Omiljeni & Zaebani

Estimado,

he tomado el pasaporte de España deseando formar parte de su comunidad. He encontrado la recepcion buena en mi partido, NEL, tambien en el ejercito - me aceptaron en "jovenes" de FFAA. Pero, desde ahi estaba inactivo la mayoria de tiempo y por varias obligaciones no he logrado activarme en el chat. Por eso ese articulo sera en idioma serbia, porque todavia no estoy al dia con acontecimientos en España.

Gracias por su paciencia, y Cugu3H KejH - gracias por traducción!

*****
Музичка подлога
*****
Постоји једно (не)одређено место на старом путу између Београда и Новог Сада, рекло би се баш негде надомак Инђије, где је толико често магловито (барем када ја пролазим) у касну јесен или рано пролеће да волим да верујем како сва магла која се јавља на ширем подручју уствари извире одатле; ширећи се у концентричним круговима и гутајући околне пределе. Најчешће захвати неколико километара, а ретко и по неколико десетина километара унаоколо. Нешто ми говори да су ових дана путнички авиони принудно слетали на нишки "Константин Велики" управо због ерупције инђијске магле која је попут плимског таласа Панонског мора у давно заборављена времена са јужне стране преплавила престоницу, а са северне елегантно заобишла највише делове Фрушке Горе и домогла се вароши подно Петроварадинске тврђаве...



Кад човек чита књигу, у глави ствара много тога што речи не могу до краја описати, а када гледа филм који је снимљен по истој књизи - он уствари гледа плод туђе маште и причу доживљава из туђег угла. При томе не кажем да не треба гледати филмове. Далеко од тога.

Слично је и са маглом, у зависности од степена видљивости. Ова инђијска је довољно густа. Битно је само не дозволити да се превише приближи оно што човек замишља. Очи често кваре савршену слику коју је у стању да створи наш мозак.

Шта замишљам?

Пре свега људе који у очи гледају свој одраз у огледалу и виде истину. Шта год то представљало. Истину о себи, својим грешкама и манама превасходно, али и о стварима које ваљају и које треба задржати. Видим људе који признају себи сопствене мањкавости и који желе да их исправе. Видим и себе међу њима, како искрено покушавам да постанем боља особа. Видим више љубави, толеранције, стрпљења и разумевања, више воље и знања.

Једног дана ће се сунце пробити и ова магла око нас ће испарити, а ја бих волео да тада стварно угледам људе који су се помирили са собом и кренули напред.



Занимљиво је како је одједном Андрић постао популаран у Фејсбук друштвеним круговима по којима се провлачи она његова, сада већ нашироко позната, о временима у којима паметан ућути, будала проговори, а фукара се обогати. Наравно, нико (па ето искрено ни ја) ни у лудилу не би помислио да је баш он можда та поменута будала. Мене је тај "тренд", пошто сам по природи поводљив, навео да почнем да ископавам још неке његове речи...

"Све су Дрине овог света криве; никада се оне неће моћи потпуно исправити, али и никад не смемо престати да их исправљамо."

Једна од "кривих Дрина" еСрбије је комуникација између власти и грађанства, да не кажем народа. Са очигледним падом квалитета игре десио се и енорман пад ентузијазма за активним играњем исте. Мало је данас квалитетних текстова чија је тематика еРепублик. Економске анализе су одавно обесмишљене, политичке су се свима згадиле, а војним је опао тираж с обзиром на досадан војни модул. Већина добрих новинара се одлучила да пише о темама невезаним за игру.

Са друге стране, чини ми се да би већина људи волела да буде информисана о збивањима у игри, а да уместо отварања хрватских Инфо минута, прочита све то у нашем Службеном гласнику. Конкретно, предлажем да се Службени гласник деполитизује и стави на располагање свим новинарима који имају воље и знања. Такви појединци би једноставно у слободно време долазили на неки од чет канала и координисали свој рад са Министром информисања који би одлучивао о коначном облику и садржају текста. Можда чак не би било лоше расписати и конкурс за уређивачки тим Гласника.


Уздравље.