da li je sloboda u kliktanju?
Day 1,887, 03:55
•
by
Lisac the Philosopher
sta je sloboda i kako se ona stice?
slobodu u svom sustom smislu nije moguce opisati. tako da je uzalud davati definicje, koje su do odredjene mere tacne, a od te mere pa dalje, ne.
postoje dve vrste slobode:
1)sloboda po fizisu
2)sloboda po nomosu
sloboda po fizisu bi predstavljala savrsenu slobodu, koju covek nije u stranju da ugrozi drugom coveku. ona se zasniva na zakonu zvanom fizis.
fizis predstavlja zakon prirode, a po sofistima antifontu i hipiji on je nastao van vremena, samim tim ne moze nestati u vremenu i kao takav on je savrsen.
po fizisu svaki covek je rodjen jednak, ostalo je na njegovoj slobodi,a posto je covekova sloboda van savrsenstva, javljaju se nuzne razlike medju ljudima.
tada nastaje sloboda prema nomosu.
nomos predstavlja antropoloski zakon, on kao takav nije savrsen, jer je nastao iz bica koje nije savrseno-coveka.
sloboda po nomosu ima samo jednu dodirnu tacku sa slobodom po fizisu.
a to je pocetna jednakost.
ta jednakost se gubi u nomosu, i razlike medju ljudima postaju evidentne.
tada se nuzno javlja "pravo jaceg".
jedini nacin prevazilazenja tog problema jeste znanje o slobodi.
sloboda se stice na jednostavan,a opet nama ljudima tako dalek nacin.
sloboda je svest o sopstvenoj sustini pojedinca,samim tim i o sustini svakog drugog coveka. onaj ko je svestan samog sebe, je nuzno svestan i svih ostalih ljudi, i na taj nacin dostize slobodu po nomosu.
komunizam i liberalizam
na prvi pogled, dve daleke ideje po svojim stavovima,ali ipak,ako malo bolje razmislite, one su sutinski iste.
granicu slobode po nomosu predstavlja recenica: "dok ne ugrozava slobodu drugih ljudi."-ova recenica je zapravo mesto sustosti po kojima se ove dve ideje slazu.
evo i objasnjenja.
sloboda je po nomosu sloboda, dok ne pocne da ugrozava slobode drugih ljudi. u liberalizmu, ova recenica predstavlja granicu bacanja akcenta na individuu. od te granice, sve prave vrednosti koje je liberalizam gajio u pojedincu prestaju da se akcentuju kao individualni razvoj, i postaju svest o kolektivnosti. jednostavnije receno, ta granica je momenat kada pocinju da se praktikuju stecene slobode i postuju kod svih drugih ljudi.
razlika izmedju komunizma i liberalzma je u tome sto je granica kolektivnosti u komunizmu na samom pocetku(napredak mase),a kod liberalizma na samom kraju slobode.
prikaz:
liberalizam: pocetak: individua-->cilj: bolji zivot kolektiva(covecanstva)
komunizam: pocetak i cilj: bolji zivot kolektiva.
poznati filozofi o slobodi(posteri)
alber kami
zan-pol sartr
dzon lok
razmislite, vredi li biti slobodan?
ili treba mrzeti sve sto se ne slaze sa vasom interesnom zonom.
ako zaista zelite slobodu, idite ka njoj, nemojte bezati!
ako si spreman da se boris za slobodu,
pridruzi nam se:
http://www.erepublik.com/en/party/liberalna-opozicija-esrbije-3613/1
mi nismo partija, mi smo kritika svega sto je nesustastveno i protiv sloboda, kako pojedinca(posledicno)tako i mase.
uskoro vise o programu "stranke".
oslobodi svoj um.
tumaci,nemoj samo da posmatras suvu povrs.
vas: lisac filozof
all rights reserved © 2013 Kierkegaard's news
slobodu u svom sustom smislu nije moguce opisati. tako da je uzalud davati definicje, koje su do odredjene mere tacne, a od te mere pa dalje, ne.
postoje dve vrste slobode:
1)sloboda po fizisu
2)sloboda po nomosu
sloboda po fizisu bi predstavljala savrsenu slobodu, koju covek nije u stranju da ugrozi drugom coveku. ona se zasniva na zakonu zvanom fizis.
