Broj 1: Dosije

Day 577, 21:52 • Published in Serbia Serbia • by Ciric Nemanja
Dosije - Etnogeneza eSrba

"Istorija je suma svih stvari koje su mogle biti izbegnute"
- Kondrad Adenauer, kancelar Zapadne Nemačke 1949.-1963.

Malo mi je teže da pišem o ovim događajima pošto i ako sam njihov savremenik, nisam bio u žiži dešavanja i sve informacije koje imam o njima su iz druge ruke, stečene post facto. Ipak, smatram da je razgovorom sa ključnih ljudi tog vremena, čitanjem članaka i komentara u vezi tog perioda i upotrebom malo zdravog razuma moguće steći približno kompletnu i preciznu sliku kao da sam bio na licu mesta. Smatram da do sada nije objavljen dovoljno detlajan i objektivan članak koji obrađuje ovaj period mada je bilo pokušaja, što je velika šteta pošto mislim da se neke pouke mogu izvući iz njega.

eAustrija je prvo poglavlje u našoj istoriji. Još prošle godine je tamo počela da se okuplja veća koncentracija naših ljudi. Negde sredinom godine, sigurno pre Septembra, u njima se rađa ideja o zajedničkom političkom delovanju u eAustriji koje bi služilo da nas afirmiše kao zajednicu (kojoj treba dati sopstvenu državu) i da nas pripremi za vođenje države. Najviše informacija o ovom periodu možemo dobiti iz novina igrača Azoo Lazoo koje su se tada zvale Radio Televizija Srbije (o slatka ironijo života!). Kako Aca tako i njegove novine su neizostavni i vrlo značajan deo naše eIstorije i kao takvi će svakako biti više puta obrađivani i pominjani u ovoj i drugim rubrikama.

Tako saznajemo da je na papiru vrlo ozbiljno i promišljeno pristupljeno ostvarivanju nacionalnih interesa eSrba u tom periodu. Većini je obezbeđen posao u kompanijama koje su držali SER_JOLEX i Matija u okviru organizacije Delta Holding ili drugim srpskim kompanijama - što je bilo veoma bitno, pošto je time obezbeđen siguran priliv naših ljudi. Otvoren je internet portal www.eserbia.iz.rs, vremenom dodat i forum čime smo dobili samo naše mesto gde možemo da se dogovaramo, planiramo i koordiniramo. Pomenuti Aca, Matija i Jolex su se istakli po energiji i idejama i vrlo brzo su postali vođe srpske zajednice, nazovimo ovu trojku Srpskim Trijumviratom.

Za priču je bitno da se shvati kakva je država eAustrija zapravo (oduvek) bila (i kakva će verovatno zauvek i ostati). To je jedna pre svega slabo naseljena država što je glavni uzrok svih njenih problema. Ne samo da ih to čini krajne podložnim vojnoj i političkoj agresiji, ne samo da ih to ograničava u smislu privrednog razvoja nego najgore od svega, kada imate šaku jada građana i još manje njih koji su aktivni, prosto nemate kadrova da kvalitetno vodite državu tako da ona prosperira.

Molim Vas, dragi čitaoci, ako ćete išta poneti sa sobom iz mojih pisanija, neka to bude da bez kadriranja (ono što Amerikanci i Srbi koji ne poznaju svoj jezik nazivaju HR iliti Human Resources) - bez velikog izbora ljudi koji bi obavljali neki posao, i bez sposobnosti da pravim ljudima dodeliš odgovornosti koje su prave za njih ni jedan posao koji zahteva više od jednog čoveka ne može da uspe.

