[Predsednik eSrbije] Šesto obraćanje - Novembar/Decembar 2013

Day 2,206, 10:58 Published in Serbia Serbia by PREDSEDNIK eSRBIJE


Поштовани грађани и прелепе грађанке,

пре свега желео бих да се извиним због пар дана у „празном ходу“ јер због неких неочекиваних момената у стварном животу нисам успео да се довољно мотивишем и у потпуности фокусирам на поштовање неких рокова које сам себи зацртао. Но ипак неке ствари заиста не могу чекати моје боље расположење, па ћу се потрудити да путем овог чланка дам неке битније одговоре на догађаје у претходном периоду.



Прво бих се осврнуо на чланак који је требао да изађе првог у месецу, а реч је о Националним организацијама , њиховим власницима, и афере покрадене имовине из месеца јула. Ико је чланак скоро па био спреман за тај дан, узостала је подшка администрације (не модераторства, већ администрације) игре због чега заиста изражавам отворену сумњу да је у питању једна жешћа саботажа, не само мене као Председника , мада има тикета који нису процесиуирани већ 15 дана, већ генерално, играчке заједнице јер добијам притужбе и од осталих грађана да имају сличне проблеме.

Било како било чланак о организацијама биће објављен сутра, у којем ћу ја презентовати сав свој досадашњи рад и истраживање на ту тему, а уједно се надам да неће бити превише посла који ће остати у аманет следећем председнику.

До тада, више речи о горућим питањима на пољу спољне политике...



Након што смо испратили комшије Хрвате на један крајње „неславан“ начин у Индију, услед оглушења о Наређења Министарства Одбране, решили смо да се барем позабавимо њиховим акцијама у Индији, сматрајући да услед нових промена игре нема места калкулацијама да ли је боље да су они у Индији или на Балкану, једноставно, рат мора трајати како поново не би дошли у ситуацију да нам након 2 месеца припрема праве журку на Балкану. С тим у вези покренули смо акције у Индији, не са сврхом да се помогне Индији као Индији, већ да се Хрватској отежа функционисање у тим регијама. Као одговор на то, добијам низ увреда и позивање на бојкот мојих одлука од стране појединих Тајланђана, а све у сврху да „Србија“ помаже Индији на коју Тајланд има претензије. Оно што се уствари догодило јесте да господа нису питала нити мене нити мог министра спољних послова , већ вођу савеза , па ми само није јасно, како је онда његова воља могла бити протумачена као Српска?



Но оно што је битно, јесте да сам ја испао лицемер што ћутим да ми смета надбијање зида против једне Малезије док Србија има проблема у одбрани регија, уместо да се можда , нападом на Хрватске регије у Индији на које „Тајланд“ полаже историјско право и на тај начин помогне савезницима?

Но ипак, нити имам намеру да се тако понашам, нити сам ја Тајланђанин, нити ме заиста занима или погађа где Тајланд као суверена држава туче, али само бих замолио да повратни ефекат буде исти, односно, да и ти момци са Тајланда воде своју политику, а да пусте мене да водим своју онако како сматрам, а увек се можемо консултовати и испомагати као савезници. Шаут политику , заобиђите.



Након што сам испрозивао Тајланд , ред је да се осврнем и на остале савезнике који имају проблем са мојим радом. Наиме , сведоци смо турбулентне ситуације у самом савезу , чему је допринео и „наш“ драги Колачић.



Србија је од момента када сам ја преузео кормило, заузела следећи курс:
- опстанак савеза и престанак опструкције рада у истом
- побољшање односа са Шпанијом који су сматрани критичним
- високу и конкретну комуникацију на релацији Председник Србије и Пољске
- постављање Бранка Арађанског као јединог представника Србије у савезу, јер смо сматрали да његово војно искуство, познавање ситуације и способност да ангажује наше трупе за помоћ савезницима , може бити обострано корисно и савезу и Србији
- прекидање имиџа дипломатског силеџије
- максимално ангажовање и помоћ осталим савезницима


Кренимо онда редом. Након почетних трзавица, на релацији Словенија Шпанија , стандардних неслгања Мађарске и Румуније, и константних притисака изван савеза како би он престао да постоји , администрација је увела нову промену. Србија је тада заузела став „да услед нових промена, савезу као таквом није потребан други савез као противник, нити тражење противника унутар савеза, већ једноставно борба против свих противника империја које чине TWO и узајамна помоћ ка одржавању истих.“ Тај став прихватиле су и Пољска и остале земље, међу којима и чланице ACT-a koje традиционално имају потпору од стране Србије, али им је скренута пажња да услед нових промена она неће моћи да увек буде у мери у којој је до сада постојала.