fizis predstavlja zakon prirode, a po sofistima antifontu i hipiji on je nastao van vremena, samim tim ne moze nestati u vremenu i kao takav on je savrsen.
po fizisu svaki covek je rodjen jednak, ostalo je na njegovoj slobodi,a posto je covekova sloboda van savrsenstva, javljaju se nuzne razlike medju ljudima.
tada nastaje sloboda prema nomosu.
nomos predstavlja antropoloski zakon, on kao takav nije savrsen, jer je nastao iz bica koje nije savrseno-coveka.
sloboda po nomosu ima samo jednu dodirnu tacku sa slobodom po fizisu.
a to je pocetna jednakost.
ta jednakost se gubi u nomosu, i razlike medju ljudima postaju evidentne.
tada se nuzno javlja "pravo jaceg".
jedini nacin prevazilazenja tog problema jeste znanje o slobodi.
sloboda se stice na jednostavan,a opet nama ljudima tako dalek nacin.
sloboda je svest o sopstvenoj sustini pojedinca,samim tim i o sustini svakog drugog coveka. onaj ko je svestan samog sebe, je nuzno svestan i svih ostalih ljudi, i na taj nacin dostize slobodu po nomosu.
komunizam i liberalizam
na prvi pogled, dve daleke ideje po svojim stavovima,ali ipak,ako malo bolje razmislite, one su sutinski iste.
granicu slobode po nomosu predstavlja recenica: "dok ne ugrozava slobodu drugih ljudi."-ova recenica je zapravo mesto sustosti po kojima se ove dve ideje slazu.
evo i objasnjenja.
sloboda je po nomosu sloboda, dok ne pocne da ugrozava slobode drugih ljudi. u liberalizmu, ova recenica predstavlja granicu bacanja akcenta na individuu. od te granice, sve prave vrednosti koje je liberalizam gajio u pojedincu prestaju da se akcentuju kao individualni razvoj, i postaju svest o kolektivnosti. jednostavnije receno, ta granica je momenat kada pocinju da se praktikuju stecene slobode i postuju kod svih drugih ljudi.
razlika izmedju komunizma i liberalzma je u tome sto je granica kolektivnosti u komunizmu na samom pocetku(napredak mase),a kod liberalizma na samom kraju slobode.
prikaz:
liberalizam: pocetak: individua-->cilj: bolji zivot kolektiva(covecanstva)
komunizam: pocetak i cilj: bolji zivot kolektiva.
poznati filozofi o slobodi(posteri)
alber kami
zan-pol sartr
dzon lok
razmislite, vredi li biti slobodan?
ili treba mrzeti sve sto se ne slaze sa vasom interesnom zonom.
ako zaista zelite slobodu, idite ka njoj, nemojte bezati!
ako si spreman da se boris za slobodu,
pridruzi nam se:
http://www.erepublik.com/en/party/liberalna-opozicija-esrbije-3613/1
mi nismo partija, mi smo kritika svega sto je nesustastveno i protiv sloboda, kako pojedinca(posledicno)tako i mase.
uskoro vise o programu "stranke".
oslobodi svoj um.
tumaci,nemoj samo da posmatras suvu povrs.
vas: lisac filozof
all rights reserved © 2013 Kierkegaard's news
Comments
What is this?
You are reading an article written by a citizen of eRepublik, an immersive multiplayer strategy game based on real life countries. Create your own character and help your country achieve its glory while establishing yourself as a war hero, renowned publisher or finance guru.
Facebook
Twitter
http://www.erepublik.com/en/article/da-li-je-sloboda-u-kliktanju--2196857/1/20
da li je sloboda u kliktanju?
-shout-
Good reading
Ne postoji sloboda ni ovde a ni tamo, sve je ovo samo jedan bljesak skrnavog razmišljanja!
(Ne vezano za članak).
v+s
iskreno dosta mi je filozofije za sva vremena zahvaljujuci skoli.. o/
Vote - dok ne ugrozavaju slobodu drugih ljudi - Naravno!
Za čitanje i uživanje!
Интересантно за читање : )
"dok ne ugrozava slobodu drugih ljudi."
"razmislite, vredi li biti slobodan?
ili treba mrzeti sve sto se ne slaze sa vasom interesnom zonom."
