Cipelici - Novi Pocetak

Day 1,947, 13:04 • Published in USA Serbia • by Vuk01


Sećam se da je bilo veče, tek što sam seo da večeram, majka me je požurivala jer je na tom stolu htela da pegla... Mene kao da nije dotačinjalo, a i terao sam neki inat, pa je ona sela da odgleda TV. Nakon par minuta duugog klopanja, smilovao sam se da ustanem, ali njena ubrzana reakcija namah je izostala... Gledala je bledo u pravcu TV ekrana, na kojem je bio Ruski predsednik, Boris Jeljcin, a na njenom licu video sam , do tada , meni nepoznat pogled a koji ću dobro sve češće viđati u narednim danima...

Najednom se trgla , rekla mi da odem po mlađu sestru i da silazim u prizemlje kuće , odmah. Sestra je još i pre nego sam se pokrenuo dotrčala do majke, pa videvši onaj isti nepoznati pogled, namah počela da plače, ni dan danas ne zna zašto, ali suze su same tekle. Dok sam silazio niz stepenice , iz daljine se začuo zvuk sirena... "Počelo je bombardovanje..." reče strina koja je sa babom i rođacima živela u prizemlju.

Nas troje dece sa babom sedeli smo i "uživali" uz Bitku na Neretvi koje nigde u programu nije bilo , ali i pored toga film nikako nije zaokupljao moju pažnju, već kretanje majke i strine koje su vidno nervozne šetale po kuči. Čudna grmljavina mešala se uz odjek sirena iz daljine, unosivši nemir kao nešto nepoznato za klinca trećeg razreda osnovne škole, koliko sam ja tada imao.

Odjednom, vrata se otvoriše i u prostoriju se sa istim onim pogledom pojavi otac, kome majka priđe i udari šamar. Shvativši o čemu se radi,ali i da nije mogao da se javi sa posla , koji su, kako sam kasnije saznao, već bombardovali. Otac potom zagrli majku , koja poče da jeca, a strina samo nemo sede, i ubrzo suze prekriše i njeno lice.Na TVu su išle slike aerodroma Ponikve u Užicu koji je više podsećao na njivu nego na aerodrom...

Na taj aerodrom, moj stric je otišao pre mesec dana...

(kraj prvog dela)



Verovatno će deo populacije u startu da osudi naš način igranja ove igre. Ali , da se ne lažemo, RL je odavno zakoračio u eRepublik , i mislim da je krajnje vreme da prestanemo da se pretvaramo i da prihvatimo "nova" pravila igre.

Svakako da mi putem igre ne možemo apsolutno ništa da promenimo. Ljudske živote niko ne može da vrati, a oni koji su ih oduzeli , odavno su prestali da osećaju krivicu zbog toga. Što je najgore , i mi sami smo počeli da zaboravljamo...

Svakog dana na eRepubliku nažalost, čitamo kako su Srbi genocidna nacija, kako su fašisti, niža rasa, i slično. Najveći deo toga upavo čitam od momenta kada sam uzeo Američko državljanstvo. Naš cilj isprva nije bio pokušaj preuzimanja vlasti, naprotiv, došli smo da se zabavimo, a dočekale su nas uvrede. Nešto poput onoga što sve češće gledate u filmovima. Primat negativca preuzeli su Srbi. I mi to , nažalost igranjem ovde, ne možemo da promenimo...

Ono što pak možemo jeste da nateramo svakog tog arogantnog , namazanog Amerikanca , koji misli da ima Bogom dato pravo da svakoga kinji kako u RL tako i ovde , da prestane da se igra , jer ni detinjstva mnogih od nas nisu prošla u igri , već u strahu. Svakog jutra probudim se srećan jer imam priliku da takvima uterivam strah od pomena reči "Srbi" "PTO" i "Cipela". I moram priznati da je osećaj ravan onoj strasti sa kojom sam nekada igrao eRepublik...

A itekako nas se plaše, jer je došao trenutak da im damo još većeg povoda za to!



Cipelići su do sada bili pokret koji se trudio da se interakcijom sa domaćim stanovništvom približi vlasti do njenog konačnog preuzimanja. Ovaj način borbe bio je dobar sve do trenutka kada smo osetili da ljudi više nemaju motiva , da smo počeli međusobno da se delimo , da nas to domaće stanovništvo koristi kao topovsko meso za ostvarivanje svojih političkih ciljeva.

Došao je trenutak za promene!

Novo rukovodstvo PTO tima "Cipelići" rešilo je da nauči iz grešaka prethodnika i da kompletnoj priči da neki novi zamah. Pokret više nema nameru da se skriva, jer svi otvoreno znaju zašto smo tu. Kad je tako vreme je da upoznaju prave mogućnosti ekipe koja im se ušunjala u zemlju.

U prethodnim danima, svi dosadašnji članovi sa USA državljanstvom dobili su poruku u kojoj se pozivaju da napuste svoje sadašnje stranke i da se pokretu pridruže u stranci "CIPELIĆI " Na ovaj način vršimo svojevrsno prebrojavanje ljudi na koje možemo da računamo, i naše rukovodstvo postaje nezavisno u svojim odlukama od rukovodstva dosadašnje stranke American Freedom Alliance. Pa ipak, to ne znači da smo mi sada protiv njih. Naprotiv, cilj je da u "Cipelićima" budu smešteni Srbi dok će svi prijatelji našeg "plemenitog" poduhvata iz drugih zemalja, imati priliku da budu i ostanu deo AFA. Pa ipak pošto su naše šanse na predstojećim kongresnim izborima jako male da doćekamo u TOP 5 , ali ćemo se mi ipak potruditi, mi ćemo preko AFA kandidovati naše ljude , i na taj način ponovo omogućiti uslove za priliv novih članova našeg pokreta.

JOŠ JEDNOM ,
APELUJEMO NA SVE NAŠE LJUDE SA USA DRŽAVLJANSTVOM ,
DA NAM SE PRIDRUŽE U STRANCI "CIPELIĆI" I DAJU DOPRINOS U NAŠOJ BORBI!



Svima onima koji još uvek nisu postali deo naše ekipe, preporučujemo da iskoriste priliku da to postanu upravo do 24og i daju doprinos već na ovim izborima, jer nam je ostalo još 30ak državljanstava za nove igrače , a za više informacija o uslovima možete se OVDE informisati.

Ujedno , svim članovima naše stranke omogućene su svakodnevne podele hleba preko prijava kojima možete pristupiti klikom na levi deo dividera,




dok se klikom na desni deo dividera, možete informisati o ulasku u našu jedinicu "The Shoe People" .

Da napomenemo još, ulazak u jedinicu nije obaveza , već opcija za sve Cipeliće koji nemaju matičnu MU u Srbiji , zarad lakšeg rešavanja dnevnih naredbi i napredovanja.



To bi bilo sve za ovo prvo obraćanje. Uskoro očekujte i nastavak priče sa vrha članka , koju ćemo objaviti preko našeg glasila u Srbiji , a koja će pak biti svojevrsna počast svim žrtvama NATO Bombardovanja Srbije i Crne Gore , čija nam se godišnjica, nažalost , bliži.


S poštovanjem,