Join the new world

Pozdrav, poštovani čitaoci,
evo mene ponovo sa nastavkom priče koju sam započela juče. Za one koji nisu pročitali prvi deo, neka to urade sada(Da li je teško biti… eBiznismen(1.deo)), a onda nastave sa čitanjem teksta koji se nalazi ispod...

Nakon što smo se upoznali sa osnovnim stvarima koje nam igrica pruža kada su kompanije u pitanju, vreme je da pređemo na malo konkretnije stvari.


*Porezi

U igrici postoje 3 vrste poreza: Income Tax (porez na prihod), Import Tax (porez na uvoz) i VAT (PDV).

-O porezu na prihod je bilo par reči u mom članku Nije teško biti... eNovajlija(2.deo), gde je objašnjeno kako on utiče na plate radnika. Pored toga, ovaj tip poreza utiče i na zaradu poslodavca.
Novac koji se nalazi na računu kompanije upotrebljiv je samo za plate i za kupovinu sirovina(ako je u pitanju kompanija Manufacturing ili Construction tipa). Da biste mogli da koristite novac koji vaša kompanija zarađuje i za druge stvari, neophodno je da taj novac bude prebačen na račun organizacije. Prilikom ove transakcije novca od ukupne sume koju prebacujete, u državnu kasu odlazi vrednost koja je određena porezom na prihod. Procentualnu vrednost ovog, kao i ostala dva tipa poreza, možete videti u ekomomskoj statistici eDržave(Info/Economic stats). Na konkretnom primeru to bi izgledalo ovako: Income tax za oružje u Mađarskoj iznosi 10%, odredili ste sumu od 100HUF iz kompanije za proizvodnju oružja za prebacivanje na račun organizacije, nakon izvršene transakcije na račun organizacije će biti prebačeno 90HUF, dok će 10HUF otići u državnu kasu.

-Porez na uvoz imaće uticaja na vaše poslovanje samo ukoliko se odlučite da kupite licencu za neku drugu eDržavu i time dobijete mogućnost da svoje proizvode prodajete na marketu te eDržave. Predpostavimo da imate kompaniju za proizvodnju drveta u eMađarskoj i licencu za eSrbiju. Porez na uvoz za drvo u eSrbiji iznosi 30%. Na cenu koju ste odredili(zarada koja će ići vama), dodaje se 30% i ta suma će se pojaviti kao cena na eSrpskom marketu. Gledano u suprotnom smeru: od cene koja se nalazi na marketu 30% ide u kasu eSrbije, a ostatak ide vama kao čista zarada.

-Kada je u pitanju PDV, bitno je reći da su sirovine(proizvodi kompaija koje pripadaju Land sektoru) oslobođene ovog tipa poreza i da se on odnosi samo na kompanije za proizvodnju gotovih proizvoda. Prilikom postavljanja proizvoda na market na cenu se dodaje PDV i to je ono što vidite kao Price with taxes u vašoj kompaniji. Vrednost PDV-a takođe odlazi u državnu kasu, a ostatak ide na račun vaše kompanije.


*Licence

Kupovinom licence otvara vam se mogućnost da svoje proizvode prodajete na stranim marketima. Za svaku eDržavu možete kupiti licencu po ceni od 20 golda.
Licenca se ne mora nikada obnavljati, ali postoje određene situacije kada licenca postaje neupotrebljiva. Prvi slučaj je da eDržava u kojoj se nalazi vaša kompanija ima aktivan rat sa eDržavom za koju imate licencu, čime se automstski aktivira embargo. U drugom slučaju može se desiti da jedna od te dve eDržave izglasa embargo prema onoj drugoj i time licenca takođe postaje neupotrebljiva. U oba slučaja licenca postaje ponovo aktivna kada se obustavi rat, odnosno kada istekne izglasani embargo(nakon mesec dana od stupanja na snagu).

