I tako sam prokockao svoj eZivot..

Day 1,642, 21:39 • Published in Serbia Serbia • by LecllearSerb


UPOZORENJE PRE ČITANJA-Članak je pisan u priično neuračunljivom stanju pisca i svake naznake ludila su verovatno moguće...


“Godine nas obrade različito...
Nekom postane važno s kim će leći, a nekom s kim će se probuditi.
Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom još ima tragova suza, znaju kako je to dobar osećaj.”
I, više nego dovoljno godina kasnije, si ugledala belog leptira na jorgovanu, i širom otvorila prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom upravo prolazi mali Cigan sa violinom, vidiš njegovu sreću u bezbrižnosti i čuješ neku staru dobru nepoznatu pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I videćes mene kako ću tiho zaplakati istog časa...Suze ću pustiti u potaji daleko od tvojih pogleda. Znaš da je to pesma koja me seća na NJU. U trenutku moje slabosti pogledaćeš me u krajičak oka i oboma će biti jasno.Itekako dobro znaš da sam je voleo itekako voleo ma koliko nemoguća to ljubav bila…
“Tajne su kao device, s njima se mora nežno kao i sada... Bilo bi tako slatko naprosto im strgnuti odoru, a opet, čarolija je potpuna tek ako ih pustiš da se otkriju same. “
Put do zvezda je samo etapa kružnog puta do sebe. Ako znaš prečicu, nema potrebe da se puno lomataš po bespućima. Ne bato... Stigao si čim kreneš. Cilj nosiš skriven pod kaputom,U tome je tajna u tome je jedini trik...A ja sam put do nje pronašao tako lako da se to prečicom prećice može nazivati.Gledačeš me u oči sa več sočivom debele ljubomore,krešeš sebi krila samoj sto je ta moja avantura ipak mnogo veće slovo u bukvaru života. Znam da si od prvih koraka sanjala da dobiješ nešto uzvišeno dotada neistkano ali nažalost to će zauvek ti ostati samo želja žao mi je. Ona noć u onom kafiću flasa onog jeftinog burgundinca i ruža sa posvetom nisu Njoj dorasli izvini srećo. Znam da neću istrpeti te suze u tvojim očima prigrliču te snažno kao da dalje nema i da nemilost tog trena prerasta u večni put ka Nebu. I opet sam tu u danasnjici..
Čula su naelektrisala vrhove prstiju kojima sam joj doticao kožu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena tragajući uzalud za malom, najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kada te obuzme, i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš a ti znaš da ni nju nisam još prebole0 I da priznajem tiho samom sebi mislim na nju …Proklet bio mali Ciga..


…Ušuškao sam je u ćebe sa svih strana, i tek onda odškrinuo vrata terase, složio na naslon kauča stvari u kojima je došla meni, a na naslon stolice koje će joj biti potrebne kad dođe sebi, i poželi da je nemirna noć odvede od mene još pre jutra. Da, želeo sam je i pored svega. Još kako sam je želeo ali ipak to veče veče je bilo posvećeno Njoj. Znam da posteno nije ti na krevetu a misli odlutale na Nju ali ipak ona je bila priča koji sam živeo a život koji nije postojao,nezaborav moj. Strčah do Mite cvecara uzeh 11 kala vratih se položih kraj tvoje već usnule glave ipak ti si stvarnost Ona je samo sećanje koje mora nestati. Pogledah te u tvoje usnule sklopljene kapke osudih sebe prekorno i navukoh kaput,sećanje ipak neće nestati . Znam da posteno nije ali srce razum lomi.


Znam da od Nje samo sećanja jos imam ali…. nema nastavka ove rečenice ne postoji dovoljno dobar nastavak.
Stigoh nazad kući.
“Diži taj Chrome više razbiću te više”
Znam da Nje vise nema ali morao sam pokušati bilo je to jače od mene
Google…EREPUBLIK…Page not fount…
Stoko rumunska nabijem vas na svaki dolar koji ste zaradili za lekove ih dali ….nastavi se to u nedogled osuda za osudom prekor za prekorom iako znam da je to vratiti neće. Treba mo je taj entuzijazam osećaj pod jagodicama…
Kad smirih sebe uzeh prasnjavi notes sa police jedino sto mi je ostalo od Nje, bajke koje sam voleo moje igrice moje Erepublikanske ljubavi. Jadno je da se sve svelo na taj skup fotografija prepiski i drugih sitnica ali valjda je tako moralo. Sa ukusom vina u ustima otvorih prvu stranu..