Vratimo se na priču... Istorija eAustrije izgleda ovako: malo je dosadno, malo nas neko okupira političkim ili vojnim putem, malo je dosadno, malo nas neko okupira, malo nas neko opljačka, malo je opet dosadno, malo pokušamo da se prišlepamo nekoj drugoj državi (Nemačka, Mađarska, Italija...) pa to nešto ne ide, pa nam je opet malo dosadno, pa nas opet neko na ovaj ili onaj način okupira. Nešto pre značajnijeg formiranja Srpske zajednice u eAustriji tamo su proharali Italijani, Rumuni i Slovenci. Italijani i Slovenci su svakako bili prisutni od ranije, prvi zato što inače ima dosta Italijana u Austriji u stvarnosti, a Slovenci iz sličnih razloga a i zbog toga što nisu imali sopstvenu državu. Slovenci su posebno interesantno pošto su imali vrlo sličnu sudbinu našoj, no doćićemo do toga.

Srpska manjina u eAustriji se u početku stvarno pokazala kao vrlo organziovana, međutim tragedija je eAustrijanaca da nisu uvideli da Srbi ne rade sa njima, da nemaju želju za integracijom već da Austriju vide isključivo kao usputnu stanicu do cilja, umesto kao dom (makar privremen). Na nedostatak stanovnika ne mogu da utiču previše, ali ova istorijska kratkovidost (isto su doživeli i od Slovenaca) ih je stvarno skupo koštala. Mi smo tako pored svojih firmi i svojeg medija, imali i svoju humanitarnu organizaciju (Austrijsko-Srpski Crveni Krst - koji je i optuživan da pomaže samo Srbe i da kupuje svu hranu kako bi Srpske firme hrane običnim Austrijancima prodavali hranu po nerealno visokim cenama), svoju vojsku (Garda cara Lazara) čak i svoju vladu iz senke.

Inače, napraviću samo jednu malu digresiju ovde. U Srpsko-Hrvatskim odnosima se od početka provlači teza (od strane Srba koji su bili u Austriji) kako smo još u Austriji mi bili za Atlantis i saradnju sa Hrvatima i kako su oni nama eto okrenuli leđa kada smo nastali. Meni je vrlo interesantno da smo kao svoju surogat majku izabrali eAustriju (PEACE državu) a ne neku Atlantis državu (recimo Hrvatsku). Još zanimljivije mi je to što je Garda cara Lazara ratovala na strani PEACE-a od svog osnivanja. Da se razumemo, obzirom da su boravili u PEACE državi, smisleni izbor bi bio boriti sa na strani njihovog saveza ili ostati neutralan. Ovo jeste jedna od retkih odluka koje uzimaju u obzir ne samo srpske već i austrijske interese, ali je ta odluka u potpunosti suprotna navodnoj strategiji približavanja Atlantisu.

Pogledajte recimo Acinu poruku u raspravi o "srpskoj vladi iz senke" - otvoreno kaže 5. Novembra 2008. godine sledeće: "We will be on a PEACE side. This will make big troubles when we get our country, because Croats are in Atlantis, and i think that war between Serbia and Croatia will be biggest war in eRepublik..." Znači tri meseca pre postanka eSrbije, u vreme kada ona nije ni najavljena, on eSrbe deklariše kao pro-PEACE u potpunosti svestan posledica takvog poteza. Doduše, u ovom članku Aca poziva sve tadašnje vojnike da ne ratuju u aktuelnom ratu u Italiji već da se kandiduju za kongres (pominje se i to što su ti vojnici u Deltinim firmama pa nisu hteli da ih puste iz finansijskih interesa).