Ovde je interesanto napomenuti da postoji situacija kada se licenca za određenu eDržavu može kupiti za svega 5 golda! To se dešava ukoliko region u kojem se nalazi vaša kompanija bude osvojen od strane druge eDržave- za eDržavu koja je postala novi vlasnik regiona licenca košta 5 golda. Ali sa druge strane, gubite mogućnost da u tom trenutku prodajete proizvode na marketu eDržave koja je bila predhodni vlasnik regiona.
-Kako to u praksi izgleda?
Ovde ću uzeti primer koji je bio vrlo interesantan zbog isplatljivosti kupovine licence i koji se odigrao baš u našoj eSrbiji. 🙂
Naime, radi se o akciji „Hrabri krojač“(ukoliko vas zanima nešto više o ovoj akciji, pročitajte to ovde: Sr. Bin i operacija "Hrabri krojač") kada su nakon pada 5 naših teritorija pod vlast eHrvatske, preostale 2 teritorije bile osvojene od strane eBugarske. Sve kompanije koje su se nalazile u jednom od ova dva regiona(Raška i Južna Srbija) u tom trenutku su ostale bez mogućnosti da prodaju svoje proizvode, kako na eSrpskom, tako i na eBugarskom marketu(na eSrpskom zbog aktivnog rata, a na eBugarskom zbog neposedovanja licence). Licenca za eBugarsku je u tom trenutku koštala 5 golda. Nakon povratka tih regiona u vlasništvo eSrbije(nakon svega par dana), kompanije koje su se nalazile u tim regionima dobile su opet mogućnost da prodaju svoje proizvode na eSrpskom marketu, a svako ko je kupio licencu za eBugarsku mogao je odmah da ih prodaje i na eBugarskom marketu s obzirom na to da je rat bio odmah obustavljen i embargo poništen, pa je samim tim i licenca za eBugarsku odmah bila upotrebljiva. Na taj način je svaki od vlasnika kompanija imao priliku da dobije aktivnu licencu za male pare. Koliko je ta licenca danas isplatljiva zavisi od trenutne vrednosti poreza na uvoz u eBugarskoj, ali čak i da trenutno relativno niske vrednosti ovog poreza skoče, sama licenca vredi dosta, jer je u pitanju prijateljska eDržava čime se osigurava aktivnost licence.

Sa druge strane, postoje licence koje, po svemu sudeći, nikada neće biti isplatljive. Radi se o licencama za eDržave koje imaju razvijenu ekonomiju i veliki broj svojih kompanija, pa samim tim nemaju nikakve potrebe za uvozom proizvoda. U ovom trenutku jedna od takvih eDržava je eIndonezija gde porez na uvoz na skoro sve proizvode(osim bolnica i odbrambenih sistema) iznosi 99%!
-Kako bi to izgledalo ako želite da iz neke druge eDržave prodajete svoje proizvode na eIndonežanskom marketu?
Predpsotavimo da imate Q1 kompaniju za proizvodnju pšenice. U ovom trenutku neka prosečna vrednost Q1 pšenice u eIndoneziji iznosi 0,49IDR. Predpostavimo da bi to ujedno bila i cena sa kojom bi neka kompanija mogla da ostvari zaradu, odnosno da suma koju vaša kompanija dobija po jedinici prodatog proizvoda mora da iznosi minimum 0,49IDR kako ne biste poslovali sa gubitkom. Dakle, vi biste morali da stavite cenu 0,49IDR, ali kada se na nju doda porez na uvoz koji iznosi 99%, ona će na marketu iznositi 0,98IDR čime gubite svaku mogućnost da ćete svoje proizvode prodati, jer se oni već mogu naći na marketu po čak duplo nižoj ceni. Jedina mogućnost pri kojoj možete ostvariti neku dobit je da smanjite troškove proizvodnje, pa samim tim i cenu vaših proizvoda, a kako je to ostvarljivo jedino ako imate 10 radnika koji će raditi za daleko manju platu od one koju zaslužuju, opet dolazimo do zaključka da je to praktično nemoguće ostvariti.
Druga situacija kada je licenca gotovo bezvredna je kada imate licencu za eDržavu koja je u konstantnom ratu sa eDržavom za koju imate licencu.


