15.12.2012., дан који се памти!

Day 1,854, 15:47 • Published in Serbia Serbia • by GVOZDENI Abubakar

Играм ову игру 3 године, 2 године сам са ГВОЗДЕНИМА и од тада, само Слобицу сам познавао лично, своју еМаму!

Ред је био да се и то промени, да коначно постанем ГВОЗДЕНИ, да упознам остатак екипе.
Скуп је био заказан 45 дана раније, обећао сам себи да ћу по сваку цену отићи, да једноставно ништа не може да ме спречи у томе. Требало је то много раније да се деси, да их видим, да седнемо мало, али опет, дешавало се доста тога, судбина ваљда...

Овај пут, на срећу, није било тако. Време никад горе, хладно к'о на мотору, пада киша али Реба и ја упадамо у воз и крећемо за БГ. Пошто га он познаје солидно, без проблема нас је спровео до кафанчине 🙂. Већ на улазу сам сконтао Адд-а и Којчина како „закопавају“ Мерак и прво што ми је пало на ум је било:“Боже, колики је овај Адд“, па сам га и питао:“Шта ти једеш матори?“.

Пре него што смо почели „удар“, отишли смо да поздравимо Ратнике, тамо „ушили“ по дуњу и кренули назад у „Спрем’те се, спрем’те“. Није прошло пуно, полако су се ређали: Николај, Ћофи, Неца, Бане, Роги, Пијана (наш гост) и остала екипа. Само што им овде за улаз није био потребан регистрован ник, него само добра воља и расположење. За овај удар нисмо имали префикс ГВОЗДЕНИ 🙂. Удар је почео, рокао се Лав, џубокс је певао, баш онако како смо ми волели...

Вече је лагано пролазило, инфлуенс је растао полако, упознавао сам их, иако их већ „познајем“. Неки су били баш онакви каквим сам их и замишљао, а неки су ме и изненадили. Но, можда сам и ја испао другачији, они знају. То није ни важно, битно је да их ја сада коначно ЗНАМ!

Причали смо о свему, а најмање о игри, што ме је посебно обрадовало. Било ми је драго што сам коначно са њима и што ова игра поприма сасвим другу димензију... Они сада за мене више нису само имена са чета, него сада сваки ник има и лик 🙂.

3:20, Реба виче да је време за полазак (радио тај дан човек па ускочио у воз, лепо од њега), па пошто је био уморан, решио сам да га испоштујем и не останем до 7 🙂. Фанђо(Роги) нас је одвезао до станице, упали смо у воз и истог момената сам заспао као крмача. Опет, да није Ребе, оде ја за Суботицу. Стигли смо у НС, рекБу са сиром и кревет.
Сада могу да кажем да је ово само почетак, да сам се тек сада „примио". После овога ћемо чешће заседати...

Поздрав за ГВОЗДЕНЕ који су били то вече тамо , а осталима топло препоручујем да следећи пут дођу, јер ово нема цену... о7