CAR DUŠAN SILNI
Day 1,894, 11:56
•
by
Ilija Krajinovic
Neke ljude volimo jer otkad znamo za sebe tvrde da su naši roditelji. Posle postaje komplikovano jer imamo – izbor. Možemo da zagotivimo Stiva Džobsa jer je omogućio da nosimo računare u džepu, a možemo da mu psujemo majku kapitalističku jer je silovao kineske radnike za dolar mesečno. Retki su stoga ljudi koje gotivi ceo jedan narod.
Mudri ljudi kažu da jedan narod ima onakvog vladara kakvog je zaslužio. Ako je tako, surfujući kroz bližu istoriju, preko buljuka Karađorđevića i Obrenovića, do Slobe, Koštunice i Tadića – lako se može zaključiti da smo mi govno od naroda. Mi smo ih redom dovodili u prestole i fotelje, ponekad smo ih iz tih prestola i fotelja najurivali govnjivom motkom, ali smo uglavnom ćutali i trpeli. Danas – kada ti direktor iz Jedinstvene Srbije preti tehnološkim viškom i sistematizacijom, a da još nije skinuo štipaljke sa nogavica – Dušan Silni i njegovo carstvo nam dođu kao bajka ili kao dokaz da smo nekada mogli i bolje.
Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić rođen je oko 1308. godine. Sa 23 godine mu je dopizdilo smaračko pravilo da matori moraju da vladaju, čak iako su nesposobni, pa je lepo 1331. svrgao oca Stefana Dečanskog sa vlasti. Vojničku veštinu koju je tada objasnio svom tati (u vreme prevrata tata je bio u lovu!), u narednih 25 godina pokazivaće Vizantijcima, Ugrima, Makedoncima, Šiptarima i Bosancima. 1345, nakon osvajanja Svete Gore, Srbija postaje carstvo i dobija svoju patrijaršiju. Premda smo danas skloni da Amerima psujemo mater imperijalističku što za svoj ćeif ratuju po celom svetu, kod četvrtog vinjaka oči uvek zasuze na pomen Carstva koje je izlazilo na Dunav i tri mora. Možda zato što danas od mora imamo samo smeštaj u paralijskom hotelu koji je podmitio gde treba da dobije drugu zvezdicu.
Čvrsta ruka. Dok nam nisu podvalili demokratiju kvaliteta rumunskog kurtona proizvedenog u Kini, uvek smo se kleli u čvrstu ruku. Roditeljsku, učiteljsku, oficirsku. Dušan Silni je rešio da tom čvrstom rukom stvori zakonodavno remekdelo poznato kao Dušanov zakonik. U pitanju je skup pravila maštovitih poput konstruktora Lade Nive i britkih poput Đenara Gatuza iz vremena kad je igrao za Rendžers. Varijacije uglavnom idu od odsecanja udova, do vešanja. Osim revolucionarnog člana koji nalaže da se robovi ne smeju poklanjati, Car je predviđao da se svakom vlastelinu koji otima od naroda odseku obe ruke i sareže nos. Da je to danas slučaj, gde bismo sa tolikim rukama i nosevima?
Nepravda. Dušan Silni je jedini vladar iz loze Nemanjića koji nije proglašen za sveca, iako je crkvi pribavio status patrijaršije i potencijalno omogućio današjim mitropolitima da imaju raskošniji vozni park od upravnog odbora Dojče telekoma. Dušan nije svetac jer je navodno otrovao svog oca ili naredio da se ovaj zadavi. Čiste špekulacije, ako mene pitate.
