[УМНеС] Нави или Некрштеници

Day 2,810, 08:53 Published in Serbia Serbia by Aleksandra434

Нави су нарочито зли демони, настали од душа мртворођене дјеце. Ови општесловеснки демони у митологији су оличење смрти и краљевства мртвих и наводе се увијек у множини, јер се крећу у групама. Невидљиви, осим за рођене у истом часу када и они, вребају од глувог доба ноћи до првих пијетлова, испуштајући дјечје гласове. На овај начин, привлаче жртве који најрадије нападају : дјецу и дојиље.

Нави, као изузетно покретљиви демони, често одлазе и у домове у којима има породиља, трудница и новорођено дијете; каже се да увијек нађу начин да продру унутра, да се могу спуштати и кроз оџак, а по уласку гуше своје жртве или им пију крв, иако се овдје прије ради о мајчином млијеку. Кад их трудница или породиља чује, одмах се онесвјести, а понекад чак и умре.

Како су нави невидљиви, тешко је знати њихов тачан изглед, али постоје разне представе о њима који се разликују од једног до другог словеснког народа. У Бугарској су замишљани као птице које се уз застрашујуће крике облећу око кућа током тамних ноћи. У Пољској и Украјини имају дијелом животињски, а дијелом људски облик. У Русији су навке дјеца чија душа улази у птицу. У Србији и Хрватској називају се још и невидинчићи или некрштенци, јер се не могу видјети и зато што нападају некрштену дјецу, и описују се као птице са дјечјим главама. Изглед некакве животиње са дјечјом главом свакако је најчешћи, уз више варијација у детаљима.


Нави - птица са дечијом главом

У Србији се нави такође називају и бабице, а описују се као невидљиви зли женски демони. Прича се да су то ситне жене дуге косе, у црнини, које ноћу обилазе око породиље, још док се дијете није ни родило, са намјером да уморе и дијете и мајку; зато се каже да дјечије пелене по заласку Сунца не ваља остављати напољу, да дијете „не стигну бабице“. Ради заштите од њих, породиља закити десно уво вуном црвене боје, а дјетету око врата или руке везује црвени кончић који оно носи четрдесет дана; након овог времена, бабице више не могу нашкодити дјетету. Овај период се поклапа са временом у коме ни мајка ни дијете не треба да напуштају дом, али и са временом у којем дијете још не може да се смије: мисли се да се оно први пут насмије када прође тих четрдесет дана; смијеху, као манифестацији живота и животне снаге, нема мјеста на ономе свијету, а током првих четрдесет дана по рођењу, баш као и првих четрдесет дана по смрти, душа је „на путу“ чији је крај неизвјестан. Када се дијете напокон насмије, то значи да је чврсто ступило на овај свијет и да се успјешно изборило са демонима који су му радили о глави након рођења.

Нави се не могу дуго задржати на једном мјесту, већ су у вјечном покрету и по цијелу ноћ крстаре тражећи своје жртве. Мисли се и да одузимају млијеко стоци која се музе, односно да сисају попут праве дјеце; ово је вјероватно разлог што су баш дојиље једна од њихових главних мета, што потврђује и вјеровање да „материма одузимају млијеко“, као и стоци. Ово су древни демони, познати још из давних времена, а то потврђује и најстарији руски љетопис, „Повест минулих лета“, у коме стоји да су нико други до нави (бјесови) ширили епидемију које су харале 1092. године.

Удружење младих новинара еСрбије - на услузи народу!