Ту негде долазимо до преклапања са тачком 2, јер је Србија баш у том смеру, организовала заједнички удар са Шпанијом на почетку мандата, који није баш ни мало коштао, а испоставило се да 200 војника Србије у знак поштовања према Шпанији њима није пуно значило. Константне провокације на релацији Шпанија – Словенија – савез су настављене и поред напомена да се оне морају превазићи у сврху опстанка савеза и очувања светске доминације. Уместо тога, Шпанија започиње беспотребан рат са Португалом без консултација са савезом, за длаку је избегнуто потписивање МППа са Италијом са којом је Србија имала отворен сукоб, потом покретање рата са Бразолом у сврху напада на Аргентину... Све то, у време када Србија и Пољска губе регије, а савез је у војној кризи. Ко се онда ту понашао нефер?

Све ово било је лако за поднети јер је комуникација коју сам имао са Профетом од почетка мандата било на једном заиста завидном нивоу узајамног поштовања и поверења. Лично нас двојица нисмо дозволили да ексцеси који су се догађали узму неког већег маха у самом савезу. Већину њих иницирао је Колачић , „наш човек“ који је преко Мађарске дошао на ту функцију и на тај начин заобишао могућност ВЕТА од стране наше владе, јер се до сада није кандидовао на исту као наш дипломата и једноставно , такве ствари не стоје у правилнику као могућност ВЕТА.

Било како било, најзад долазимо до момента јучерашњег дана који је , уз моменат моје оправдане немотивисаности, ескалирао у један невиђени дипломатски проблем.

Профет је пре 2 дана објавио чланак, крајње мотивационо набијен у којем је, између осталог поменуто да „Пољаци нису пси који ће се повиновати господарима из Београда“ Након што му је наш МоФа скренуо пажњу да је то ипак непримерено и да уколико икакво неслагање на релацији Србија Пољска постоји треба га решити разговором. Након тога, чланак је едитован.

И поред тога, конверзација као да је превазиђена , као да 28 дана нисмо комуницирали свакодневно, па не морамо ни сада, Пољска објављује чланак о пакту ненападања на релацији Шпанија Пољска Сједињене Америчке Државе , за који сматрају да није уперен против савеза, иако се ни у једном једином контексту самог уговора не помиње могућност угрожености остатка савеза. Изговор је да „је овај уговор само продужење претходног и да је „октобарска влада“ Србије поджала тај уговор тада.



Ја апсолутно не мислим да је тај пакт уперен против Србије. Штавише нама та сигурност Пољака може помоћи када се они фокусирају на помоћ осталим савезницима, што ће и нама дати простора да средимо своју ситуацију. Елем, да ли је октобарска влада та која одлучује и у Новембру? Да ли сам ја као председник Србије и члан савеза обавештен о једном оваквом акту, презентовао га свом народу, образложио и на тај начин заобишао троловања и ружне речи уперене ка Пољској?

Сумњам.

Више од свега, погодила ме је чињеница да ако сам био отворен 28 дана, ако је тај човек знао неке личне проблеме са којима се сусрећем и пре многих других пријатеља, због чега је онда био проблем обратити ми се и презентовати целу ствар?

Но, како ја повреду личних осећања нисам желео да ставим испред интереса еСрбије, Пољској , Шпанији и УСА понуђен је предлог одлагања потписивања овог уговора за пар дана, како би следећа влада имала увида у њега и разложно га , без притисака , потврдила и у своје име. Уједно сам дао лични предлог за писање заједничког чланка који би смирио тензије у Пољској и Србији и да ми, председници , станемо на пут даљој ескалацији сукоба и као две одговорне особе дамо пример за наставак пута ка заједничком прогресу.

