BOOOOORING!!!

Day 1,845, 04:01 • Published in Serbia Serbia • by Kapetan Uks

U ovom izdanju ovog časopisa razmatraćemo ove teme:

- Jezičke pojave koje su ovom autoru blago iritantne.




α) Nikad mi nije bilo jasno zašto se u pismenom obraćanju ljudi ne potrude da ne upotrebljavaju iste reči deset puta u jednoj rečenici. Svaki kršteni jezik ima pregršt sinonima i/ili jezičkih figura koje opisuju sličnu stvar drugačijom bojom - samo treba malo porazmisliti, bukvalno odvojiti nekoliko dodatnih sekundi za obradu podataka i voilà.

Primer: "U ovom izdanju ovog časopisa razmatraćemo ove teme:"





β) Korišćenje reči inostranog porekla kada postoje savršeno prikladni izrazi u maternjem jeziku.
Da bismo ispali pametni.
Naravno, budući da smo mučeni balkanci, postoji mali milion pojava, dešavanja i pojmova za koje nemamo domaću reč. Ali koristiti izraz "fragilan" umesto "krhak", osim što je - po autorovom skromnom mnjenju - zamena za reč koja ružnije zvuči, takođe je direktno glupo.

Primer: "krhak" je reč. "Fragilan" je idiotidni lingvistički bastard.






γ) Srpsko-iransko-hrvatske filološko-geneološke rasprave.

"Trebali bi da znate da je hleb Srbska reč."

1) "Trebali bi" znači "bilo bi (vam) potrebno".
Primer: "Ah, Josipa Lisac, kad bismo cura i ja išli kod mene doma, trebali bi tvoj lijepi, zvonki glas da se uz njega fukamo ka kunići"

2) "Hleb" je zapravo reč gotskog porekla, dakle germanska. Igrom nebuloznih istorijskih prilika i slučaja, Srbi ovu reč koriste kao naziv za "kruh", što je u stvari slovenska reč za "hleb". Takođe, da ironija bude veća, Hrvati, koji su (izuzimajući Slovence) južnoslovenski narod istorijski (ideološki?) najbliži Njemcima, koriste reč "kruh" kojom žele opisati "hleb", što je u stvari gotska reč za "kruh".

3) "Srbska reč" je nemoguća sklopka u srpskom jeziku. Ako se protivimo Vukovoj reformi jezika, tada bi fraza glasila "serbsko slovo" (primetićete da je i u ovoj varijanti "s" malo). S druge strane, ako govorimo jezikom koji je usvojen i održan više od stoleća, fraza bi bila "srpska reč". Oba, odjednom, ne idu. Veliko "s" ne ide ni u kom slučaju.
Primer: Jedna je stvar biti patriota; druga je stvar biti nacionalista; sasvim treća je biti nacista; a biti nepismen, to već nema veze ni sa jednom pomenutom opcijom.






δ) Tretman kratkih reči - rečca i ostalih

Primer: "Jer bi smo zna li kada je ne potrebno odvajati "ne", a kada "li" nemože da stoji zasebno?"






ε) Moderna poezija i teški problemi sa metrom

Obratite pažnju na početak ove jednostavne navijačke pesme:

"Kad si bio malo dete
Komšija te silovao..."

Šta možemo videti iz ovog primera?

Prvo, primetićemo da je metrički obrazac dat u frazama od po osam slogova. Dakle, obrazac bismo mogli nazvati "osmercem". Šta možemo reći o ritmu pesmice? U datom osmercu grupe od četiri sloga date su u ritmičkoj poetskoj figuri koja se zove "drugi epitrit". Drugi epitrit sastoji se od dugog (naglašenog, jakog) sloga, zatim kratkog (nenaglašenog, slabog) i još dva duga (naglašena, jaka) sloga. Drugim rečima, deleći ga dalje, drugi epitrit sastoji se od jednog trokeja (dugo-kratko) i jednog spondija (dugo-dugo).

Ovakvu metričko-ritmičku ujednačenost (harmoniju, skladnost) nalazimo u navijačkoj pesmici! Zašto je onda tako jebeno teško napisati bilo kakvu "pesmu" koja sledi isti takav, ujednačen obrazac?!?! Ovo pitanje upućeno je i nekim eRep autorima koji su se dali u "poeziju". Neuspešno.





Hvala vam što ste podelili sa mnom ove BOOORING!!! trenutke, vidimo se u narednom izdanju BOOORING!!! časopisa.

😘

Q