еСвет на длану на дан 1966 (допуњено издање)

Day 1,966, 15:56 • Published in Serbia Serbia • by Shommy Lee Jones
Помаже Бог јунаци и здраво свима!


Већ неко време спремам ову анализу са неким иновација у односу на моје претходне текстове са овом тематиком и стално наилазим на проблеме и препреке. Нисам се много пута ни упуштао у писање текстова овог типа јер је било неколико врло квалитетних новинара који су се овом темом врло детаљно бавили и мени се тад чинило да тренутно нисам дорастао изазову. Схватио сам да морам добро да се потрудим и унапредим квалитет својих текстова, јер је све теже остати примећен у таквој конкуренцији, што би требало да буде циљ сваког еНовинара. Наиме, прво сам хтео да поставим нови стандард у мојим текстовима са великом картом света која би вам била на располагању, уједно и новом и старом. Оба сам одрадио, али напросто нова карта је баш много места заузима па сам од ње привремено одустао док не пронађем решење, али сам зато стару урадио. Међутим, ефекат који сам хтео да постигнем дефинитивно ће изостати, али ето остаје труд, из овог угла гледања скоро безначајан али идемо даље. У слободној интерпретацији една пословица каже, да је мера успеха колико си пута пао на земљу, устао и кренуо поново напред. Друго, хтео сам да ставим анализу свих земаља у један текст. И наравно, прекорачио сам лимит превдиђен за чланак. Моме разочарању није било граница кад сам пре неку ноћ то схватио. Тада сам оставио текст да покушам у напредних пар дана да то решим кад ћу бити и боље воље и пун нове енергије да га коначно објавим. Ако неко зна који је лимит за чланке, нека ми јави ако га не мрзи. Иначе, текст је дугачак као и сваки мој текст. Ако ништа друго, бар ћете вежбати читање или бар они упорни.




Као што сте и сами могли да приметите, много тога се догодило у последње време у овом нашем еСвету. Много се ратовало у последње три недеље. Али када се све скупи сабере, можемо да закључимо да неких значајнијих промена граница није било. Било је ту лошијих и бољих, како дипломатских тако и ратних стратегија. А готово све у циљу освајања рудника злата. Штета, односно утицај које су оствариле све еДржаве у протеклом периоду су сабрани, и сада јасно видимо ко је где, стим да опет треба узети са опрезом све вредности, јер је врло могуће да нису све еДржаве биле исто мотивисане.

Коначан распред рудника злата

Иако је било јако пуно спекулација о томе ко ће кога да нападне ваздушним нападом, ко има довољно новца и енергетских јединица у државној каси за исте, на крају се испоставило да од силовитих напада на еДржаве освајаче рудника злата скоро није било ништа. Та прича није још готова али сада када се погледају државне касе оних битнијих, да не кажем јачих, еДржава, можемо да видимо да су скоро све тренутно одустале од ове идеје. То може бити и варка, али и са друге стране њихово помирење са реалношћу да неће успети да се домогну рудника. Опет ако чекају, то би била лоша идеја по њих, јер је већ сада свима јасно да се рудници релативно брзо празне.

еСрбија као земља са највећим утицајем у свету тренутно, прихвата захтеве за држављанство својих савезника како би и они учествовали у копању нашег рудника. Такође, еСрбија има и највише захтева, јер је свима јасно, да поред тога што се рудник налази на њеној територији и да има највећи утицај у еСвету, има и најмање шансе да га изгуби. А на све то, може да се каже да је и прави савезник и да гледа свима да помогне. Дневно се ископа око 10% злата из рудника, тачније око 10.000 златника.

еПољска као сила број два у овом еСвету, има пуно мање захтева. Да ли због тога што је освојила туђи рудник (еТурске) и самим тим постала једина земља која је заправо и искористила ваздушни напад, или због чудних одлука које су доносили у задње време. А исто тако верујем да ће и број прихваћених захтева бити мали, јер ће хтети што више да задрже за себе. А на све то, не могу да занемарим утисак да се никако не мире местом број два. Они у свом руднику дневно ископају око 7% залиха, тачније око 7.000 златника.

еСАД као трећа сила еСвета по ко зна који пут показује своје право лице. Рудник је на њиховој територији, па је природно то што имају велики број захтева. Али када се ближе погледа ко шаље захтеве лако се може закључити да су то претежно играчи из противничких савеза. Или неутрални. Исто важи и за прихваћене захтеве. Из свега овога се јасно види њихова стратегија. Чувају мир са еСрбијом и еПољском тиме што су у ЦОТ-у и оних чивеним договором са истима. Они искоавају дневно око 5% залиха, тачније око 5.000 златника.

еЧиле је мања сила од претходне три дефинитивно. За освајање рудника можемо да кажемо да су им се коначно исплатила упорност постојаности на аустралијском континенту. Пуно су труда уложили да би очували те територије до данас. Е сад, што се тиче захтева за држављанство, они немају тако велики број истих, али их несебично одобравају. Такође, треба додати да су они постали жртве Пољске превртљиве политике, одбијање МПП предложеног од стране еЧилеа, односно политике не мирења да нису више сила број један и да нису сигурни да ће стићи до рудника, о чему сте сви вероватно и упознати. Истине је и да су после Пољаци предложи МПП Чилеу али то напросто не брише претходну одлуку. Они искоавају дневно око 5% залиха, тачније око 5.000 златника.

