Deset malih crnaca (DRUGI DEO)

Day 1,342, 06:38 • Published in Serbia Serbia • by 2398678



(Odlucio sam da izdajem po jedan deo svaki dan, jer neki od vas nece imati strpljenja)
Deset malih crnaca (Prvi deo)
Deset malih crnaca (Drugi deo)
(Napisao Marko1996. eRepublik rimejk romana Agate Kristi)





Usli su u kucu.
„Juhu, ima li koga?“ povika Klules, ali ne dobi odgovor.
„Kakva je ovo smicalica? Nemam ja vremena za ovo!“, povika nervozno Ravnogorac, iduci iz sobe u sobu.
Uskoro su shvatili da su sami u kuci.

***

„Ne mogu da verujem!“, vikala je Oriana u ocaju.
Dezert se upravo vratio iz kuhinje. „Pa, bar necemo biti gladni. Frizider je pun namirnica“, rekao je nasmejano.
„Nije smesno, debeli“, rekao je Demokrata, „Moramo pretraziti ostrvo da vidimo da li je neko, kojim slucajem, sa druge strane“.
Na ovo se svi slozise, i uskoro su Strahinjic i Ravnogorac setali ostrvom u potrazi za Romperom ili bilo kime drugim.
Potraga je, ocekivano, bila bez uspeha.

***

Dok su se vratili, svi su se vec rasporedili u ostale cetiri spavace sobe, tako da je njima ostala poslednja. Ona u dnu hodnika.
Po sobama su bili redom: Klules i Oriana, Dezert i Ipipro, Lukaz i Kauboj, i Sumnivi i Demokrata.
Strahinjic je poneo svoj kofer uz stepenice, pa do svoje sobe.
„Sta mislis, cije je ovo delo?“, upitao je Ravnogorca kada su se smestili.
Ravnogorac nervozno okrete glavu: „Mogu se kladiti da je ovo maslo nekog glupavog Hrvata. Verovatno Dzoa“.
Strahinjic promisli.
„A ja se mogu kladiti u upravo suprotno“, rece Strahinjic posle nekog vremena, „ali jos uvek necu govoriti ono sto ja mislim. Vreme ce pokazati ko je smislio ovu smicalicu i odvojio nas od nasih politickih poslova“.
„Ko god da je, ja cu ga... Ubicu ga!“, rece besno Ravnogorac, stiskajuci pesnicu.

***

Lukaz i Kauboj su se mrko gledali.
„Hajde da zaboravimo na neprilike. Nemam zivaca za jos jedan vikend na iglama“, rece Kauboj pruzivsi ruku.
Lukaz samo okrete glavu.
„Mislis da cu da ti oprostim. Pokusao si da rasformiras stranku u koju sam toliko ulozio. Ja... Nikada ti necu oprostiti“, rekao je Lukaz.
„Dobro“, rece Kauboj, „Kako god zelis. Samo znaj da bi vam bolje bilo da ste prihvatili da udjete u vladu. Osam godina je itekako mnogo, pogotovo za tako tinjajucu stranku kao sto je AP.
„Ti...“ rece Lukaz

***

Kada je Ipipro uleteo u sobu, Desert je vec drzao Kauboja, a Klules Lukaza.
„Dosta! DOSTA!“, vikala je Oriana, „Ponasajte se kao ljudi, a ne kao zivotinje! Svi smo u istom problemu. Svi smo zatvoreni na ovom glupavom ostrvu sa gomilom politickih neistomislnjenika“.
U tom trenutku, obojica su prestala da se trzaju, te su Dezert i Klules mogli da ih puste.
„Mislite da je meni lepo?!“, nastavila je Oriana. „Izborna komisija nije naivna stvar. Imam i ja svoj posao, pa ne ludim. Sedecu ovde sa vama dva cela dana i potrudicu se da ona prodju u miru. Gledacu na ovo kao na... Odmor.“
Osam osoba u toj prostoriji je, od tog momenta, pocela da gleda na boravak na ostrvu kao na odmor. Ostale dve osobe, medjutim, nisu tako mislile.

***

Bilo je vece i svi su se okupili u salonu u kome su stajali muzicki plejer i kamin, a koji je imao veliki izlaz na prostrani balkon. Klu i Ori su odavno bili na balkonu odakle su gledali mesecinu, Ravnogorac i Dezert stajali pored stola sa picem i isprobavali jedno po jedno pice iz velikog asortimana, dok su ostali sedeli na prostranom kaucu i caskali.
Najedanput, Dezert samo skoci i ode do plejera. Springstin, Temptejsns... Hmm... Sinatra. Stavio je CD u plejer i kada se okrete neko povice za njim.
„Dobro vece!“.
Okrenuo se i shvatio da zvuk dolazi iz zvucnika plejera. Odjedanput svi zanemese.„Ja sam Gospodin K, vas domacin, i veceras cu vam procitati optuznicu.“





Nastavice se...