*Kvalitet kompanije

Rešili ste da podignete kvalitet kompanije ili kupite kompaniju većeg kvaliteta?
Ovde ću vam samo reći koliko bi vas koštalo podizanje kvaliteta, a isplatljivost ulaganja u kvalitet komapnije moći ćete sami da izračunate nakon što se u sledećem odeljku članka upoznate sa izračunavanjem produktivnosti.
Q1=>Q2 . . . 20 golda
Q2=>Q3 . . . 50 golda
Q3=>Q4 . . . 100 golda
Q4=>Q5 . . . 200 golda
Dakle, da biste posedovali kompaniju Q2 potrebno vam je ukupno 40golda(20 za otvaranje+20 za podizanje kvaliteta), za Q3 90 golda(20 za otvaranje+20+50 za podizanje kvaliteta), za Q4 190 golda(20 za otvaranje+20+50+100 za podizanje kvaliteta) i za Q5 390 golda(20 za otvaranje+20+50+100+200 za podizanje kvaliteta). Na osnovu ovoga možete izračunati realnu vrednost kompanija koje se prodaju na marketu. Naravno, nije samo kvalitet ono što utiče na cenu kompanije, ali o tome će biti reči kasnije.


*Produktivnost

I konačno smo došli do najzanimljivijeg dela- produktivnost i profit.

Produktivnost radnika izračunava se sledećom formulom:
-Za rad u kompaniji koja pripada Land sektoru:
Produktivnost= 0,25*trenutni skill radnika*množilac koji se dobija na osnovu broja zaposlenih*množilac koji se dobija na osnovu wellnessa radnika*množilac koji se dobija na osnovu regiona*množilac koji se dobija na osnovu kvaliteta fabrike
Ukupna produktivnost= produktivnost+(produktivnost/2)
-Za rad u kompaniji koja pripada Manufacturing sektoru:
Produktivnost=0,5*trenutni skill radnika*množilac koji se dobija na osnovu broja zaposlenih*množilac koji se dobija na osnovu wellnessa radnika*množilac koji se dobija na osnovu kvaliteta kompanije
Ukupna produktivnost😛roduktivnost+(produktivno st/2)

-Množilac koji se dobija na osnovu broja zaposlenih možete pogledati u ovoj tabeli(odnosi se i na kompanije koje pripadaju Land i na kompanije koje pripadaju Manufacturing sektoru):


-Množilac koji se dobija na osnovu wellnessa radnika izračunava se na sedeći način: 1+2*trenutni wellness radnika/100

-Množilac koji dobija na osnovu regiona (samo za kompanije Land sektora):
-Ako region u kojem se nalazi vaša kompanija ima High vrednost resursa koji proizvodite množilac je 2
-Ako je u regionu resurs na Medium vrednosti množilac je 1
-Ako taj resurs uopšte ne postoji u regionu u kojem se nalazi vaša kompanija množilac je 0,01

-Množilac koji se dobija na osnovu kvaliteta kompanije izračunava se na sledeći način:
-Land kompanije: (11-kvalitet fabrike)/10
-Manufacturing kompanije: 1/kvalitet fabrike

Kada su u pitanju kompanije koje pripadaju Land sektoru, količina dobijenih proizvoda je srazmerna produktivnosti radnika, tj.ako je ukupna produktivnost jednog radnika 10 to znači da će on napraviti 10 jedinica proizvoda.
Za kompanije koje pripadaju Manufacturing sektoru, količina gotovih proizvoda iznosi:
za oružje- Ukupna produktivnost radnika/5, za hranu- Ukupna produktivnost radnika/1, za poklone- Ukupna produktivnost radnika/2 i za karte- Ukupna produktivnost radnika/10.


*Profit

Da biste izračunali profit na dnevnom nivou potrebno je da izračunate sledeće:

Za Land kompanije:
-Količinu proizvoda koju vaša kompanija proizvede za jedan dan
-Ukupnu sumu novca koja odlazi na plate tog dana
Profit se izračunava na sledeći način: količina proizvoda proizvedena u toku jednog dana*cena po kojoj ste prodali proizvode-ukupna suma koja je utrošena za plate

Za Manufacturing kompanije izračunajte:
-Količinu proizvoda koju vaša kompanija proizvede za jedan dan
-Ukupnu sumu koja odlazi na plate tog dana
-Potrošnju sirovina za jedan dan
Profit se onda izračunava na sledeći način: količina proizvoda proizvedena u toku dana*cena po kojoj ste prodali proizvode-(ukupna suma utrošena na plate+broj jedinica utrošene sirovine*cena po jedinici sirovine)

Da li sve ovo deluje komplikovano i zahtevno?
Koliko god da deluje komplikovano, meni je nekada bilo interesantno da računam „ručno“. Na taj način najbolje možete shvatiti od koje stavke koliko zavisi produktivnost i uvek možete proveriti računicu ukoliko sumnjate da neki od gotovih alata ima neku grešku.

