Илија Влајић - Херој Великог Рата

Day 2,789, 14:11 • Published in Serbia Estonia • by Djordje Weifart




Илија Влајић, учествовао у одбрани Београда, војник Сремског добровољачког одреда. Добровољно се пријавио за херојску мисију, и извришио је. Није жалио свој живот док је буквално пролазио кроз непријатељску кишу меткова.


Илија са својим саборцима:

Општи аустроугарски напад почео је 20. септембра на Малу аду чији су браниоци стајали и гинули у речном муљу
Аласки чамци су упркос ватри с монитора довозили појачања и односили рањене све док аустријска артиљерија није дословно спржила Малу аду. Борбе су настављене за свако зрно песка и за сваку шаку земље Аде Циганлије.
Хонведски пук није могао да мрдне од обале све док топови нису спржили сво дрвеће. Ипак, браниоци се нису предавали. У другој ноћи битке преостали јунаци 7. пука, Сремског добровољачког одреда, којима су у помоћ прискочили чукарички трећепозивци и ослобођени робијаши из затвора на Циганлији, ископали су у средини острва ров последње одбране.

У осам ујутро 23. септембра почео је фронтални напад Аустроугара, кроз кишу куршума до непријатељског командног положаја провукао се добровољац Илија Влајић.
Док су метци, као на филму, пролазили поред њега бацио је бомбу на најсмртоноснију направу коју су Аустроугари имали - Рефлектор, који је својом аветињском светлошћу наводио аустроугарску артиљерију и рушио све на шта би показао. Илијина бомба убила је и команданта 32. хонведског пука Аугуста Шмита, изазвала панику и аустроугарски напад је нагло малаксао. Следећег дана више ниједног хонведа није било на београдским адама.


Илија је био и међу јунацима избрисаним из бројног списка под командом мајора Гавриловића, преживео је албанску голготу и тифус и Солунски фронт.
Добио је Карађорђеву звезду за јунаштво у рату који му је израњавио и тело и душу.Ратни херој, као и већина разочараних српских ратника, постао је опозиционар у Демократској странци Љубе Давидовића, која је захваљујући његовом угледу добијала све изборе у Жаркову и на Чукарици.

Десно - Илија прелази Албанију; Лево - Илија на Солунском фронту

Дуже од десет година био председник општине. Захваљујући њему подигнута је црква у Жаркову. Испред ње је и сахрањен кад је умро од муке у првим данима рата. Кад је видео официре из Топчидера како распасани и без оружја беже, изашао је и почео да виче на њих:
"Зар се тако бори српска војска?!".
Официри су му презриво одговорили да су они Југословени. Увече је умро на кућном прагу. Срце, које је издржало најстрашније бојеве, препукло је од понижења и муке...



Драги моји још један чланак је готов, реците ми своје мишљење, вотујте да уђем коначно у првих 5.
"Кров без црепова" на услузи народу!