еБразил је одувек важио за силу у овом еСвету, али не могу да се отргнем утиску да или то више нису или да нису имали разлга да ратују, јер је њихов учинак био крајње скроман. Вероватно је тачније да су они помало резервисано ратовали и зато су потенцијално још опаснији, јер нисмо видели њихов максимум. Они такође имају релативно мало захтева за држављанство. Вероватно ни неће много њих прихватити како би што више задржали за себе, а треба имати у виду да они уједно и најспорије празне свој рудник. Они искоавају дневно око 4% залиха, тачније око 4.000 златника.


Да заокружим ову причу са рудницима.
Четири од пет рудника држе чланице "Котве" (ЦОТ-ТВО), док је онај последњи у власништву тренутно неутралних. ЕДЕН нема нити један рудник и не пише им се добро. Тако се мени чини. Имају своје унутрашње проблеме. Велика грешка је била еТурске што је насела на нашу тактику и бранила се до изнемоглости. Тиме је избацила еКину из игре за рудник и у жељи да га задржи за себе, и тиме учинила услугу нашим савезима и спасила их могуће свађе, тиме што су Пољаци добили оно што су хтели. Јер би у супротном еСрбија морала вероватно да бира. Пољска или ЦОТ. Што и није тако лако урадити. Тада би ЕДЕН практично победио, јер би растурио поново наше савезе. А за све су криви Пољаци који се понашају као размажено дериште која мисли да се све око њега врти. Прво су кренулиу поход на исток како би дохватили Кинезе и рудник који је по свим нашим проценама требао да буде њихов у Азији, а када су схватили да са њима не могу да се носе, јер је цео ЕДЕН стао на њихову страну када их је еКина прва напала, почели су да губе територије и да се повлаче. Онда је наша стратегија еТурску гурнула на место број један у Азији. Ми смо вероватно могли да изађемо са Турцима на крај и да задржимо два рудника али то вероватно не би било фер према нашим савезницима. Многи су причали како нам два рудника нису потребна али опет, још сто хиљада златника не би било на одмет. Све у свему еСрбија је спасила наше савезе иако се о томе не прича. Честитао бих свима који су освојили руднике, у појединим случајима то је била победа чисте силе, а у појединим тактика и сила. Додао би само да је борба за руднике могла да буде и мало интересантнија да је еИндонезија одлучила да остане при ставу да изгласа НЕ на еБразил. Али као што рекох, у последњем тренутку одустало се од тога.




После ратова за руднике ситуација се брзо вратила у "нормалу". Стари непријатељи су наставили са започетим ратовима. Тачније, чланице ЕДЕН-а су насрнуле на чланице ЦОТ-а. Па ћу тако и конциирати анализу догађаја.

Карта еСвета дана 1966 новог света у 13:30

еГрчка је кренула да прогна еБугарску из северне Африке и Арабијског полуострва како би се она поново тамо утврдила и преместила своју престоницу, јер је тај "ћошак" овог еСвета један од најнеприступачнијих. Њихово брзо напредовање је поприлично уздрмало и саме Бугаре, а рекао би и наше савезе. У неколико тешких битака ЕДЕН је победио и за тренутак се чинило да не можемо више и боље. Али као што је време показало, требало је само да се више наши савезници ангажују и ствар се одмах променила. еБугарска је повратила све своје територије на Арабијском полуострву и кренула је у брисање еСаудијске Арабије ратом за ретирорију Ал Бахах. После овога ће вероватно и из еЕгипта истерати Грке. еМакедонија је изгласала НЕ на Грке истог тренутка када су добили границу. По повратку на Балкан почињу са освајањима матиних Грчких територија. Прво је пала Македонија па онда и Егејска стрва и у исто време пада и Афро-Азијска територија Синаи. На све то Македонци узимају још једну територију еИрану, Јазд отпочињу напад на територију Северозападни Иран. Све у свему, могуће је брисање еГрчке са карте еСвета у врло скорој будућности.






еРумунија је на кратко ставила под своју контролу све матичне територије еМакедоније и 5/6 матичних територија еБугарске. Као и Грци, они су то муњевито одрадили и дланом о длан већ све те територије држали под својом контролом. То јој је донело нове бонусе које су сигурно планирали да задрже мало дуже. Та здружена акција еГрчке и еРумуније је дала ефекта у самом почетку, но како су еМакедонија и еБугарска јаки противници њихов напредак се окренуо и претворио у назадовање. еБугарска је повратила 3/6 својих матичних територија, а ускоро су 4/6, а можда и 5/6 јер је рат за варну покренут и Бугари су у предности, а еМакедонија је повратила све своје матичне територије. Ако се не варам и једни и други су се ослучили на паметнији начин враћања својих територија, осим задњег устанка који су подигли Македонци. Нису подизали устанке него су нападале своје територије и тако омогућиле савезницима да им помогму. Било је потребно победити у сам једној кампањи. А то су и успеле. Како је еРумунија јака еДржава, да ли ће доћи до брисања ње је мало вероватно, а још мање на дуже стазе иако и дође.