Sa jedne strane, ovo su bile dobre stvari sa stanovišta Srba - zajednica je bila dobro organizovana (na momente bolje organizovana od zvaničnih vlasti eAustrije), organizovanošću je sticala prestiž (što je dobar način da se privuče pažnja admina i da se dobije eSrbija), sve više ljudi se okupljalo u eAustriji, sticala su se vredna iskustva u vezi vođenja države. Ovo su nesporno korisne stvari za srpsku zajednicu, međutim ostaje nejasno kako eAustrijanci nisu videli kuda ovo vodi. Umesto da smo doprinosili kadrove zvaničnim institucijama mi smo napravili Srpsku varijantu sve jedne institucije. To nisu postupci nekoga ko će ukoliko mu daš neku moć nju iskoristiti za sopstvene i ciljeve eSrba, a ne za tvoju državu. eSlovenci nisu bili ovako agresivno nacionalno orijentisani, međutim i oni su po dobijanju svoje nacionalne države opljačkali eAustriju i donirali pare svojoj državi. Da stvar bude gora, bilo je Slovenaca koji su žestoko bili suprotstavljeni ovom banditskom ponašanju. I kako onda, kada su ih opljačkali Slovenci, koji su bili integrisani u društvo, među kojima je bilo protivnika toj pljački - kako onda nisu mogli da predpostave šta će im uraditi Srbi koje stvari bez prefiksa "srpsko" apsolutno nisu interesovale? (ovo je odlično vreme da se malo razmisli o citatu koji se nalazi u uvodnom delu članka)

I šta se desilo? U Novembru mesecu Srbi su tražili svoju partiju, i dozvoljeno im je da izvrše TO jedne manje partije koju su manje više preuzeli i pre toga (većina članova su bili Srbi). Tako Nacionalna Stranka Karantanije postaje Austrijsko-Srpska-Alijansa i na kongresnim izborima u Novembru uzima 9 od 40, u Decembru 14 od 34 a u Januaru 9 od 36 kongresmena. Tada eSrbi uspevaju da proguraju svoju predsedničku platformu i Azoo Lazoo ubedljivom pobedom postaje predsednik eAustrije. Ovi izbori će možda ostati jedini TO koji su Srbi izvršili na čestit način - tražena je dozvola za preuzimanje stranke, učešće na izborima je bilo legitimno, i uz obećanje da će se starati o eAustriji pošteno smo obezbedili podršku običnih građana.

Ubrzo Aca objavljuje članak na srpskom jeziku pisan ćiriličnim pismom, u kojoj obaveštava Srbe o vanrednoj situaciji koja je nastala na sledeći način, citiram: "Ако се питате шта се дешава сада ћете и добити одговор. Одређена свота новца је грешком завршила на рачуну Српске Банке у Аустрији. Та свота новца се тренутно не може вратити банци Аустрије пре добијања еСрбије. То је довело до велике промене курса шилинга (АТС) на тржишту тако да се десио велики економски колапс у Аустрији. С обзиром на онакво недолично понашање Аустријанаца на новонасталу кризу одлулили смо повести неке мере како би спасили Србе у еАустрији.".

Šta se zapravo desilo? Ono što Trijumivrat tada nije znao, a detalje pouzdano još uvek ne zna, je da su još od pre dolaska u Austriju bili špijunirani. Zahvaljujući jednom od učesnika te akcije u prilici sam da po prvi put objavim tačan sled događaja, sa sve zakulisnim radnjama. Aca je kao predsednik države dobio šifru od Nacionalne Banke eAustrije. Šifru je imao i tadašnji guverner i bivši predsednik Aanok Tourmil. Aca je zloupotrebio položaj i dao šifru Matiji, koji je pare prebacio na svoj građanski nalog preko monetarnog tržišta i potom promenuo šifru. Tada su napravili grešku da su ukradene pare (215 zlatnika i 15,900 ATS) donirali igraču Nikola018 na čuvanje. Ova donacija se naravno vidi na listama donacija oba igrača. Austrijanci su ovo saznali i nisu bili nimalo sretni 🙂. Trijumivirat je počeo da prodaje ATS na monetarnom tržištu kako bi izvukao što više zlata što je za rezultat imalo da je vrednost austrijskog šilinga pala sa 55 za zlatnik na preko 200 za zlatnik (300% inflacija). Od ukradenih para, 200 zlatnika je odmah vraćeno i počeli su pregovori oko mirnog rešavanja situacije.