"Jesen u mom sokaku
lisce pada na sve strane
ona stoji na prozoru sama
ceka mene dok ne svane dan
Ljubavi moja tugo
ti sto mucis srce moje
zar ti ne znas, sta su boli.."

Da da to su ti presudni stihovi moja vrata rajskog pakla. Od svih zasto bas tu Cigo stari zasto kad me to na NJU seća. Proklet dan kad sam ušao na taj You Tube proklet dan kad sam kliknuo na onaj link ispod pesme dotičnih stihova i ko ga ostavi tamo nabijem ga ko još referale po yt traži proklet mu svaki gold od mene dobijen. Mada niko mi kriv nije...

"Do pepela se i stize jedino preko vatre. Nema tih reci koje mogu nadomestiti sibanje godina u lice, ni od najbolje price ne moze se isplesti mreza za hvatanje vremena. Za sedam jeseni mog druženja sa Njom naucio sam toliko da je sto nam se desi posledica stvari bez posledica da svako razumno objasnjenje života je sakriveno van ljudskog domašaja. Kako drugačije objasniti tolike ljude koji su igrali ostavljali svoje dane učenja rada odmora na tom prokletom četu sem rečenice da su živeli tako.


I onda ce znano Dah uspomene pažljivo ce oduvati prašinu sa smesne stare priče mojom rukom pisane, price koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile ambicije dokazivanja ne životnog nego naseger epovskog.

Uzdahnucu, predosecam.

Čestice sjaja rastopice se nacas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda na vodi... Bicu sam sa mojom kantom uspomena i tad ce se u ritmu njenog pulsa mozda pojaviti ona uznemirena i kljucna sinkopa koju sam poslednjih godina uzalud osluskivao u drugih životnih zadovoljstava.

Zna se da je jedina koju sam ikad voleo tako čisto I iskreno. Da sam sve drugo voleo tamnom stranom srca. Stedeci se... Učeći se kako cu najbolje voleti Nju... A da li je uopste normalno reći da sam voleo igricu. Bojim se da me mogu razumeti samo oni erepublikanskog srca. Zato I ne dajem uspomenu svakome na izvolite..


Da, razmišljao sam puno o Vremenu, o našem dželatu, ali ne o vremenu koje prolazi ili kroz koje prolazimo, nego o Vremenu koje nas seje po svojoj njivi, nemarno, kao premoreni ratar detelinu iz starog filcanog šešira. Dok smo se igrali živeli smo neku svoju priču mnogima nerazumljivo ali smo voleli način života jer je bio nas nasim rukama stvoren. Znam da sam delio Nju sa mnogima ali niko se bunio nije svako je uzimao deo koji mu pripada ministri presednici stranaka szrovci uesovci nebeski ratnici bilo je toliko toga za uzeti. A ovu danas moju ljubav da pokusam podeliti sa nekom jos otsekla bi ova moja meni dršku od stomaka.
Ma, uzalud...
Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu, i svako to odradi kako već ume, zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se neko obradovao...
Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre, ili kasnije...
Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto na kom će pristati...A moj broj je pristanište našao u Njoj u igri toj. Čudno zar ne. Pa hebi ga sta mogu struje nose brodove bacaju ih na razne obale jedra nisu dovoljna barem moja da odem nekim putevima učenja ili drugog korisnog rada…..

Vidi slika sa “Trećeg poluvremena”. U danasnje vreme sa ovim stomakom niko ni pomislio ne bi da sam nekome ikad dobacio loptu a ne igrao basket. Pogledaj nas samo. Oči počeše same da suzama se ispunjavaju. Vidi ludog Bojlera e moj sine kako je taj covek znao da nasmeje eeeee vremena davna. Čovece a tek kakvu je svastiku imao I danas je se secam,kako me onomad odrao u pokeru sunce mu plekano….uh uspomene uspomene….Danijela89 vidi nje covece sa njom sam vek proveo a ko zns gde je sad. Kako je tad odrala Poparu jbt pa 6 milki mu uzela na “amerikancu” e moj Popara popara. Admiral Ska Molohov jbt vid I njega meka srca a jos lepše mekse reči u svojim člancima od onomad.Vreme proklet vreme. Vidi I ovog celavca Paunovica Deda,jecka Ludi,KvaKva,Arsens,Dunja kako se samo nagurasmo na fotku majko mila…ne vredi okrenuh stranu inače bisuzama kraj bio u nedogled produžen…Tuga…


A I tuga je je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama,samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ,pa će se kad tad okrenuti i otići,iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cviliti kraj stola… Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali celu korpu..I onda si gotov.Jer,tuga nikad ne zaboravlja lica galantnih mušterija.I nikad te više neće zaobići.A ja sam I previse ti dao bajko moja..
Listaju se strane vraćaju uspomene prosto pod rukom mogu da dotaknem osećaj onih kliktanja užitak nije isti ali su sećanja isuviše jasna u glavi. Toliko njih u beskraj kao i ovih pod rukama stran..

