Ambient on/off

Sign up

 

Continue

Continue By creating an account you agree to the Terms of Service & Privacy Policy
Resend email   |  Can't find the email? confirmation@erepublik.com

Resend the confirmation email to this address

Resend email Can't find the email? confirmation@erepublik.com

III Deo "Bezimenog" Romana koji ste čekali...

Day 1,375, 09:01 by Petar Popara Crni

Slavko, oči moje, podeli novine...



Znam da je prošlo malo više vremena nego što je trebalo između ova dva dela, ali iako sam roman završio još pre 15 dana, nikako nisam bio u mogućnosti da ga otkucam u međuvremenu. Stoga, za one koji nisu čitali , tu su PRVI i DRUGI deo, a za one koji jesu, sledi kratak podsetnik svega do sada.



KRATAK SADRŽAJ PRVA DVA DELA

Nakon što sam nakon prolazne avanture sa jednom Slovakinjom, naleteo na par momaka predvođenih Vidom Mirkovićem,iz Srbije, uputili smo se zajedno ka Mađarskoj granici. Usput smo naišli na momke iz TT , Makavelija i Omiljenog , koji su imali bliski susretsa neprijateljem, koji je okupirao oblast. U nadi da nećemo imati istu priliku, uputili smo se zajedno ka granici kao mestu našeg spasa. Da se ipak preznojimo potrudila se Hrvatska patrola na koju smo u planinama naleteli, ali samo dobrim živcma i pribranošću, uz malo snalažljivosti, naši junaci su krenuli dalje ka granici.




Nervozni susret sa Hrvatskom patrolom naterao nas je da nastavimo da vozimo i po noći. Osokoljeni jednim povoljnim ishodom susreta sa neprijateljem, računali smo da bi sa već uigranim scenarijom ponovo dobro prošli. Pa ipak, i da smo želeli, duž puta s jedne strane pružala se stena od koje je put skoro bio ukraden,dok se sa druge spuštala uvala i reka, kojoj ni ime nismo znali. Konačno, spustismo se niže niz planinu, gde put zaluta u šumu. Makadamom koji je vodio ka reci odvojismo se sa asfalta i uskoro, pronađosmo zgodan bivak tik uz reku.

Tu smo i dočekali jutro i prvo Sunce, sa željom da podobro odmorimo, jer granica nije bila daleko, a nespokojstvo zbog neznanja šta nas tamo čeka, teralo nas je da bar na kratko, uživamo kraj reke u svakom njenom umirujućem zvuku. Nakon što me šofer zameni na straži kraj puta, spustih se do mesta gde su ostali ležali povaljani po ciradi kamiona.

"Taman što smo seli da zamezimo..." dobaci Makaveli, stavljajući pogolem komad kulena u usta. Isto takvo jedno, nakon što odseče , pruži i meni.

"Hoćeš?"

" C! " odvratih ja odmahujući rukom "Od ljutog kenjam ko foka..." dobacih ja uz osmeh, sedajući preko puta njega i Omiljenog.

Iz torbe izvukoh komadić pršute koji već je već krajnje sasušen, više podsećao na kamen no na pršut. Ali, napipavši masno natopljeni u pravougaono zavijen papir, lice mi se ozari. Iz torbe zvukh komad sočne slanine sapunjare. I zaista, bio je to komad sala koji uglavnom završi u čvarcima, ali moj babo ga je večno dimio, govoreči da nema dobrog pasulja, dok slanina ne zamiriše. Takvo jedno parče zalutalo je i kod mene u torbu, i trenutno je bilo nešto najbolje što sam sebi mogao da priuštim.

Pogled mi pade na Mirkovića. Sedeo je izdvojen sa onim momkom, a gledao je u pravcu suprotnom od nas. Omiljeni primeti moj pogled, pa reče:

"Ljut je zbog cokulanja. Makaveli nije spavao bojeći se da ga ne prikolje."

"Šta lupaš..."zausti Makaveli punih usta "Bio je to kazačok za njegovo dobro... Kerče obično..."

Mirkovića sam znao od ranije, još iz perioda mojeg prebivanja u Crnoj Gori... Oduvek je bio jogunast, i tako upadao u neprilike, pa ga mnogi nisu mirisali... Pa ipak, za ovo par sati koliko smo bili osuđeni jedni na druge, stekao sam o njemu pozitivnije mišljenje.

"Oćete slanine?" dobacih ja, na šta Mirković samo odmahnu glavom bez reči.Mladić do njega, očigledno bojeći se Mirkovićeve reakcije, ustade stidljivo, a potom jedva primetno progovori:

"Ja bih... " pa udaljivš se od Mirkovića " Samo malo parčence..."

"Ma dođi sedi..." dobacih ja tapšući ga po ramenu dok se spuštao kraj nas "Nije neka gozba, al bolje nemamo..."

Jeli smo ćutke, svako zanesen nekim svojim mislima. Slanine je bilo dovoljno taman toliko da podmažemo želudac, da prestane da krči. Pa ipak , prezadovoljan time, reših da se opružim na ciradi, a ostali, kao po naredbi sledili su moj primer. Taman što se spustismo,i zavlada tišina, Makaveli se pridiže.