Mudri ljudi kažu da jedan narod ima onakvog vladara kakvog je zaslužio. Ako je tako, surfujući kroz bližu istoriju, preko buljuka Karađorđevića i Obrenovića, do Slobe, Koštunice i Tadića – lako se može zaključiti da smo mi govno od naroda. Mi smo ih redom dovodili u prestole i fotelje, ponekad smo ih iz tih prestola i fotelja najurivali govnjivom motkom, ali smo uglavnom ćutali i trpeli. Danas – kada ti direktor iz Jedinstvene Srbije preti tehnološkim viškom i sistematizacijom, a da još nije skinuo štipaljke sa nogavica – Dušan Silni i njegovo carstvo nam dođu kao bajka ili kao dokaz da smo nekada mogli i bolje.
Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić rođen je oko 1308. godine. Sa 23 godine mu je dopizdilo smaračko pravilo da matori moraju da vladaju, čak iako su nesposobni, pa je lepo 1331. svrgao oca Stefana Dečanskog sa vlasti. Vojničku veštinu koju je tada objasnio svom tati (u vreme prevrata tata je bio u lovu!), u narednih 25 godina pokazivaće Vizantijcima, Ugrima, Makedoncima, Šiptarima i Bosancima. 1345, nakon osvajanja Svete Gore, Srbija postaje carstvo i dobija svoju patrijaršiju. Premda smo danas skloni da Amerima psujemo mater imperijalističku što za svoj ćeif ratuju po celom svetu, kod četvrtog vinjaka oči uvek zasuze na pomen Carstva koje je izlazilo na Dunav i tri mora. Možda zato što danas od mora imamo samo smeštaj u paralijskom hotelu koji je podmitio gde treba da dobije drugu zvezdicu.
Čvrsta ruka. Dok nam nisu podvalili demokratiju kvaliteta rumunskog kurtona proizvedenog u Kini, uvek smo se kleli u čvrstu ruku. Roditeljsku, učiteljsku, oficirsku. Dušan Silni je rešio da tom čvrstom rukom stvori zakonodavno remekdelo poznato kao Dušanov zakonik. U pitanju je skup pravila maštovitih poput konstruktora Lade Nive i britkih poput Đenara Gatuza iz vremena kad je igrao za Rendžers. Varijacije uglavnom idu od odsecanja udova, do vešanja. Osim revolucionarnog člana koji nalaže da se robovi ne smeju poklanjati, Car je predviđao da se svakom vlastelinu koji otima od naroda odseku obe ruke i sareže nos. Da je to danas slučaj, gde bismo sa tolikim rukama i nosevima?
Nepravda. Dušan Silni je jedini vladar iz loze Nemanjića koji nije proglašen za sveca, iako je crkvi pribavio status patrijaršije i potencijalno omogućio današjim mitropolitima da imaju raskošniji vozni park od upravnog odbora Dojče telekoma. Dušan nije svetac jer je navodno otrovao svog oca ili naredio da se ovaj zadavi. Čiste špekulacije, ako mene pitate.
Comments
What is this?
You are reading an article written by a citizen of eRepublik, an immersive multiplayer strategy game based on real life countries. Create your own character and help your country achieve its glory while establishing yourself as a war hero, renowned publisher or finance guru.
Facebook
Twitter
E nek si se ti nama vratio u Srbiju.
Pa umesto o šeicima , prozboriš o srBskim vladarima!
Comment deleted
Тарзанија...
Čvrsta ruka.
Čvrsta ruka, breg roni....ili tako nekako....
Dobar i kratak....
Nema veze ako je sa tarzanije, uvek mi je drago da procitam nesto o ovom coveku, pa makar I u ovakvoj formi.Ko zna kakva bi nasa istorija bila I da li bi turci zauzeli Srbiju da on nije prerano okoncao zivot (mnogi izvori kaxu da je otrovan).Da vidim tog vlastelinskog mudonju koji ne bi poslao vojsku I sam otisao na Kosovo da je Duka bio ziv...
Eh samo koliko je zemlje Hilandar dobio na kontu njega! Nasa legenda pokorio ceo Balkan!
PS: Imam sliku njegovog krsta s Hilandara gde se prvi put sreo s tadasnjim upraviteljem!
