Indijski čaj u Sindhu - lek protiv spavanja

Day 1,015, 11:40 • Published in Serbia Serbia • by coolinbun

eDame i eGospodo, eDrugarice i eDrugovi, eBraćo i eStestre, eBebe i eStarci, ePrijatelji i eNeprijatelji... eSvi

Juče oko 19h zazvonio je telefon... poznat broj. Taj broj se pojavi na display-u moje "Nokie" samo onda kada se sprema neka žestoka akcija. Glas mog komandanta je bio smiren i izgovorio je onu rečenicu od koje mi uvek podgreje krv u žilama: "budi ujutru u 3 na zbornom mestu generale, idemo u Sindh".
"Razumem !" , rekao sam vojniči suvo, kao bubanj u posmrtnom maršu, ali samo oni koji me dobro poznaju mogli su u mom glasu da prepoznaju onu dečačku radost kada ga prijatelji pozovu da igra fudbal za reprezentaciju iz kraja.
Brzo sam navukao uniformu tenkiste sa grbom rezervnog sastava VES-a. Uzeo sam beru sa dvoglavim orlom i dedinu utoku (trofej iz V1 rata u LionKingu)..


Kada sam došao na zborno mesto dočekala me je slika za pamćenje. Sve elitne jedinice su tu. Tenkovske jedinice su se okupile na brdu ispod bolnice. Artiljerci su ukopavali svoje neve u glavnom gradu dok su sa severne piste helikopteri polako nestajali, jedan po jedan, iza snežnih vrhova Sindha. Pešadija je u vojnički savršenoj koloni nestajala u šumama planinskih venaca.

Gledajući u sve te vojnike i savršenu vojnu mašineriju najjače zemlje novog sveta znao sam da Sindh nikada neće pasti. Dok sam odlazio ka svom tenku, čuo sam kako nekoliko saboraca pominju familiju članicama esaveta bezbednosti, koje su za zelenim stolom vratile neprijatelju teritorije koje smo osvojili u danima pre ovog. Naše je da ubijamo, pomislio sam, šta će političari sa skalpovima koje im donesemo, njihova je stvar.
Seo sam u tenk, stavio slušalice na uši i odmah začuo glas vrhovnog komandanta: "Generale, poteraj tu lepoticu na južno brdo, koordinate: 16.08."
Startovah motor mog "Stanojka" a on zabrunda kao medved u teranju. Njegov zvuk me uvek pretovri u mašinu za ubijanje.

Postavio sam se na zadate koordinate i čekao. Pogled sa ovog brda na bojište je fantastičan. Južne doline Sindha su izgledale spokojno, ali se u vazduhu osećao zadah skorašnjeg okršaja. Sve je bilo nenormalno tiho. Iz polusna me je od jednom trgnuo glas u slušalicama: "pripremite se, evo ih !" Pogledao sam kroz vizir i video veliku grupu Indijaca koji napreduju sa juga. U sredini bojišta su se već vodile bespoštedne borbe naše pešadije i njihovih desantnih snaga. Momci su se zaista držali junački. Na severu, naše vazdušne snage, podpomognute elitnim tenkovskim jedinicama, uspešno su odbijale silne napade plaćeničkih jedinica EDENA. Vrhovni je počeo da se dere: spremite se na jugu, hoću da vidim kako im prašite guzice !!!" Uhvatio sam komandnu palicu i čekao prvi udar. Zagrmeli su EDEN tenkovi. Prašina svuda okolo, miris topljenog čelika. Jedan srpski tenk je pored mene goreo okrenut na kupolu, dok su mu gusenice još uvek pokušavale da se dokopaju crne zemlje Sindha. Još uvek mi je odzvanjao prasak granate koja me je promašila kada sam postao svestan da sam preživeo taj prvi udar. Na nas je bio red da odgovorimo. U slušalicama sam čuo "na grupu neprijatelja iza šume svim raspoloživim sredtsvima...... pali !!!" Pritisnuo sam crveno dugme na palici, a "Stanojko" je kroz svoju cev poslao projektil koji je pogodio neprijateljski tenk direktno u kupolu. Kako je dobar osećaj kada 20 tona čelika pošaljete 5 metara iznad zemlje. Kada se dim razišao, na kupoli uništenog tenka sam primetio tako poznatu zastavu: "šahovnica". Pomislio sam, "dobro jutro komšija, zapela mašina malo, a ?"

Srce mi je preplavila krv puna adrenalina. Borba cev u cev je trajala neko vreme, dok nismo primetili da se njihove jedinice povlače ka jugozapadu, ispod mosta 13.12. "Sad junaci, kontranapad, do pobede !!!". Svi koji su to mogli, su jurnuli ka mostu. U slušalicama sam čuo kako je sever očišćen, da se na srednjem zapadu još uvek vode bespoštedne borbe za tertoriju, dok smo mi na jugu zadavali odlučujući udarac neprijatelju. Indijci su jedan po jedan padali, dok smo nezadrživo napredovali ka granici .Od jednom, crvenih tačkica na "Stanojkovom" display-u nije bilo. Neko je zagrmeo preko mic-a... "JUG JE OČIŠĆEN ! ". Još nekoliko trenutaka, neprijatelj je odolevao na srednjem zapadu, ali veoma kratko. Najelitnije ejdinice heliša, tenkova i pešdije su ih proterale van granica. POBEDA ! BRAVO ! ŽIVELA SRBIJA ! ŽIVEO PHOENIX........

a onda..... ruka na mom ramenu i najvoljeniji glas: dragi, dosta si se igrao... hajde polako na spavanje, radiš prvu, budalo!
Znam, jesam budala, što u sitne sate uz Insomniu, virtuelne prijatelje i neprijatelje igram glupavu online igricu, terajući "Stanojka" po heksagonima. Ma nek misle o meni šta im je volja, ja sam večeras bio u Sindhu.... i pobedio !!!!


vaš,

coolinbun