Sign up

Slavko, oči moje, podeli novine...




Stajao sam na autobuskom stajalistu, cekajuci bus koji sam znao da nece doci bar jos 3 sata... Kisa je lila kao da je i sam Bog bio potresen nad mojom sudbinom. Pravila je barice ispod mojeg zaklona dok na kraju ne poce da stvara potoke, koji su potom nestajali niz ulicu... I oni su odlazili, dok sam ja ostajao sam, ponizen i ojadjen...

Ulicom su prolazila "besna" kola sto kaze moja nana. Izgleda sam ja jedini koji veceras nece umociti. Heh,kako to ironicno zvuci... A hteo sam samo da da joj pokazem da mi je stalo do nje... Nisam bio tip koji voli izlaske u bucne krcate diskoteke koje su bile steciste mladih koji zele sve i odmah... Maja je pak zivela za ta mesta... Dok sam ja bio student, sklapajuci kraj sa krajem , Maja je iz one vukojebine iz koje smo zajedno dosli pre 2 godine , ponela i zanatsku diplomu frizera... Brzo se zaposlila, ali ju je kofer provincije koji je vukla za sobom konstantno pritiskao... Zelela je sve , i to sto pre... Ja joj to nisam mogao da priustim...



Na poslu je svakodnevno od svojih velikogradjanskih koleginica samo slusala o kolima provodu , koktelima... Pa ipak, u nasu malenu garsonjeru vracala se svakin dan u nekim mislima, sa osmehom na licu... Optimizam i tvrdoglavost bile su osobine zbog kojih sam je voleo... Ona je od pastete koju sam joj mazao zamisljala kavijar o kojem je slusala iz prica... Jednom kad sam joj onako, pomalo seljacki objasnio od cega se pravi kavijar, pogledala me grubo , po prvi put zlobno i sa omalozavanjem prosiktala:
"A sta ti znas, seljacino provincijalska... Barbara mi je rekla da je to dobro!"

Hm, Barbara... Samo sam cekao kada ce moja Maja uzeti neko slicno ime, kao sto je i od ove Branke nastala Barbara, vlasnica najelitnijih frizerskih salona u gradu.



Jednog dana dosla je kuci nervozna. Uplasio sam se da je dobila otkaz... Plasio sam se da je pitam u cemu je problem, nije volela da je zapitkujem. Iz tasne je izvadila cigaru. Neku tanku... Zapalila je. Miris ustajalosti prosiri se sobom. Prvi put je vidim takvu, sa cigarom, bez reci. Ustajem da otvorim prozor, miris duvana mi smeta...

"Nisam dobila otkaz..." - pocela je, valjda naslutivsi moju znatizelju - "Pozvani smo na prijem, Barbari je rodjendan." i uz skretanje pogleda bacila mi na sto pozivnicu.
Prisao sam i uzeo, nije bila ni nalik onim koje se kod nas u selu za svadbe dobijaju. A ovo je pobogu bio rodjendan jedne zene, koja ni sama ne zna zasto ih slavi, sem da dokaze neki prestiz. Prestiz na koji se moja Maja pecala...

"Ici cemo..." promrmljah iznenadivsi i sebe.

"Daj Branko, nemoj mi i ti danas ici na zivce..."

"Kazem ici cemo..." pa sedajuci do nje, preobah da je zagrlim, ali ona spusti glavu na skupljene noge i zagrlivsi ih sklupca se tiho jecajuci u kolena. "Imam neki posao veceras, mislio sam da odbijem, ali ici cu... Goran mi je sredio, dobro se placa! Daj nemoj plakati..."

Ona kao da se na trenutak otkravi pridize glavu i pokaza mi oci koje nisu odgovarale njenoj uplakanoj grimasi. Iskra koju sam probudio, sa nevericom me pogleda.

"Stvarno?"

"Pa da, imam sutra ispit, ali ne, polagacu ga drugi put nije smak sveta! Samo nemoj plakati, bubice!" i uspeh da je zagrlim.

Vec posle pola sata pokajao sam se. Goran mi nije ni ponudio posao , samo je napomenuo da ide. Nakon polucasovnog ubedjivanja, najzad je pristao da me povede, govoreci da ako ne budu hteli da me prime, dace mi pola njegove dnevnice. To se zove prijatelj.



Sa posla sam se vratio negde oko 5, slomljen i skrhan , sa bolovima u rukama, i zuljevima na nogama, stropostao sam se u krevet, a ocima ispratio Maju taman tolko kada je izasla iz kupatila i nezno me poljubila u celo.

"Danas u 19, nemoj da zaboravis!" cvkutala je dok sam ja samo odmahnuo rukom, zeleci da sto pre zaspim " Uzecu evre od stanarine, da kupim nesto da obucem, valjda cu primiti platu do 1og..."

Nisam je ni cuo... Moje telo bilo je kao prikovano za dvosed preko kojeg su mi visile noge. Pa ipak, zaspao sam kao na najprostanijem Francuskom lezaju.

"Boze,Branko, pa ti se jos nisi obukao..."probudilo me njeno drmesanje i panika, dok mi je do nosa dopirala ogromna kolicina nekog cudnog parfema.

"Sta ovo gusi?" promrmljao sam izvlaceci bokserice iz trtice, uputivsi se ka kupatilu, ali me ona presretnu.

