I onda i sada

Day 1,832, 01:19 • Published in Serbia Serbia • by dr.doom




Avgust 2009. Posle meseci okupacije i sistematskog uništavanja mlade e-srpske države, eSrbija se izborila za svoju slobodu. Konačno, po prvi put, imamo sve svoje originalne teritorije i našu e-državu, našu eSrbiju.

Iako svuda vlada ogromna želja da se uradi nešto više, da eSrbija zauzme svoje pravo mesto u okviru novog e-sveta, mi smo ipak mlada e-nacija, jaka u emociji, slabija u resursima. Snažni u volji, slabi u stanju trezora i novcu koji imamo na raspolaganju.

eSrbija nema niti jedan odbrambeni štit na svojoj teritoriji i ranjiva je na napad suparničkih e-država, naročito eHrvatske koja preti iz svoje najjače tvrđave u Evropi, Slavoniji, tik uz našu Vojvodinu. Iako smo izborili iz ponora, stojimo na njegovoj ivici.


Tog avgusta 2009., grupa drugara u istoj stranci u kojoj sam danas, predlaže nemoguće: da skupimo novac i kupimo odbrambeni sistem najvećeg kvaliteta za eSrbiju i postavimo ga tamo gde nam je najpotrebniji - u Vojvodini. Tada, kada je i jedan zlatnik za igrača predstavljao bogatstvo, kako možemo da skupimo više stotina? Odgovor je bio sasvim jednostavan - zajedno.

Pokrenuli smo akciju kojoj su se priključili svi. I drugari iz naše stranke i oni iz drugih. Obični igrači kao i mi, oni sa više novca, oni sa malo novca. Vojnici iz jedinica, vlasnici prvih firmi, vlast, opozicija, novinari, cela eSrbija. Svi mi zajedno.

Nakon samo nekoliko dana, zajedno smo skupili preko 280 zlatnika i postavili prvi odbrambeni štit u eSrbiji. Kao i tokom okupacije, eSrbija je bila zajedno. Zajedno je uradila nešto što je na početku izgledalo nemoguće, nešto što ne može da se ostvari.

Danas sam sa istom grupom drugara, bez obzira da li su više u igri ili ne. Danas sam u istoj stranci kao i onda, nešto drugačijeg imena ali iste želje i volje. I danas važi ona rečenica koja se rodila u ono vreme kada smo ostvarili nemoguće: zajedno možemo sve. Zato se stranka u kojoj se i danas nalazim zove Zajedn\o/.


Danas, naša eSrbija možda ne nalikuje na onu iz avgusta 2009. Dani dolaze i odlaze, vremena se menjaju. Jedno ipak ostaje: eSrbija je velika e-zemlja jer ima velike igrače. Bila je velika i kada je bila okupirana, skoro bez teritorija zbog ljudi koji je čine. Možda danas neki uzimaju od eSrbije umesto da joj pruže. Ali, ova e-zemlja je postojala i pre takvih i opstaće posle njih.

Zbog vas. Zbog one ćutljive većine koja može da ostvari nemoguće kada to zaista želi. Zbog vas koji ste već napravili nemoguće i vas koji ćete tek to uraditi.

A, eSrbija, to smo svi mi. I oni nešto stariji i oni nešto noviji. Oni koji se sećaju prošlosti i oni koji gledaju u budućnost. Oni koji su već nešto napravili i oni koji će tek to uraditi. To je eSrbija, to smo mi. I nemoguće je moguće samo kada smo zajedno.