CAR DUŠAN BRE
bio vise Grk nego Srbin, oslepeo oca, dobio carsku krunu od Pape.... Cisto ako se neko zapita zasto niko nema za krsnu slavu sv. Dusana Silnog.
@Djavolko:Uopste nije bio Grk jer mu je otac srbin a majka bugarka.To sto je svo znanje stekao u Vizantiji je samo plus jer bolje skolovanje u to vreme na svetu nije postojalo.A to da mu je papa dao carsku krunu jednostavno nije tacno.
Krunisao ga je nas patrijarh Joanikije II
ovaj iznad mene izneo dokaze da smo 100% govno od naroda jer dobrog vladara imali nismo !!!
mislio sam da LUCIPHEROSa
imaju raskošniji vozni park od upravnog odbora Dojče telekoma.
Moj novi clanak
erepublik.com/sr/article/-pre-ce-kamila-kroz-iglene-usi--2201460/1/20
Није био Стефан Урош Четврти, већ само Стефан Душан. Нигде се није потписао другачије. Он и Драгутин нису имали ове бројеве као остали Немањићи од Уроша Првог.
Друго, Душан није водио пуно отворених битака епских размера на месту владара. Победио је Босанце на Лиму као принц, Бугаре код Велбужда и то је то. Све остало су биле опсаде изнуривањем (није имао опсадне справе) или чисто појављивање са великом војском. Епир и Тесалију је освојио пошто је куга усмртила барем пола становништва - није имао ко да је брани. Није освојио Солун, а пробао је више пута. Дубровник такође. Није био лош, напротив, уз Милутина је био највећи, али не треба га предимензионирати.
Он то не би хтео. Све што је зарадио, сам је зарадио, није му само дошло. Немојмо му ми трпати у уста речи које није рекао и дела која није урадио.
A nije postao svetac jer je naterao monahe da puste njegovu zenu na Svetu Goru. I to je jedina zena u istoriji koja je krocila u manastir.... To mu Crkva nikad nije oprostila...
Далеко од тога да је Душанов отац, Стефан Дечански био неспособан владар. Напротив.
Темеље Душанове државе је ударио управо он. За кратко време колико је владао, успешно се обрачунао са такмацима за престо, учврстио границе државе и напунио дворску касу (без које Душан не би могао ни да размишља о освајањима).
Преломна тачка је била управо битка код Велбужда, када је Дечански до ногу потукао бугарског цара (који је у тој бици и главу изгубио). Великодушно, хришћански (а и због тога што му је удовица бугарског владара била рођена сестра) није желео да комада суседну државу.
То се српским властелинима, грамзивим и похлепним није допало, па су почели да роваре и хушкају младог краља против оца. Уз њихово подилажење и свесрдну помоћ Душан је свргао оца и утамничио га у Звечану. Таква власт потрајала је неких двадесетак година.
Након Душанове преране смрти (у коју су, према неким тврдњама ти исти властелини уплели прсте), српска се држава распала на гомилу међусобно завађених војводстава, деспотовина и кнежевина.
Епилог свега тога - Косовски бој нам је свима у сећању.
naravno atrej ... to "secanje" me i dalje izjeda kad se setim samo kako smo ja i par ortaka jurisali na turke ...
da nisi ti bio u 4oklopnoj brigadi ? ona sto je izvrsila napad na levo krilo Muratove vojske i napravila pomamu medju njima ?
: ) MjoyReborn
верујем да колективно несвесно постоји. И сећање на Косовски бој које се из генерације у генерацију преносило, и сећање на робовање под Турцима, и сећање на ослободилачке буне и ратове.
Нисмо ''празне табле'' јер су на рођењу већ у нас уткана сећања предака. Питај Јевреје зашто су државу правили око Јерусалима, у пустињи, а не на неком питомијем месту : )
KOSOVO IS ALBANIA
albanija ti je austro ugarska oca ti jebem