. A ja ne želim da eHrvatska bude bahata, već samo dovoljno snažna da se obrani.

Zašto si se aktivno uključio u eHrvatsku politiku? Zašto si se odlučio kandidirati za predsjednika? Zašto si se odlučio na "tenkanje"?

Smatrao sam da mogu pomoći eHrvatskoj. Nekada sam bio tenk i mislim da je moj damage u to vrijeme bio od pomoći. Moja tenkovska era je završila odavno. Ponekad se zaželim tih starih vremena i kliknem par puta više u bitci, ali to danas nije nimalo presudno. Kao e-političar mislim da sada mogu pomoći više. Volim vidjeti živost na kanalima IRCa i sjaj koji nastaje kada se nešto radi zajednički, bez obzira pobjeđivali ili gubili.

Jesi li upoznao neke nove ljude u ovoj igri, koje smatraš vrijednima spomena? Ako jesi, možeš li ih navesti?

Upoznao sam mnogo ljudi, kako u Hrvatskoj tako i van nje. I meni su svi oni važni. Kada nekoga upoznamo onda podjelimo neke zajedničke interese i misli i to nas obogaćuje kao ljude. Sasvim je svejedno gdje su i za koju stranu igraju. Pa zar se nismo svi našli u ovoj igri? Imam prijatelja sa kojima se više družim ili razgovaram, dok sam sa nekima vrlo rijetko u kontaktu. Ali spominjati ikoga pojedinačno predstavljao bi mi veliki problem. Ruka ima pet različitih prstiju i da su svi isti, neke stvari nebi mogli napraviti.

Da li te eRepublik naučio nešto vrijedno što ti može koristiti u životu?

Sve moje sumnje i radosti pripadaju meni kao osobi. Moj virtualni lik je samo način na koji izražavam stavove, nije nadomjestak ili lijek za frustracije. Prestar sam da bih sada na život gledao drugačije. Ali ova igra donijela mi je nešto drugo. Mogućnost da upoznam mnogo ljudi koji bi mi u svakodnevnom životu ostali nepoznati, a kažu da je to pravo bogatstvo.

Kad se boriš, da li te preplavljuju osjećaji i kakvi? Kako se osjećaš kad pobjeđuješ u bitkama? Da li osjećaš da si sam nešto postigao?

Jednom davno ušao sam sa društvom u casino sa 10-tak dolara. Sjeo sam za rulet i gledao kako se vrti kuglica. Postavio sam žetone na jedan korner (8:1) i dobio. Mislim da su mi se ruke tresle i dlanovi znojili. Trenutno uzbuđenje je bilo osjetno. Kada sam nakon nekog vremena izašao iz casina i ostao bez tih 10-tak dolara, isto kao i onih dobivenih, uzbuđenja više nije bilo. Zapamtio sam taj osjećaj. Nakon svega otišao sam sa prijateljima na večeru. Ostali smo zajedno do ranih jutarnjih sati. Smijali smo se i veselili, te pričali o događajima te večeri. Nije bilo adrenalina u krvi, ali bio sam sretan. I taj sam osjećaj zapamtio. Ponekad nam je potrebno i jedno i drugo, ali preferiram ovo drugo.

Ljudi te poštuju i dive ti se. Zašto misliš da imaš takav autoritet i poštovanje kod Hrvata i u međunarodnoj zajednici?

Ne osjećam se ugodno kada me gledaju tako. Sa takvim pogledima dolazi i velika odgovornost. Ponekad mi se učini da se uopće ne igram. Ali lijepo je ćuti i znati, da si dobrodošao u društvo, i da imaš poštovanje. Zašto je to tako? Nisam siguran da znam. Za poštivanje ili nepoštivanje nekoga, svatko od nas ima svoje razloge i vjerojatno su svi dobri. Ne možemo biti apsolutno ispravni, ali ni apsolutno u krivu.

Imaš li još nešto što bi želio poručiti čitateljima?

U jednom starom intervjuu sam za kraj napisao:

Umjesto na početku, ja ću na kraju pozdraviti sve sa jednom zdravicom koja mi je izuzetno draga:
Pozdrav Vama koji ste došli, možda ćemo večeras biti sretni, I naši protivnici to saznaju…
Pozdrav našim boljim polovicama, koje znaju sve najgore o nama, ali uporno odbijaju da u to povjeruju...
Pozdrav našem domaćinu, ovom prekrasnom mjestu, punom slasnih tajni i iznenađenja…
Pozdrav eŽivotu koji uporno odbija dati nam dobre karte u ruke, ali igrajući se osjećamo se sretnim…

To je bilo prije dvije godine. I danas mislim jednako. Pa neka od starog lava i ovog puta to bude za kraj.

Puno hvala Argrobu za intervju.

Lepo vas pozdravljam,
Ice Killa aka Howly