"Ja moram da se izujem... Ubiše me stopala... A vi , istrpite..."

Samo što je izuo prvu cokulu, Mirković progovori:

"Dim..."

Makaveli se munjevito okrenu, i onom cokulom zamahnu u pravcu Mirkovića, ali je ne baci, glasno gunđajući:

"A tvoje mirišu na cveće... Dođi vamo , dzukelo mala..." krenu da preti, ali ga Omiljeni prekide povlačeći ga za rame:

"Stvarno dim, gledaj..." i pokaza rukom na crni dim koji se dizao u daljini istočno od nas u pravcu granice. Ubrzo potom začu se tiho puškaranje , isprva par pucanja a potom i kratki rafali, dok na se na kraju ne začuše i detonacije. Utom i šofer sa straže, kao bez duše, strča u bivak.

"Gotovo je! Putem se više ne može..." poče , a potom zastade da udahne vazduh "Malo malo, ka granici idu kamioni, Američki, sve vrvi od vojske..."

"Valja nam krenuti!" zaključih "Dižite se!" pokazah rukom prema Mirkoviću i onom momku, koji su sedeli.

"Valjalo bi da krenemo niz reku, kroz šumu je opasno, a putem..." poče Omiljeni ali mu šofer upade "...a putem se ne može!"

"Dobro dobro, shvatili smo već..." sumirah ja pru+ajuči pušku Omiljenom " Ti ideš prvi, i drži se obale!" i okrenuvši se ostalima dodadoh "I širom oči otvorite!Krećemo!"



Spuštali smo se samom obalom reke, jer je šuma bila usko srasla a na nekim mestima i izrastala iz samog korita reke. To nas je dodatno teralo da zagazimo ali i na nekim mestima zađemo u šumu. Pa ipak, Omiljeni nije odstupao od kursa.Šuma je bivala sve svetlija i svetlija, što je nagoveštavalo da je skoro podne, ali i to da je čistina u blizini. Uskoro Omiljeni podiže ruku, na šta svi kleknusmo, a nakon što se okrete i pokaza mi da priđem, lagano se pridigoh i uz malo muke izbih na čelo kolone.

"Šta je?" prošaptah trudeći se da glasom ne nadjačam žubor reke, koja je na ovom mestu više ličila na potok nego na reku. Umesto odgovora, prstom mi pokaza niz reku, ka mestu gde je ona ponirala, a u vidu potočića nastavljala niz dolinu. Na tom mestu šuma se završavala a počinjala je njiva kukuruza, koja se prušala u nedogled , nalik onima u Vojvodini. Pokazavši ostalima da sačekaju, odbauljah do ivice šume. Desno od nas , na udaljenosti od možda kilometar, videlo se mesto sa kojeg se dizao dim, sada već sve bleđi i bleđi.

"Tamo je granica..."prošapta Omiljeni " Iz tog pravca su se čuli pucnji!"

"Tamo svakako ne smemo!"počeh ja glasno razmišljajući "Ali Mađarska ne može biti daleko..."

Snimivši dobro teren, vratismo se do naših koji su već bili posedali na neki balvan svaljen preko reke.

"Valja nam kroz kuruz, nema drugog rešenja!" bila je zadnja rečenica mog izlaganja situacije koja nas čeka.

"Noć nesmemo čekati, možemo zalutati bez orijentira!" reče Mirković.

"Ja ću prvi, umem po Suncu da se krećem kroz ravnicu i kukuruze..." otpoče Makaveli "Jesam Lala ili nisam?" na šta mi klimnusmo glavom,nemo odobravajuči.

"Onda odmor, pa krećemo... "

Nedugo zatim, napunivši čuture vodom iz potoka, već smo gazili njivom trudeći se da što manje lomimo, i tako stvaramo buku.Jedini orijentir bila su nam Makavelijeva široka leđa, a on je, nadali smo se, znao gde nas vodi.



Nakon sat i jače dobrog ritma, stadosmo na odmor, a ja prvi skinuh gornji deo kombinezona i majicu, koju natopih vodom iz čuture i okomotah oko glave. Ostali vođeni mojim primerom, učiniše isto.

"Obucite nazad kombinezone!" reče Makaveli dok je zašniravao isti "List kukuruza zna kao žilet da poseče..."

Potom se okrete i nastavi da gazi, krčeći put nama ostalima. Sunce postade nepodnošljivo, a ubrzo i onaj dim osta nam van vidokruga. Nismo imali pojma gde se nalazimo, ni gde idemo. Najzad, Makaveli zastade, na šta se svi trgosmo a on zakorači korak napred gde se ukaza prva čistina. Ubrzo se svi nađosmo na njoj. Bila je to pruga, koja se pružala levo i desno od nas u nedogled, okružena sa svih strana morem kukuruza.

Preumorni od višečasovng hodanja posedasmo na vrele šine. Kratak osećaj olakšanja obuze nam telo iako je bol od umora sve više nabijao krv u mozak.

"Ja dalje kroz kukuruz ne mogu, imam žive rane po člancima! " zavapi bespomoćno šofer.

