Неко размишљање о економским пасапорте-има

Day 2,745, 11:28 Published in Serbia Georgia by Kandelaki Corp.

Једном давно, на далеком истоку, била једна земља која је, државши покорене 2-3 слабашне земље, које су се налазиле на њеним границама, имала могућност да ужива у свим ресурсима. Неки је знају као окупатора свете СрБске земље Лионкинг, неки као Кину, а неки као земљу коју пијани Божа није умео да напдне како треба.

Kина

Кина као економска сила ЕДЕН-а, иако никад претерано јака по штети коју је наносила, уживала је велики углед у тада једном од најјачих савеза, управо захваљујући економским пасошима које је омогућавала својим савезницима.

Због нешто мањег броја играчке заједнице и претње ПТО-а који је могао настати усред неконтролисаног давања пасоша, али и значаја пуне производње која је тада знала да донесе и превагу на бојном пољу, ова земља је развила веома ригорозан програм давања држављанстава, којег су се стриктно држали( увек су били узор у том сегменту организације за разлику од нас). Ишли су до те мере, да су имали тачан број држављанстава које је једна савезничка земља могла да добије за месец дана, па коме је било стало да му најјаче јединице праве тенкове са фул бонусима радо је слао профиле са фирмама у Кину и тамо их чувао.

Није само поента била у набацивању Кинеског држављанства. Оно што је Кину красило, осим оргова пуних голда за којима смо балавили, јесте то што су у сваком моменту све земље које су имале корист од кинеских ресурса, биле спремне да је бране до последњег тенка.

Тако је Кина и постала одређена врста силе, иако је и дан данас њихов дмг потпуно небитан и занемарљив.

Наравно, крахом ЕДЕН-а Кина је потражила нове партнере, који би јој обезбедили економску стабилност, али све већом селидбом балкансих, а касније и других држава на Индијско полуострво, дошла је у ситуацију да иако уз себе има и Србију и Аргентину и члан је Астерије, буде обрисана пар пута.

Ипак не може се оспорити то да је захваљујући дељењу својих економских погодности са савезницима дуго успела да остане непокорена и да у дипломатским круговима игра значајну улогу.


чим је добила економски пасош, набацила пар операција да личи на Кинескињу


Далеко од Кине, у Европи, постојала је још једна земља која се налазила у истој ситуацији, а наши играчи је знају као Пољску акка Лоланд, "Пољску треба заливадити", "На колена пред Пољаке" или је памте по Профетовој задњици.

Пољска

Пољска је земља која је дуго времена била у сјајној позицији у односу на ресурсе, махом што је има доста јаких играча, махом што има доста небитних земаља у окружењу, посебно у Централној Европи, махом што су највећи корисници економског просперитета били наши играчи.

За све оне неупућене у архиву БИА-е постоји документ који је заведен као Computer/Local disk(C)/VujanjePoPoljskoj/resursi/odbegle firme/RatniciSrbije/Brnoldi i ekipa.jpg

Шалу на страну, у моментима, када Србија на Балкану није имала све покемоне на броју, Пољска као тадашњи савезник је масовно давала држављанства нашим фирмашима и тако убирала велике количине пореза, али и огромно поштовање наше заједнице. За разлику од Кине масовна играчка заједница није имала претњи, када је у питању ПТО, па се држављанство могло много лакше добити него ли ЕДЕН играчи у Кини.

Имала је Пољска много бенефиција у том времену. Ишло је то до крајњих мера где су наши људи након болног раскида Србије и Пољске с једне стране организовали ФФ журке по Пољској, док су неки који су уживали у погодностима које им је Пољска омогућила ударали за Пољске ресурсе не би ли себи и својим фимрмама обезбедили пуну производњу.

Наравно, Пољска је имала све предиспозиције да остане сила која економском стабилношћу потпомаже савезнике, а они јој за то враћају тако што ударају за њу, међутим изгубила је све за дипломатским столом, онда када је издала Србију.


Брнолди љубавници уградијо силиконе чим је добијо економски пасапорте

Тренутно једина земља која има перспективу да својим играчима, али и савезницима, приушти економску стабилност јесте Србија, нашим играчима познатија као "Брлог", "Свињац", "иНперија".

Србија

Србија је након оног лицитирања са ресурсима и назови такмичења успела да се нађе у истој позицији као и Кина и Пољска пре ње. Да се не лажемо, можда нисмо супериорни као раније али смо сигурно земља која своје ресурсе тренутно најуспешније одржава и генерално немамо неку велику претњу на нашим границама.

Спуштање пореза са 4% на 3% довело је до смањења дненвог прилива у државну касу за отприлике 30ак хиљада динара, па се због тога одлаже нека озбиљна кампања коју наши играчи жељно исчекују.

НЕ БиХ да улазим у коментарисање исправности такве одлуке, већ само да подсетим да бисмо могли да процес прикупљања новца убрзамо увођењем економских пасоша или код нас популарно названог "увоза странаца".

Србију ништа не кошта да део новца, који губи преко смањеног пореза, убира тако што ће, као земља која представља рај за фирмаше(пуна производња и мали порез за рад у фирмама) дозволити савезничким земљама да своје играче, од којих зависе производње тенкова у јединицама и угледне економисте пошаљу у Србију. Наравно све уз коректно документовање броја примљених играча и броја фирми које ће увећавати дневни прилив новца( како би се могла створити слика о погодностима које економски пасоши доносе) као и поштовања принципа да се држављанство даје само савезницима.

Могуће је и направити комбинацију кинеских и пољских искустава и направити неку златну средину између Кинеског и Пољског програма. Наравно научити се на њиховим грешкама (посебно пољским) и никад не користити то у сврху лупања шаком о дипломатски сто или дозвољавати себи да се таква ситуација искористи да се савезницима ради иза леђа. Савезници ће сами препознати искреност Србије да и на овај начин помогне и знаће то да цене. Посебно они који директно зависе од те производње. А није да савезници имају и превише симпатија према Србији и њеном опхођењу према њима, па да нам такве ствари нису потребне. Све ово може ићи преко највећих државних званичника, где би наши упутили искрен позив, а савезнички кренули да у својим земљама промовишу наше намере и тако допринесу популаризацији од које би имали много користи (економски, војно, дипломатски).

Како сада ствари стоје, да бисмо надокнадили минус од 30 хиљада динара у каси, потребно нам је око 23 хиљаде фирми или уколико узмемо да један играч који дође има 160 фирми за сировине и једну тенкару(једну пуну производњу са ку3 фирмама за сировине), потребно нам је око 150 играча. Наравно има много играча који на својим профилима имају и више од тога, па би број држављанстава које бисмо дали како би надокнадили дневни минус био мањи.

Коментари везани за овај предлог су и више него пожељни.

До следећег читања о7