Profesorka matematike jednom prilikom ispričala mi je kako je u jednoj od generacija koje su prethodile mojoj imala učenicu koju je iz samoj sebi nepoznatih razloga percipirala kao izuzetno iritantnu. Devojka je bila marljiv đak i ni na koji način nije zasluživala da je profesorka tako posmatra. Pa ipak, ona to jeste činila. Nije to pokazivala tokom 4 godine koliko je ovoj devojci predavala matematiku; devojka je, shodno svom znanju, imala ocenu odličan (5). Međutim, na kraju poslednjeg časa, profesorka je pozdravila odeljenje i zatražila od nje da ostane u učionici, a potom joj potanko ispričala kako i koliko je bila iritirana samom njenom pojavom. Devojka je, naravno, bila u šoku.
Sećam se šaljivog stripa iz nekog dečjeg časopisa i citata iz njega:
"Nije lepo da nekog teraš da ti bude drug, čak ni na pustom ostrvu"
Moje slobodno mišljenje može neke ljude percipirati kao iritantne ili sa mnom nekompatibilne iz raznih, drugim ljudima poznatih ili nepoznatih razloga, do te mere da može delovati kao da te gorepomenute, meni iritantne ljude, mrzim. A opet, ja "ne ugrozavam slobodu drugih ljudi." Možete li me zbog toga osuditi? Možete li me naterati da šibam svoje slobodno mišljenje u nastojanju da ga slomim?
Uz to, "dok ne ugrozava slobodu drugih ljudi" vrlo je škakljiva fraza. Šta to znači? Recimo, ja kao nepušač mogu smatrati da imam pravo na čist vazduh. S druge strane, strastveni pušač mogao bi biti ubeđen da ima pravo da puši i, posledično, zagađuje taj isti vazduh. Ne gušimo li jedan drugom slobode? I kako do rešenja?
Koliko je uopšte potrebno stavljati na sebe etiketu nekog -izma?
@The Milliner
mislio sam da znas,ali vredi napomenuti(procitaj moj clanak nacionalistima). ja nikoga ne mrzim, kod mene takva vrsta emocije jednostavno ne postoji,dakle nije potisnuta,vec je nema.
sto se tice ugrozavanja slobode, primer koji si uzeo je banalan, i moze se resiti vrlo lako. neko od vas dvojice treba da ode...to je stvar pragmaticnosti...
verovatno ces postaviti pitanje, "a sta ako niko od nas dvojice ne zeli da ode?"-odgovor ce ti biti, da je to posledica nisko razvijene svesti o samom sebi...
slobode nomosa su...
sloboda misljenja,govora,kretanja,na zivot,odabira...itd.(mislim da su tu sve najbitnije)
kada se ove slobode postuju, stvari se znatno menjaju i covek coveku nije vuk.
to je jedino sto mi mozemo da ucinimo.
ali vidi se da si povrsno procitao tekst.
NOMOS je antroposloski zakon. nije savsen i mozes ocekivati samo najbolje i najgeneralnije sto covek u ovome trenutku moze da uradi.
Ako je već potrebno da se obučem u neki -izam, ja ću ti reći da sam ja nacionalista, pa opet ne mrzim ljude. Ti si u svom članku "nacionalistima" načinio generalizaciju. Reći ćeš - nacionalizam kakvim ga ja predstavljam (a ja jedino u zdrav nacionalizam i verujem) nije takav u praksi. Odgovoriću - ni liberalizam nije u praksi onakav za kakav ga izdaješ.
"Ali vidi se da si površno pročitao" moj komentar. Zašto - neću objašnjavati. Repetitio mater studiorum est. A možda i nije tako. No, šta je - tu je.
Što se tiče primera - on jeste izuzetno banalan, ali s razlogom. Jer, ni na tako banalnom primeru nisi uspeo da me ubediš u decidnost sporne fraze. Ko od nas treba da ode? Ko je od nas "niži", čija je sloboda manje vredna? Nećemo li, vođeni "svešću o sebi i drugima", obojica ustati i otići? Ljudi često po prirodi nisu sposobni da igru igraju fer u odsustvu obavezujućih pravila igre. Ono na šta sam želeo da ukažem je mogućnost postojanja konflikta interesa, odnosno sloboda, za koje se grubo može reći da se u jednakom stepenu međusobno ograničavaju.
Slažem se sa tobom u mnogim ovde spomenutim stvarima, ali ih posmatramo kroz različitu prizmu.