Istorjski gledano, kada god je postojao neki krupniji konflikt koji je kao rezultat imao nasilan prelazak moći iz jednih ruku u druge, bez obzira da li je u pitanju međudržavni rat, građanski rat ili recimo vojni puč - gotovo uvek se konflikt rešio za pregovaračkim stolom. Čak i kada poraženi nema načina da silom natera pobednika na bilo šta, pobedniku je u interesu da legitimizuje rezultate postignute silom. Možda zvuči malo smešno, ali taj potpis na parčetu papira kojima poraženi priznaje pobedu i legitimitet za vršenjem vlasti pobednika i ako se to možda podrazumeva time što nema mogućnosti da protiv njega ništa preduzme je oduvek značio mnogo. Prosto gledano, taj legitimitet donosi stabilnost pobedniku i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu.

U eAustriji je došlo do neočekivanog obrta - većina igrača koji nisu bili Nišlije (kao što su to bili članovi Trijumuvirata) su se usprotivili ovoj pljački. Postavljalo se ozbiljno pitanje nad kime bi oni vladali u eSrbiji i ko bi se u nju doselio da ova pljačka nije legalizovana dogovorom sa (preostalim) predstavnicima Austrijske vlasti. Ovo se da naslutiti i u Acinom članku - knjiškom primeru propagande - on u nemogućnosti da objasni situaciju laže i poziva Srbe da se isključe iz vrlo zagrejane javne debate na tu temu (kako ne bi što manji broj građana bio zgađen njihovim postupcima). Pošto ovo nije uspelo, otpočeli su vrlo dugotrajni i naporni pregovori čiji je rezultat ovaj ugovor između eAustrije i predstavnika Srpske zajednice.

Najinteresantnija stvar je konačna računica ove "akcije": Uzeto je 215 zlatnika + 15.900 ATS (između 75 i 250 zlatnika u zavisnosti od kursa, no držite na umu da nije sve prodato odmah, ako je u opšte) a vraćeno je 200 zlatnika (odmah) + 20 zlatnika (posle kongresnih izbora) + kompanije u sklopu organizacije Delta Holdnig (jedna q4, druga q3 ukupna vrednost preko 250 zlatnika). U najboljem slučaju (do kojeg nije došlo) ispada da su te dve kompanije prodate nešto ispod cene (osnivanje+unapređenja do q3 i q4). I ako je PEACE tada pomalo i zažmurio na ove događaje nadajući se da će dobiti eSrbiju kao protivtežu eHrvatskoj, ovaj stav nije bio univerzalan (eItalija se recimo izuzetno bunila) i svakog običnog građana je ostavio zgroženim. Te kompanije su mogle biti unazađene (downgrade) do kvaliteta 1 (čime bi se refundiralo 50% para utrošenih na unapređenja) za 120 zlatnika i onda stavljene na prodaju za 25-30 zlatnika. Finansijski rezultat bi bio identičan ili bolji od onog koji je ostvaren ovom akcijom; a Srbi ne bi kolektivno bili označeni kao banditi i varvari, uz to Austrijska valuta i ekonomija ne bi bili bespotrebno upropašćeni. (vratimo se još jednom na citat sa početka članka)

eAustrijanci se verovatno teše da smo i mi, kao i eSlovenci bili žrtve političkog preuzimanja i pljačkanja ubrzo posle krađa koje smo izvršili. Oteto - prokleto!

Ubrzo je nastala eSrbija i Srpska zajednica se preselila u svoju dugo očekivanu otadžbinu ostavivši iza sebe pustoš. No, o tome ćemo u nekom drugom člnaku...

* Autor se još jednom izvinjava zbog kašnjenja člkanka. Razlog kašnjenju je čekanje vrlo bitnih sagovornika i temeljno istraživanje ove, vrlo bitne teme

*Autor se najsrdačnije zahvaljuje sagovornicima koji su doprineli ovom članku svojim svedočenjima iz prve ruke.