Fib i Romper

Day 1,236, 04:11 • Published in Serbia Serbia • by momars

Ај народе мало шале и комике. Шта сте опрћили носиће? Није смак света. Елем, гледам шта се ово дешава и паде ми на памет један од могућих сценарија позадине свих ових потоњих догађаја. Скоро сам сасвим сигуран да наш председник има спремљен одговор за овог надчовека званог Ромпер. Тај одговор може бити и овакав и онакав , али најреалнији сценарио би могао да буде овакав.

Размишља Фиб како да доскочи Ромперу и покушава на све могуће и немогуће начине да то уради. Захвата руком у касу и бесомучно троши голде али авај. Ромпер је увек бар за голд дужи. Пробао је он и код савезника да тражи помоћ, није да није. Али опет ћорак. Надљуд је опет испред. Погледа око себе ко би му могао помоћи и поглед му застаде на Пустињском глодару, али врло брзо избаци ту идеју из главе јер њему помоћи нема. Поглед му у даљину одлута до Пајичића. Хммм, помисли, тај момак је чврст и способан и изузетан ловац. Па уловио је у потоње време море медаља. Ипак одустаде и од њега. Проценио је да ни он није дорастао задатку. На крају револтиран дође до јединог могућег закључка.” У лов на Ромпера ћу поћи сам, јер сам једино ја дорастао задатку” , закључи ,те спакова дугу деветку под жакету и крену да направи чеку. На његово велико изненађење , не прође дуго а Ромпи се појави на стази. Фиб искочи из заседе, сасу цео оквир у њега. Овај ни да трепне. Поскида куршуме са својих груди као да су чичци и запита : “ Како ћемо Фибе? Хоћеш ли да те раскомадам или да те креснем и пустим ?”
Фиб није дуго размишљао. Трудио се да се добро опусти, али мало вајде је било од тога. “ Бар сам се извукао”, помисли и крену назад смишљајући нову стратегију. До доласка кући му се искристалисала нива идеја. Овај пут у лов ћу понети сачмарицу. Брзо је извуче из плакара и поново крену, овај пут уверен да му надљуд не може претећи. И опет исто место и опет иста чека и опет исти актери. Састави Фиб оба пуњења на Ромпера а овај, као и прошли пут, ни да трепне. Лагано поскида сачму и крену да га пита “ шта си одлучио” , али виде да је Фиб већ почео да скида чакшире и да се намешта на већ увежбан начин. “ Овај пут је боље, много боље. Имам времена и за нови план” размишљао је Фиб. И док је Ромпер одрађивао свој део посла Фиб је имао већ спремљено решење. А решење је била “ зоља “ бато. То ће решити све проблеме. Стрпљиво сачека да Ромпи доврши започето и одгега се до војног магацина, покупи “ зољу” и трк назад. Уствари је то био више брз ход него трк, јер при сваком поскоку из неког разлога потмули болови су се појављивали у његовој позадини.


А шта је било на крају? Е то је дефинитивно за роман, а не за један обичан чланак. Углавном, Фиб се смести иза жбуна и пошто није могао да седи, прући се потрбушке чекајући Ромпера. Али њега није било. Никако да дође. Време је пролазило и кад је последњи трачак наде да ће се ловина појавити нестајао, у даљини угледа познату силуету. Добро се припреми, искочи из заседе и састави право у Ромперове груди. Детонација је била врло јака. Од дима се ништа није видело. Време је споро протицало. Коначно се све слегло. Из тог густог облака појавило се Ромпијево насмејано лице. Спорим ходом је ишао ка храбром ловцу, успут одбацујуци патрону од “ зоље “. Када је савим пришао упитао је изненађеног Фиба : “ Хоћеш ли да те звекнем и пустим или да те растргнем?”. Одговор је унапред знао. Његову претпоставку су до земље спуштени чакшири само потврдили. Ипак није могао да се суздржи а да не пита : “ Је ли Фибе, јеси ли ти ловац или дерпе?”.

Дружењем до победе




momars