@The Milliner
ja sam svoj clanak napisao danasnjim nacionalistima i kvazi patriotama. s' tim opet povrsno citas.sam vidis da je u tom clanku opisan DANASNJI nacionalizam, sa svojim karakteristikama.
sto se tice
odlaska, ne radi se o slobodi manje vrednosti.
vec o pragmaticnosti. RAZUMETI SEBE. odlaskom niko nije izgubio, po nomosu jedine moguce slobode.
koje sam naveo, a ti ih zanemario.
dat je opis savrsene i moguce slobode. i dobro znas koju slobodu liberalna ideja zastupa i koja od te dve jedina moze biti praktikovana.
Ja sam, po prirodi, vrlo DANAŠNJI.
Ne čitam površno. Uz to, ako me copy-paste ne vara, prva rečenica tog članka glasi:
"poruka onima, koji sebe smatraju patriotama, rodoljubima, nacionalistima... itd."
Vidi ovako, vrlo prosto: praktikovanjem lične slobode ograničio si slobodu drugoga, a govorimo o floskuli "dok ne ugrozava slobodu drugih ljudi", koja bi trebalo da je okosnica istog tog nomosa. Čini li se to samo meni kontradiktornim?
Bilo kako bilo, mislim da smo donekle iscrpeli temu, čak postajem naporan. Pozdrav.
@The Milliner
ti si danasnji izvorni nacionalista,ali vecina nije. : )
ti ne razumes. uporno pokusavas da nametnes slobodu kao savrsenu, a ja uporno govorim, da to nije moguce, vec da je sloboda moguca samo kao nomos, koliko je coveku dostupna i moguca.
niko nikada nije rekao ili nudio savrsenu slobodu.
i niko nikad nije rekao da mogu svi da budu slobodni...a dva su razloga, apsolut nije moguc u sistemu koji nije savrsen, i kada bi bili svi slobodni, vrlo brzo bi pukao taj sistem zbog nase ogranicenosti.
recenica:"dok ne ugrozava slobodu drugih ljudi", odnosi se na slobode dve suprotstavljene celine slobodnih i onih koji nisu, dok god ima onih koji nisu u vecini, ovaj princip je moguc,a moguc je dok je coveka, jer je primer da svi mogu biti slobodni po nomosu van mogucnosti nasih opsega.
niko ne nudi med i mleko, mi samo nudimo pokusaj da sto vise ljudi bude slobodno, i na taj nacin da sto vise onih koji nisu, ne budu robovi sadasnjeg sistema, vec ucenici slobodnih ljudi.
tako dolazimo do kamijevog zakljucka:
sloboda nije nista drugo, nego sanasa da moze biti bolje.
"ti ne razumes. uporno pokusavas da nametnes slobodu kao savrsenu"
Disagreed. : ) Al' da ne tupim više. o/
@The Milliner
nadam se da je zadnji komentar objasnio, sta je zapravo sloboda po nomosu i kako je ona jedino moguca.
Ками је човек апсурда а шта он може паметно да прича о слободи. Слобода је идеал, треба тежити ка њему треба наћи у њему смисао. А апсурд, колико ја знам, а не знам много о филозофији, представља неку врсту безсмисла, што је пут обрнут путу Бога.
Слобода је идеал сам по себи, који не треба умањивати због тога што нам је тешко достићи га. Треба покушавати изнова и изнова, неуспех је само показатељ да нисмо истрајали у томе, а не да је нешто недостижно.
Искрено, колико верујем да постоји Творац толико верујем да постоји и слобода. А такоће и слободна воља. И верујем да је могуће успоставити апсолутну слободу, али да људи нису дорасли томе, а не да је то недостижно. Филозофију гледате само кроз материју, што није добро, јер материја је последњи ступањ на ком се развио интелигентни живот, али не из материје него из неке више, духовне свере. Треба посматрати мало и кроз духовност, јер није све у парчету земље комаду злата или трпези за којој седите.
Та двојца о којој причате, могу да живе у миру и складу, један поред другог, ма колико год они били противници, довољно је да буду свесни свог постојања и туђег, и не само то, морају да цене своје постојање, такође и туђе. Али постоји проблем, у материјалном свету свако гледа да извуче корист, тако долази до сукоба, који се могу решавати и трагично.