"Onda ćemo prugom, samo po šinama i prečagama, kamenje izbegavajte, zbog buke!"počeh ja "I ako naiđe voz, svi u desnu stranu skačite, da se ne rasipamo!"

Svi klimnuše glavom odobravajuči,dok Omiljeni zausti:

"Makaveli, idemo levo ili desno prugom?"

Na opšte zaprepašćenje svih prisutnih, Makaveli je ćutao. Mračne slutnje koje su nam nagoveštavale da ćemo se možda izgubiti konačno su dobile svoju potvrdu. Optimizam koji nas je gurao kroz kukuruz za Makavelijem, naglo preraste u očaj koji je bio vidljiv na svim licima... Moral je bio na ivici...

"Priznaj da neznaš, smrade Vojvođanski!" procedi kroz zube Mirković i šutnu cokulom u rame Makavelija , koji izgubi ravnotežu i prostre se preko pruge. Istog momenta Omiljeni skoči na noge usput vadeči nož iz korica. Gledali su se par sekundi što men beše dovoljno da ustanem i isprečim se ispred njih. Dok sam stajao tako gledajući prvo jednog pa drugog, srce mi se odjednom zaledi. Na moje lično razočarenje iz kukuruza koji nas je okruživao pojavi se prvo jedna, a potom i više cevi. Ubrzo oko nas se stvori čitav vod vojske sa uprtim puškama u nas. Bili smo opkoljeni. Šofer koji je do tada nemo sedeo i posmatrao rasplet događaja , prekide tišinu rečima:

"E do mojega..."










kraj trećeg dela dela...






(klikom na zeleno PLAY dugme stižete do linka pesme )






Nadam se da Vam malo više čekanja na nastavak nije poremetilo želju za čitanjem, i iskreno želim da ste uživali u čitanju. Da odmah nagovestim da će sledeći deo izaći najkasnije u ponedeljak, jer i pored silnih obaveza oko ispita, od utorka će mi pristup računaru biti dodatno otežan. Očekujem vaše komentare i impresije povodom novog nastavka romana, koji napominjem i dalje nema svoje ime.




Do sledećeg članka, budite mi zdravi i nasmejani...

S poštovanjem,

Vaš,



 

Comments

Petar Popara Crni
Petar Popara Crni Day 1,375, 09:02

Koga ne mrzi, neću se ljutiti ako bude bacio shout! X D

NecoPeco
NecoPeco Day 1,375, 09:05

Sad VOTE,pročitat ću posle xDD

DejO.o
DejO.o Day 1,375, 09:07

o/ Bezimeni lep naziv xD
http://www.erepublik.com/en/main/group-show/677

ZIaPavlakAsMrti
ZIaPavlakAsMrti Day 1,375, 09:18

E jeste sad...
Cokulom u rame...
Jos da moze toliko nogu da digne xD

steVVEGI
steVVEGI Day 1,375, 09:21

Aj Crni, ubrzaj te delove malo, taman se zahukcem, a ti prekines. Pada mi na pamet da ne citam dok ne zavrsis, a onda natenane da uzivam. :)

Dada1989
Dada1989 Day 1,375, 09:25

Roman ratna kuhinja...

ko o cemu Crni o slanini, kulenu, cvarcima...

Danijela 89
Danijela 89 Day 1,375, 09:38

Procitah sva tri dela odjednojm : D : D Nije losee : D

Pokac II Reinkarnisani
Pokac II Reinkarnisani Day 1,375, 10:22

Roman sa mirisima... mmmm

soonchica
soonchica Day 1,375, 10:51

: )

Joverombo
Joverombo Day 1,375, 11:20

VOTE,SUB,SHAUT,CHOOSE
http://www.erepublik.com/en/article/-question-1848095/1/20
CHAIN SHAUT

The Other One
The Other One Day 1,375, 14:37

""Priznaj da neznaš, smrade Vojvođanski!" procedi kroz zube Mirković i šutnu cokulom u rame Makavelija , koji izgubi ravnotežu i prostre se preko pruge."

Ovo jenemoguce, da se ne lazemo xD
Makaveli ima 120+ kg : P

Strahinjic Banovan
Strahinjic Banovan Day 1,375, 15:46

Вид попи банану у "РЛ еРепу", да се тако духовито изразим

Petar Popara Crni
Petar Popara Crni Day 1,376, 02:43

Posto vidim najvise ima nedoumica oko udarca cokulom u rame, da razjasnim

Makaveli je cucao naslonjen na sine, pri cemu ga je ovaj udario cokulom u rame , donjim delom nje, i kao sto gore pise "Izbacio iz ravnoteze"

Ako je ko video Makavelijevi snagu, to sam ja X D

Tako da ... : p

Baristan Selmi
Baristan Selmi Day 1,377, 16:51

crni ne serI : D haha : P

Kazes nije gozba a ima kulena slanine i prsute samo je jos luka falilo : P

 
Post your comment

What is this?

You are reading an article written by a citizen of eRepublik, an immersive multiplayer strategy game based on real life countries. Create your own character and help your country achieve its glory while establishing yourself as a war hero, renowned publisher or finance guru.