Cat people

Day 1,153, 13:25 • Published in Serbia Serbia • by momars

(кликом на слику улазите у песму)

Веома бих волео да овај чланак могу прочитати сви наши едругари који су се разочарани променама у ерепу одлучили на есамоубиство и напустили овај наш виртуелни свет. Не тако давно , када су админи увели нови модул неки мали еамери и остали одвајајући од својих уста, унели су панику у игру. Сви смо били сведоци да је то био период “one man show” . Тако лагано су нас брисали на бојиштима да су се наши играчи толико разочарали да су дигли руке од игре. Али и тада сам говорио и сада се потврдило да они не могу да парирају нашој домишљатости , само нам је требало времена. Сваког чуда три дана доста. Морам признати да ми је мало изненађење да смо овако брзо успели да се консолидујемо и да узвратимо још жешће него икад. Истина је да сам овакав расплет и очекивао и то објавио у свом првом чланку “ Should i stay or should i go” , али какве то сад има везе?
Видите , ја сам од оних људи који се држи принципа “ једини начин да не успете је да не покушате”. Стога, ако се узме у обзир наш менталитет , а бога ми и инат, не постоји варијанта да не успемо. Сувише смо јаки у сваком погледу да би смо били поражени. Ипак, постоји један веома јак непријатељ кога се треба чувати. Он је подмукао и врло опасан. Карактеристика му је да удара када се најмање надамо и по правилу ти ударци су болни и остављају неизбрисиве трагове. Тај непријатељ није ни админ нити било која едржава из окружења или шире. Тај непријатељ смо ми сами. Невероватно смо талентовани да све што добро направимо у кратком времену можемо да срушимо, као кулу од карата. Наравно да ћемо се и после тога подићи и бити поново јаки, јер друкчије ми не знамо и не можемо. Како год да нас бациш ми се дочекамо на ноге. Ипак нам тај нагон за саморушењем није потребан.
Ова своја размишљања имам потребу да са вама поделим управо у овом периоду када нам иде веома добро. Када се ми никога не плашимо, а нас сви. Овај период код мене изазива звоно за узбуну и ако не припазимо може нам се десити да сами себе победимо. Ова и следеће владе би требало да раде на томе и да се понашају као да смо свеже побрисани са мапе есвета, да се понашају као кад смо се ослобађали од кроасана.

Позивам на јединство при чему сматрам да чарке било које врсте укључујући и политичке нису проблем. Напротив, сматрам да су потребне и позитивне, јер дају одређену динамику и драж игри. Наравно, проблем је када та борба пређе границу и постане поприште свакојаких вулгарности. То би требало избацити, јер је то иницијална каписла за друге, далеко веће и опасније ствари које доводе до цепања и непремостивих свађа. Разумем ја борбу за политичке ставове, али вулгарна вређања и подметања, посебно неоснованих пријава и бановања по правилу јаких играча може нас довести до самоуништења.


(имамо и лепих девојака)

Наш менталитет има једну карактеристику која је са једне стране позитивна, а са друге толико опасна да нас може довести у јако опасну ситуацију. Наиме ради се о нашем односу према савезницима. Ствар је у томе да вечних савезника нема. Ми имамо свој пут и сви досадашњи савезници су добро дошли ако нам се интереси поклапају. Ако не , није проблем, постаћемо непријатељи и то све док се не деси нова геополитичка ситуација па можемо бити поново оно што смо били. Слично је и са досадашеим непријатељима. Могу да постану савезници и обрнуто. Немојмо да будемо смешни и да зарад неког виртуелног или СЖ пријатељства дођемо у ситуацију да постанемо крава музара коју ће сви да користе. Ми смо познати по коректном односу према савезницима и то сви морају да узму у обзир да ли ће еСрбију имати за савезника или непријатеља. ипак се ми питамо.
Дао бих пример еБразила. Не видим ни један једини разлог зашто питање њиховог савеза са америма код нас изазива оволико емоција. Емоције оставите за девојке или момке, овде треба у помоћ позвати рацио. Њихова одлука је таква каква је, а ми имамо своје циљеве. Па и ако се попуцамо, шта фали? Сутра ћемо поново бити савезници и биће то лакше учинити него са неким другим едржавама, јер искуство савезништва са њима већ имамо.
Зато памет у главу еСрби и еСрпкиње. препирите се колико хоћете. Ма и посвађајте се . Није проблем, али када се заврши позовите оног другог на епиво ку5 квалитета.
На крају бих имао још једну молбу, а то је да када кренете на то епиво, позовете и мене...
Све најбоље вам желим и да останемо то што јесмо.


дружењем до победе




momars