"Књиге, браћо моја, књиге..."

Day 3,104, 02:42 Published in Serbia Serbia by The Other One

"...а не звона и прапорце!"

Последња 2-3 месеца се готово свакодневно логујем на еРепублик, бистрим новине, које ретко ко и да пише (повремено одем до Деда Обрадовог налога да видим да се случајно није за****о и написао неки чланак), радим код Болета у фирми за неку сићу, тренирам без бустера, са основним тренинг центром... Немам планове, не могу да испратим игру, јер више ни „не познајем механизме игре“ хе хе.

Но, у овој игри и поред новог елемента – диктатуре, и сијасет других ствари које су се промениле – неке ствари су ипак остале исте: спремни смо једни другима да је***о све по списку само зато што мислимо да нису у праву, јер је тај неко погрешио (као да смо и ми сами безгрешни). А и ако је у праву, оплети по њему – само зато што он није део „наше екипе“. Нисмо спремни за компромисе, за сарадњу, затворени смо у мале таборе у игри која једва и да има активне играче. И сви критикују. Нико не даје решења. Ако се неко осмели да да решење, буде опљуван, уместо да се узму елементи тог решења, надограде и понуде као ново решење. Не постоји консензус ни око чега. Разлози су или лична корист или сујета или „ја играм своју игру“.

Слагао сам, када сам рекао да немам планове. У суштини, пало ми је на памет да направим кандидатуру за ЦП у којој ћу све да вас исмејем, пародију на све оно што чини стање у еСрбији. Али што бих? Мене ионако велика већина овде не може да поднесе, јер сам се са скоро сваким покачио. Да, и ја сам овде узимао многе на зуб, млатињао около, подсмевао се, подј*****о, али након дужег времена неиграња, са ове дистанце сада, схватио сам колико је то било детињасто и бесмислено. Никога више ни не мрзим (а многе сам), чак ни оне који су мене исмевали, дрндали, чак и претили. Свеједно ми је. Прошло је доста времена, досадило је.

Зато и не могу да схватим све „олдскул“ играче који се већ годинама понашају тако и даље терају исте приче. Ало, бре! Па је ли вам није досадило?! Није ли вам доста?!

Схватите како хоћете овај текст, као патетику или као „позив на уједињење“. Што и јесте и није. Но, само се запитајте: зашто сте се први пут улоговали у ову игру. Ради себе или ради колективне игре. Ако неко нема – помоћи ће му се. Ако неко не уме - научиће га неко. Ако неко жели да активно учествује – даће му се шанса.

Дозволили сте да се у еСрбији деси стање потпуне аномије. Свако је помало одговоран за то. Дајте после толико година да се нешто промени. Нека почне од оних мало разумнијих из свих табора. Дајте РЕШЕЊЕ. Све остало је пи***е уз ветар.