"To je Djordani Gold, danas sam ga kupila, zar nije divan?" procvkuta, u ugura se u kupatilo pre mene "Moram da se izdepiliram, sacekaj me , m?" i onda zatvori vrata od kupatila.

Otvorio sam vrata od ormara, i jedva negde u cosku, pronadjoh odelo koje sam zadnji put nosio kad sam se upisivao na fakultet. Pantalone su mi vec bile potesne , ali zato su mi sako i kosulja bili potaman. Izvukoh i farmerke , pa nasavsi peglu, bacih se na posao. Nikad nisam mario da li je nesto sto nosim in ili novo. Bitno je da je cisto i opeglano, a za to sam se oduvek sam brinuo, Maja nije imala tu naviku.

"A a a a ... To neces oblaciti... Kupila sam ti ovu roze kosulju, a ovaj kais ce definitivno dobro da ti legne na te pantalone, samo malko da uvuces stomak!"

"Majo, odakle sve ove stvari?"

"Pa rekla sam ti bubice, nemoj sad da mi kvaris dozivljaj..."

I nisam.



Kao poslusno kere, bio sam poveden na onom novopoklonjenom kaisu na zabavu gradskih faca. Uz kiseo osmeh, Maja me je vodala od jedne do druge znacajne osobe s kojom je htela da me upozna. Pravio sam se zainteresovan, dok najzad ne pridjosmo dvojici rmpalija. Izgledalo je da na sebi imaju vise kila zlata nego zavrsenih razreda osnovne skole. Ostavisi me sa njima, na kratko, vrlo brzo sam se i uverio u to.
"A ti si student a? Veciti?" pogledao me celavi tupim pogledom, dok je onaj manji do njega prasnuo u krkljavi smeh. Znate ono, kad smehom uvlaci vazduh pa ga u povratku vraca kroz nos, uz obavezno propratno krkljanje kao u svinje.

"Da student, apsolvent Cetvrte FTN-a , jos jedan ispit do diplomskog... Tako da, ne bas veciti..." nasmesih se podrugljivo " A cime se vi gospodo bavite?"

"Zini da ti kazem..." procedi manji na sta obojica prasnuse uz gromoglasan smeh, pokazucuji prstom u mom pravcu. Vidno nervozan rukom sam udario po onom prstu, na sta se obojica uozbiljise i krenuse ka meni. Ispred njih se ispreci Maja.

"Momci, vidim da se zabavljate, sta kazete da predjemo na terasu, Barb nas zove"

"Moze Maksi bejbe..." rece krupniji i u prolazu, pljasnu je po trtici.

Oko vrata me stezala kosulja, a od uvucenogn stomaka mi najzad dopade muka.

"Sta mi radis ovo Majo?"

"Ja ?" pogledala me pribivsi se uz mene" Ti probaj malo manje da me blamiras..." a onda se udaljila ka terasi, gde je bila pozvata. Nisam je pratio, prisao sam bifeu i negde iza gomile onih viskija i skupih sranja pronadjoh flasu Vinjaka.

"Ti mozes da me spasis..." prosaptah u sebi, osetivsi olaksanje od prvog gutljaja starog drugara na cijem sam dnu nebrojeno puta trazio srecu... Bezuspesno...

I ovaj put, brzo me je oborio, na oci mi se navukla magla, ali i to bese dovoljno da gledam u pravcu Maje koju je onaj celavi sve vise pipao i pipao. Najzad, Maja se vise nije opirala, dok ga na kraju ne uze za ruku, i krenuse negde sa terase... Gde,nije me zanimalo. Bilo mi je jasno da je ona ovde dosla zbog uticajnih ljudi. Ja to nisam bio...

Krecuci se po kisi,mokra kosulja mi se lepila uz kozu, terajuci me da osetim groznicu od hladnoce, i ubrzo mi posta zao sto onaj sako sa mature nisam poneo. Vinjak je iz mene skoro potpuno ispario, kada potrazih skloniste ispod nadstresice usamljene autobuske stanice.

"... nemoj da me blamiras!" u glavi mi je konstantno odzvanjalo, pokusavajuci da shvatim gde sam pogresio.

Ustaljeni topot kise po limenoj nadstresici naglo prekide skripa kocnica dzipa koji se velikom brzinom priblizavao u mom pravcu. U dusi me najednom obuze zebnja "Evo ih celavi, da me nalome ko konja..." Moja strepnja jos vise dobi potvrdu kad se kola iz kojih je trestala "Kamikaza" popularna dizelka iz 90ih, naglo zaustavise tik uz mene. Stegnuh pesnicu terajuci strah iz tela.

"Ma bole me uvo, skupo cu se prodati"

Vrata kola se najzad otvorise...





nastavice se...





Za sve moje eDame...




(klikom na zeleno PLAY dugme stižete do linka pesme )








Nadam se da Vam se prica dopala, jer je nastala kao trenutna inspiracija koju sam u ove kasno-rane sate pretvorio u clanak. Nastavak sledi vec sutra, kako ne bi izgubili nit sa prvim delom...

U medjuvremenu, budite mi zdravi i nasmejani...

S poštovanjem,

Vaš,




P.S.

"Vaki456 to Petar_P0para_Crni | 16 minutes ago

Imam ja neke sljive domace da toga ponesem? "

Ne ostavi je kuci...
http://tinyurl.com/NS2BGtripXD
Obavezno pogledajte i ovaj clanak