еТурска се бори са својим проблемима, еСрбијом и еПољском. Да ли може да има веће проблеме од тога чисто сумњам. Док је имала НЕ на еСрбију, ЕДЕН је помагао, али сад су сами. Код њих због оваквог расплета догађаја причало се о могућем напуштању ЕДЕН-а, ту је могућа смена председника. У главном они су у велком хаосу тим пре што је рудник на њиховој територији. Што би се рекло, тако близу, а тако далеко...

еХрватска је имала до пре неки дан велике проблеме са еТајландом. Чак је еСрбији понуђен и онај чувени МПП који је подржало чак њихових 14 посланика (конгресмена) што је скоро па невероватно. Међутим, успели су да Тајланђане пошаљу кући. И сада враћају Индијске територије под своју контролу. Треба поменути да су и они хтели да напусте свој савез. На гласању је било 18-18. То нам је један од великих пказатеља да је ЕДЕН у кризи никад већој и да је право чудо да је још на окупу. Мислим да их само још њихов "понос" држи на окупу, јер су најстарији савез у игри од почетка. Али све има свој почетак и крај наравно, тако ће и он нема сумње, јер је више од пола њихових чланица под комплетном окупацијом ривалских савеза. Дакле, питање је времена.

еАргентина је једна од неутралних земаља која је у сталном рату са нашим великим савезником еЧилеом. Њихов рат је променљиве среће по обе учеснице. Али овај пут ће се ипак мало разликовати. Наиме, еШпанија је одлучила да са еЧилеом "обрише" еАргентину. еШпанија која има три устанка: канадски, португалки и венецуелански, стим да треба нагласити да је португалски устанак вероватно без државне подршке, јер њихово враћање на мапу није последица њихове снаге, него шпанске добре воље, а канадски је вероватно недовољан као такав да их омета и ту је венецуелански који је вероватно исто без подршке те државе. Све у свему, они су врло слодобни за акцију која је и уследила једним прелетом Атлантика. Са друге стране еЧиле је исто тако у потпуности растерећен. Имају Аустрлијанце и Новозеланђане. Једни су нејаки, а држава других вероватно не подржава устанак. И тако, брисање је било питање тренутка, али одлична стратегија еАргентине их је оставила у игри. Лет за Европу, тачније Британско полуострво им је био пун погодак. У том тренутку еУједињено краљевство је у рату са еИрском, који је по много чему сличан рату еЧилеа и еАргентине. Две еДржаве сличне снаге које тако понекад мало одмере снаге и то је то. Међутим, еАргентина је нешто друго. Брзо су Енглезе потукли у пар кампања и сад држе њихове четири територије. Вероватно је и Ирско-Енглески рат био испланиран како би се Аргентинцима олакшао посао и осигурала територија. То потврђује њихов МПП који је на изгласавању и биће изгласан. Можда ће Аргентинци покушати да успставе и дипломатске везе са еФранцуском, а можда ће је и напасти. Мада је то мало вероватно јер би тиме дали Пољацима могућност да изгласају НЕ на њих и нападну их. Све у свему Аргентинци су стратешки заузели минимум територија на Британском острву а узели највећи број бонуса. Како сам сада видео ипак настављају са преузимањем територија Енглезима. У межувремену је пао и Лондон. Али Енглзи не морају да стрхују да ће бити обрисани. Аргентинци ни верватно неће дирати територије Источна Енглеска и Југозападна Енглеска, јер бим то отворило границу са Пољацима. Што би се рекло мало среће и за њих. Али ту су Ирци па ћемо да видимо. У погледу Ирско-Енглеског рата могу констатовати да Енглези су се окреннули на нападе против Ирске и њима одузимање територије. Само још једно да подсетим да је селидба Аргентинаца пажљиво испланирана и добро изведена и да они ако загусти могу опет лако да спакују кофере и да крену на пут јер имају довољно валуте за још један ваздушни напад. Потребне би им биле само енергетксе јединице, које би вероватно брзо сакупили.

еИталија је у првом тренутку дизала устанке против еСловеније као и увек. Међутим овог пута су мало више територија бар на кратко вратили, а сада се ратује у суштини једну ослободе, па једну изгубе. Колико дуго ће тако бити видећемо, али једно је сигурно. еСловенија ће на крају поново вратити све те територије под своју управу.





Ово је било анализирање тренутних сукоба у овом нашем лепом имагинарном еСвету. За кратку анализу сваке земље појединачно кликћите на моје следеће чланке, који ће вероватно ноћас бити и објављени, ако се нисте уморили од текста. Надам се да ће вам се допасти ови текстови и молим вас овом приликом да дате неке критике и/или предлоге у коментарима. Пуно труда сам уложио у цео пројекат који још увек траје. Наравно, то није разлог да пројекат мора да успе, али бих волео да тако буде.

Ај уздравље!