Autostoperski vodič kroz eGalaksiju *** V deo

Day 1,854, 11:25 • Published in Thailand Serbia • by The Other One


********** I deo ********** II deo ********** III deo ********** IV deo **********

NeodoljivNeumoljiv je rešio da ostane na planeti Žurnal, jer je osećao da će Pokac ponovo da napusti tu planetu, a Cvijetinu i meni se priključio Isaile. Pred put smo razmatrali da li je pametnije otići na planetu VeS ili SSF, a bilo je pomena i o odlasku na PVJ planetu po podršku za sprečavanje modernatorskog broda da uništi eRepublik planetu. Svi znamo da je plan bio jasan – vratiti se u prošlost i uništiti modernatorski brod momenat pre nego što on uništi eRepublik. Isaile je predložio da ipak odemo na planetu MoD jer tamo svi komandanti pomenutih jedinica odlaze u nabavku oružja.

Spakovasmo se Isaile, Cvijetin i ja, pozdravismo se sa stanovnicima planete Žurnal i poletesmo. Morali smo se vratiti kroz vreme u 2011. godinu, ne bi li videli šta u tom trenutku možemo da očekujemo od te vojske. Prolazeći kroz blještavu svetlost banuli smo na planetu MoD. Medjutim, tamo smo zatekli samo jednu ratnicu, kako piskara nešto po nekakvim tabelama.

„VeS isplaćen, SSF nije udarao, ostali su ovi moji iz PVJ...“
„Khm, khm...“, prekinu je Isaile. „Mlada damo, meni se čini da se mi znamo od nekud? Svetlanadenis, ako se ne varam?“
Lice strogog profesorskog pogleda, ozari se i zasjaše joj oči ispod naočara. „Mislim da se sećam. Bila sam na konferenciji za štampu kada izdao one teorije o Gospodaru eGalaksije. Postavljala sam ti neka pitanja...“
„Da, da, sećaš se, vidim... Mi smo došli, inače, da potražimo vojskovodje sa VeS, SSF i PVJ planete... Kažu da se ovde skupljaju.“, nastavi Isaile.
„Heh, bilo nekada... Od svog ratovanja koje su imali, kako medjusobno, tako i povremeno zajedno, rešili su da te stvari ostave po strani. Sada na planetu MoD ne dolaze, ali, znam gde ih možete naći – okupljaju se često i piju zajedno u kafani „Na kraju Vaseljene“. Možete krenuti tamo, samo požurite, jer, kada se neko od njih napije više nego obično, onda dolazi i do konflikta.“

„Oh, pa hvala na savetu! Onda krećemo odmah, jer ovaj put postaje suviše naporan za mene...“, rekoh ja i užurbano pokazah Isailu na brod u kojem nas je čekao Cvijetin.




Nije nam puno trebalo do pomenute kafane. Cvijetin je imao malih problema sa zadavanjem koordinata, jer ga je poprilično bunila zvezdana prašina pod nazivom Drina, a koja je delovala kao neprobojan zid dva dela eGalaksije. No, kroz prašinu smo prošli kao kroz vodu.

U kafani „Na kraju Vaseljene“, koja je, eto tako, lebdela na nekakvoj platformi, sačekala nas je interesantna slika. Opštenarodno veselje sa jedne strane i opšta svadja sa druge strane. U prvopomenutom delu bili su Autoboti, ratnici sa planete Prijem, a sa druge strane, na krv i nož su se svadjale vojskovodje VeS, SSF i PVJ planete. Cvijetin beše pribran, pogura mene i Isaila u pravcu Autobota i mi stadosmo zabunjeni ispred njih. Oni su se skakali po stolovima, verali se na lustere, ispijali flaše naiskap...



„Znamo što ste došli!“, metalnim krikom prozbori jedan od njih. „Yura Zver, vama na usluzi!“
„Ali mi smo...“ prozbori Isaile. Ali ga Yura Zver prekinu.
„Ma znam sve, rekoh li... Ali, to što vama treba, to nećete dobiti od ovih, bar ne normalnim razgovorom. Možda bi smo mi mogli da vam pomognemo u namerama da pronadjete Gospodara eGalaksije, ali mi sa njim prosto ne želimo da imamo ništa, jer nas generalno ..... boli patka“, i tada se cela Autobotska ekipa nasmeja u glas. „Ma bolje bre da ostanete ovde sa nama da pijemo dok ne zardjamo i da se sprdamo ovima sa drugog kraja kafane.“
„Mada, mogli bi smo da vam pomognemo da otmete ove vojskovodje sa planeta VeS, SSF i PVJ, da ih zavežete i uz dva, tri šamara da ih naterate da vam pomognu i da konačno ratuju zajedno. Ali uslov je da me uhvatite za guzu! Hahahahaha!“, podsmevajući se dobacio je jedan od Autobota, ivicaSR.

Isaile, Cvijetin i ja se pogledasmo, snuždismo i... Napustismo kafanu. Činilo nam se da više nema svrhe ni naša potraga za Gospodarom eGalaksije, ni to nekakvo spašavanje eRepublika.

Sedeći ispred kafane i ispijajući Q7 napitak, blenuli smo razočarano, svako u svoju tačku u eGalaksiji.

Odnekud, začuo se glas... „Sve sam čuo i sve znam. Podjite za mnom. Ja sam MCMOOX.“



Nastaviće se...

***********************************************************************

p.s. Neizmerno se zahvaljujem ekipi NS eRep CREW koja mi je poklonila pre neki dan upravo roman "Autostoperski vodič kroz galaksiju" i podstakla me da završim ovaj serijal 🙂