Као одговор добио сам мук... Онај из Лондона...



За то време, на састанку савеза који је Колачић покренуо са сврхом избацивања Шпаније отпочео је циркус. Али у правом смислу те речи... Иако смо замољени да на састанак дођу само председници, или пак 1 заменик из сваке земље, на састанку се појавило много више њих. Када је речено да се изврши идентификација са титулама , по принципу Црни ЦП Србија, догодило се да је СПОЛАНД а не Пољска или Шпанија имала 7-8 представника од 17 присутних на каналу, међу којима је и господин Кирс представљен као саветник МоФе Споланда. Овакву спрдњу није истрпео ни Грчки председник а камоли ја, након чега смо напустили састанак. Уврзо се ствар нормализовала и на састанку смо се, вративши се, отпочели дискусију у сврху релевантности оваквог гласања, јер није било познато које су те 3 земље које су затражиле гласање. Наводно, ту смо спадали и горе поменути Грчки председник и ја, о чему наравно није било ни говора, јер сам личног става да:
- ма колико нека земља била проблематичан савезник треба јој дати једнаку шансу и време да се докаже
- сам тежио да Шпанија буде фер третирана као што није претходних месеци када сам био сведок тога као МоФа Црне Горе


Но ипак до гласања је дошло, иако није било правне основе за његово покретање и да, ја сам био онај 1 суздржани којег сви помињу, а разлог је мук који сам горе поменуо... Срећом ,Шпанија је остала део „савеза“ што је била прилика да Колачић приведе крају свој перформанс. Сви представници са званичног канала су бановани, ујутар савеза покренут је низ контраверзних закона које само штете угледу савеза , не и да ће нешто променити, као и низ подругљивих назива за поједине чланице савеза. Срби и Црногорци још и добро прођоше...



Елем, након што сам схватио да моје зелено светло МоФа тиму да буде комплетно искрен у свом јучерашњем и данашњем обраћању, ма колико то неког болело, није разлог да ПОНОВО одем и покушам обнављање разговора са Пољским председником, за „добробит савеза и Србије“ опет сам пој'o …

Као одговор стигао је овај чланак , од чега ми је посебно интересантно да сам окарактерисан као неко ко није спреман на разговор, али и да „Српска ко**лад треба да клекну пред Пољаке“ што је наишло на одушевљени глас Пољског МоФе и верујем њиховог следећег председника.



Због чега све ово пишем?

Искрено, жао ми је што се ова „издаја“ мојег поверења није догодила раније... Антић би био смењен , а Паун унапређен на место Министра Одбране. Знам да би се Антић још и захвалио...

Шалу на страну, поента је чути и моју страну приче , пошто сам сигуран да постоје они који ће покушати да протуре кривицу на моју страну за овај сукоб, мада ја лично немам проблем са тим и одавно сам престао да се нервирам. Играмо отворених карата господо, а ја немам намеру да за ова два дана нити рушим савез, нити даље погоршавам односе, а богме, ни да подмазујем нечији анус како до тога не би дошло. Једноставно...



Ако сам ја изгубио пријатеља, не значи да Србија треба да изгуби савезника. Надам се да следећој влади и поред крајње коректне политике коју смо водили на СпољноПолитичком плану нисмо претерано отежали посао овим немилим догађајима у претходним данима.





Не, нисам вас ни сад заборавио... ♥




То би уједно било и све за овај чланак. На пољу унутрашње политике за ово обраћање немам нешто посебно да додам, сем да сам јако задовољан да и поред промене већине у конгресу он и даље функционише како треба и сарадња на том пољу је више него задовољавајућа, бар што се тиче проточности закона. Више о стању у земљи , задржаћу за одјавно обраћање , које ће уследити убрзо по објављивању сутрашњег ванредног издања на тему државних организација.



Искористите попуст на кокице у маркетима ових дана...




До тада, будите ми здрави и насмејани, јер то је једино што је заиста битно...

С поштовањем,

Император Српски,
Петар I Црни


или једноставно,