*Company productivity tool

A sada... upoznajmo se sa online alatom koji se meni najviše sviđa i u koji imam poverenja. Alat se nalazi na ovoj adresi: http://www.erepmarket.co.cc (Tools/Company productivity).
Ovaj alat na osnovu ID broja vaše kompanije učitava gotovo sve bitne podatke za izračunavanje. ID broj vaše kompanije možete videti u Address bar-u vašeg browser-a kada se nalazite na stranici vaše kompanije:

Dakle, ovde upišite ID vaše kompanije:

i kliknite na Submit.
Vodite računa da umesto ID broja kompanije ne unesete ID organizacije. 🙂

Otvoriće vam se stranica koja izgleda ovako:
(za veći format slike- desni klik, pa View image)

Ovaj alat će sam učitati broj radnika, njihova imena, trenutnu vrednost skill-a(Skill Day) i trenutnu vrednost wellness-a(Wellness), dok plate upisujete sami u koloni Salary. U sledećim kolonama izračunava se: produktivnost koju radnik ostvaruje sa datim skill-om i wellness-om(Prod. Point), količina proizvoda koju radnik proizvodi sa datim vrednostima(Prod. Goods), koliko će radnik potrošiti sirovina(Raw needed) i profit koji vam donosi svaki radnik(Profit).

U poslednjem redu tabele videćete ukupne(Total) vrednosti za: trošak za plate, ukupnu produktivnost kompanije, ukupnu količinu napravljnih proizvoda i ukupan trošak sirovina.
Ispod ove velike tabele videćete sa leve strane polja:
Raw price- tu upisujete cenu po jedinici sirovine. U tom polju će se već nalaziti neka vrednost, ali vi bi trebalo da je promenite na realnu i po potrebi da promenite valutu.
Raw expenses- alat sam izračunava i prikazuje u ovom polju troškove za kupovinu sirovina.
Total expenses- ovde će vam biti prikazani ukupni troškovi(plate+sirovine).
Sa desne strane nalaze se polja:
Product price- ovde upisujete cenu po kojoj prodajete proizvode. Tu će takođe biti već učitana neka vrednost, ali bi trebalo da je promenite. Upišite cenu bez poreza kako biste dobili relan profit.
Profit/Product- ovde će vam se prikazati zarada koju ostvarujete po jedinici proizvoda.
Total Profit- u ovom polju bićeprikazana vrednost vaše zarade po danu.

Ova tabela prikazuje izračunavanje profita za Manufacturing kompaniju, ali i za Land kompanije nema neke velike razlike, tako da neću objašanjavati ponovo i za njih.

Ukoliko još uvek nemate kompaniju, a interesuje vas kakvu biste zaradu mogli da ostvarite uđite u bilo koju kompaniju(na primer u onu u kojoj ste trenutno zaposleni), uzmite njen ID i iskoristite je za izračunavanje zarade tako što ćete podatke u tabeli zameniti ciframa koje vi imate u planu. 🙂

Ako želite da vidite koliko bi vam se isplatilo da podignete kvalitet kompanije, u prvom redu tabele sa desne strane imate mogućnost da u padajućem meniju promenite kvalitet i vidite novi proračun dole u tabeli.


Ovim ću završiti ovaj drugi deo priče o ePoslovanju. Smatram da ima još par sitnica koje bih mogla da dodam na sve ovo, ali to ću ostaviti za treći deo ako uopšte bude bilo potrebe da ga objavljujem. Možda će ovo biti sasvim dovoljno za naše buduće eBiznismene, ali ako bude bilo još nekih dodatnih pitanja, možete očekivati nastavak.

Ako želite da budete obavešteni o izlasku novog broja kliknite na Subscribe, a ako mislite da je ovaj članak koristan kliknite na Vote kako bi ga što više ljudi videlo.

Puno sreće u eBiznisu želi vam

heroina