Doleteh I do prepiske mojih članaka,čoveče toliko sam se trudio da postanem nesto na eMedijskom nebu I opet sam toliko bostao daleko.

“Bese to vreme sine moj kada su mnogi voleli… Neko pivo,neko drugare,neko Milicu iz Balzakove,neko pozamasne petice kod jedne sto je cuvala plazu,a neko i zivot ali svi su voleli mnogo vise nego danas sine moj. U vremenu kada smo mi odrastali svoju starost i mladost u jednom u svetu koji ni sami nismo znali gde se nalazi jer nam pogled nije dosezao dalje od brda sto se vidi sa terase. E sine moj steta je sto vase generacije nece nikada osetiti niti spoznati. Vidis u toj mojoj bajci tada se nije pojavila vila vec se nesto stvorilo samo da nismo ni znali ko sta . Stvorila se bajka zvana ErepubliK..”

Da li ću ikada ista slično napisati ista približno tome da izazove euforiju u meni..
“Moje sutra je svako isto sine moj. Svaki put sve više podseca na juce. Na ono što je prošlo, a možda se nije ni desilo.
Bilo je sve tu, jeste. Mogao sam da ga dodirnem, zagrlim, poljubim. Verujem da jesam ali sigurno.. Ali, šta ako je bio samo u snovima ili mislima? A ja ga od tolike želje i na javu pustio. Ne, to nije moguce. Slike su stvarne, toliko stvarne, da mogu da ubedim sebe. Ali, kad prodju, ostaje samo magla. Ne vidim jasno, pod prstima nije isti osecaj onih dugmica, više ne znam šta sam dodirnuo. Zbunjen, cekam da opet sevnu slike, pa da poverujem da nisu samo u mojoj glavi. Na zidu vidim senke, iza zatvorenih vrata cujem korake, samo cekam da neko pomeri prozor i kaze EREPOVCI ZIVI STE LI. Ali, sa druge strane.. Cutanje. Oborim glavu, pa cutim i ja. Zažmurim, i tu je. A, taman sam pomislio da nije san bio tu. Sad znam da jeste, samo ga zbog mraka nisam lepo video. Dugo žmurim, ne želim da otvorim oci, pa utonem u san.. Onda se u neko doba probudim, i cekam. Cekam da dan prodje, pa da ga opet vidim.."

Životna priča života mog sve posle tebe kopija. Čudan osećaj stranice se redjaju slike sa skupa Garde,sa Cera,skup U Beogradu ,Nisu,Avala pa najednom moj autoportret Deda Obrad ja mu na ledjima. Auuuu odmah toplina oko srca. Prepoznah odmah Krebezable Novi Sad i ono veče kad sam se toliko napio da iz Ženskog “nužnika” nisam mogao da izadjem ubih se kao mače. Ćoveče..Deda ne rekoh ti tad ako čitaš ovo ili doleti do tebe nekim čudnim putevima hvala drug si bio. Da je takvih danas vise sadasnjost me odmah premesti nazad… Previše je to za srce moje previše toga igrao sam ili sam živeo tu igru jednina stvar koju sam radio čistog srca,bila mi je i ostala nesto posebno nešto samo srcu erepublikanca dokučivo kao ni tada sto me nisu razumeli. Ne pripadas svetu koji te neće gledati sa istom ljubavlju u očima to samo oči republikanca razumeju,onako setno I iskreno. Ostar pokret upaljač u ruci notes u kanti prepusten vatri da izbriše svaki trag o Njoj .Odsjaj u krajičku zenice poče da budi nešto novo u srcu duša je itekako več prazna. Gledam kako se moja životna prča pretvara u pepeo kao I onomad kad nam igru ugasiše. Jednom sam te napustio drugi put neću.”Zbogom majko sestro I nevesto” …Pistolj iz fioke u ruke I zadnje reči za ovaj svet “Idem za tobom bajko moja..”…Baaaaaaaam……………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….............................................................................................................................................................................................………LeclleaRSerb permanently banned from this world………….




Ako bi neko potrosio shout na ovo
I tako sam prokockao svoj eZivot..
http://www.erepublik.com/en/article/i-tako-sam-prokockao-svoj-ezivot--2038745/1/20