Приблем због ког та двојца, не могу да остану један поред другог, може бити и веома развијен его, који сервира причу о слободи на свој начин. И та два ега, која су се сукобила, имају своју визију слободе, па се тако и опходе. Настаје конфликт.
Када конфликт настане док се не реши не треба одлазити, као што је неко рекао, нмг да се враћам да напишем ко је то написао. Речено је да се не губи ништа. За приземне, материјалне људе ткз. спаваче(Тако их ја зовем) конфликт мора да се реши иначе они остају у некој врсти туге, беса, страха. Зашто?....
.... Зато што није све материја, него и помало енергија. Са сваком расправом ми улажемо неку нергију у то. Онај који се први повуче губи своју енергију, остаје у страху или бесу или некој врсти туге, наизглед необјашњиво. Али ми садржимо више делова свести, који су свесни да је наш его препустио енергију другој особи( која је сва срећна, задовољна... Такође наизглед необјашњиво) и због тога тугују, јер остали су без своје енергије. Исто као што породица тугује, када им се упокоји један од чланова.
Што се тиче национализма, свако има другачији став, не само о национализму него о свему. Ставови могу бити слични, али не исти. Могу се исказати исто, али они нису исти, него се једна страна прилагоди, како не би дошло до конфликта. Као што у школи ђак увек попусти професору, да не би дошло до конфликта, јер тај конфликт је увек унапред завршен, и то у корист професора-наставника. У већини случајева наставника. Јер средњошколци већ почињу да формирају свој став, па не дају на себе, како се на крају заврши зависи од толеранције професора, а и ученика.
Лисац, рекао си да нико не нуди мед и млеко, нико не нуди ни рат, немире и томе слично. Ако је тако шта се онда нуди? Па не нуди се ништа, јер све је ствар личног избора, који нам је Творац дао. Дао нам је све могућности да на земљи створимо рај или пакао, а на нама је да одаберемо шта ћемо створити. Тако нешто, неко, може да створи само из безусловне љубави према свему. Чак и ако не промишља о њему, или га још и пориче. Творац ће њему опет поклонити моћ избора. На местима где је веза са Творцем скоро па непостојећа, ту ће се наћи и проблем. Сваки пут где осетите проблем, преиспитајте се, тамо ћете наћи одсутност, неповезаност са Творцем, увек али увек је тако.
Од овога сам могао да направим један добар чланак х)
Нисам видео последњи коментар.
Слобода за свакога је другачија, свако има другачију визију слободе. Свако свој живот живи на различите начине, па му је и визија слободе различита.
Није битно како је назовеш, слобода је слобода! И није ограничена нити може бити могућа у једном једином облику! Јер кад кажеш Човек, унапред знаш, сви људи нису исти! Па је и слобода другачија од човека до човека. Превише је то апстрактно да би се могло објаснити и генерализовати. Наизглед једноставно, а у ствари заплетено и замршено.
nisam citao tekst, jedino sto cu da kazem jeste da je sramota da se sumnivi ista pita u vasoj stranci..
@PurpleKnight
"sloboda je ideal" - nista drugo necu citati, vec cu jednostavno zatvoriti pricu, jer poimanje slobode kao ideala dovodi do utopije. sloboda je pravo svakog coveka.
i da, slazem se da je svako drugacije vidi,ali moras da shvatis da ja pricam o mogucoj slobodi,a ne o savrsenoj. ja pricam o slobodi kao mogucnosti za boljitkom, a ne kao idealu, teznji bogu itd.
ja pricam o ovozemaljskoj slobodi i njenim mogucnostima od coveka do coveka.
BTW.
Овоземаљска собода је Божанска слобода, јер овоземаљске ствари су Божанске ствари, уметност као број 1. Постоје и оне, не-Божанске, али нећемо о томе, није то тема.
Ако слободу не видимо као утопију, чему онда тежимо, само мало већем златном кавезу који је створио наш его?
Да слобода јесте идеал, који је могућ као апсолутни, али ми томе нисмо дорасли, због превелике материјализације. Није све у пар грама злата, пар хектара земље или нешто мало више пара на рачуну у банци!
Слободу не видимо као идеал, односно ти је не видиш као идеал зато што немаш довољно снаге и ниси довољно спреман да је ухватиш, да је бациш на колена и кажеш ја сам потпуно Слободан! То није нешто што може да се објасни у пар реченица, много је то апстрактно да би се објашњавало, јер што се више људи укључи у разговор о томе, можда постанеш свестан колико је слобода другачија код сваког човека. Не кажем ти ово, па да сад на факултету питаш другаре шта је слобода, они су учени као и ти, па ће и одговор бити сличан. Иди на село, питај неку бакицу шта је слобода, запрепастићеш се кад чујеш одговор! Али све једно, теби тај одговор неће бити логичан ни исправан, јер учен си како си учен. А говориш људима да ослободе свој ум, како ако му потураш своју причу пре тога. Свако ко буде само прочитао ово, за месец дана мислиће да је то његово мишљење, али то у ствари није његово, није ни твоје, него ко за чије је то мишљење.
Имам једно питање за све, не само за Лисца. Ако предпоставимо да постоји Творац и да је прича о паклу и рају истинита. Шта мислите каква је слобода ако у њој није Божија свеприсутност? Шта би онда представљала таква слобода?
Рекао си "слобода је право сваког човека" ко је дао то право човеку? Ко је мени дао право на слободу?
@PurpleKnight
ja sam samo umeren
niti sam optimista, da hvatam stvari koje trenutno nije moguce uhvatiti, niti sam pesimista da ih ne jurim na bilo kakav nacin.
naravno, mi smo u dobroj meri empristicka bica, i sve sto mozemo da kritikujemo,poimamo,,,dolazi iz iskustvenog sveta, koji nije nas...od misli, pa i do stvari kao sto su vazduh,voda, predmeti, koji su vlasnistvo svih koji su ziveli i koji zive,naravno i koji ce ziveti.
zamisli jednu loptu u njoj nema nicega...zamisli ljude kako ubacuju papirice u nju desetinama hiljada godina, pa do danas.prvi papiric nismo stavili mi, i nas papiric ne cini celinu,kao sto ni papiric koji je prvi stavljen ne cini celinu. dakle nase misli se ne temelje samo na nasim shvatanjima, vec i na shvatanjima milijardi pre nas,kao celina.
inace ti si prvi covek koji je kriticki pogledao na clanak i poceo pricu o nametanju ideja.
KRITICKI UM, je um koji tezi slobodi...samo pored mojih ideja u ovom clanku, ima i nacela slobode,kojih se moramo pridrzavati, odnosno onih granicnika koje moramo postovati jer smo ljudi.(popsteljudska nacela slobode nomosa)
@PurpleKnight
kao sto pise u clanku, jednakost daje fizis,slobodu daje fizis.
FIZIS- savrsen zakon prirode, po kome smo svi jendnaki i po kome svi imamo slobodu na ovom svetu,ali je lose koristimo jer smo van savrsenstva, a pokusavamo slobodu predstaviti putem zakona koji nisu savrseni.
po fizisu svi na pocetku jednaki(jer tu on prestaje, jer pocinje nasa sloboda-nuznost "kraja"i"pocetka"), po nomosu, vlada pravo jacega.
Ти си филозоф, а филозофи су све осим умерени х) Баш као што причају полако, они тако и намећу своју идеју, своје схватање. А потпуно наметање своје идеје није умереност. Иако ти се чини као да радиш паметну ствар то у ствари не радиш. Не знам ко је рекао:" Пут до пакла поплочан је добрим намерама". Иако ти имаш добру намеру, та намера те може одвести у неочекиваном правцу.
Опет почиње расправа која може да траје превише, ја тврдим моје, ти тврдиш твоје. Нико неће да "устане" и да оде, шта мислиш што?
Прочитао сам шта сам написао, нисам мислио да ти ово не радиш из најбоље намере, омакло ми се да напишем ти. Када сам писао ти мислио сам у глобалу.
Извињавам се х)
Da ima malo glasova, u članku vidim. Jer se ništa u svetu ne menja, zadovoljan jesam!
А мислиш да нечији чланак на измишљеном свету, треба да мења стварни свет?
Задовољних је више нас! х)
Odličan članak ! V/S
Колико сам ја до сада видео, нема много паметних чланака. А и ако их има, мали им је број гласова. Не знам што је то тако, али то није ни битно. Свако ће видети оно што жели да види и оно што треба да види! х)
Odličan!
http://www.erepublik.com/sr/article/-1-2198145/1/20
Свака част! Нема шта!
Читаоцима које то занима!