[Само Србија] Стигло пролеће!!

Day 2,724, 14:41 • Published in Serbia Serbia • by Michael Alan Westen

Стигло пролеће!



Када је у току елмињовог мандата покушан ауто-пуч, многи од оних који су 3. маја ударали против власти нису били жељни да је преузимају. Пре два месеца војска је била војска, политика – политика. Када је политика у претходна два месеца поново постала изругивање већини која ово игра, лечење комплекса из стварног живота, извор прихода за летовање, такмичење у смишљању мејлова и имена за мултије, “речи су се претвориле у војске”. Пре два месеца, а и пре месец дана, диктатура у еСрбији не би прошла. Срби не воле диктаторе, подсмевају им се, руше их багерима, бацају с тераса, руше им споменике, чим се укаже прилика. Диктатори који су то схватали, правили су се да то нису, како би их Срби заволели. Таква нам је политичка култура.



Србија већ дуго није демократија. Демократија подразумева да један човек има један глас. Овде појединци по потреби могу да имају и коју десетину више. Демократија значи слободне и фер изборе, а да ли су они фер када сваки пут админи бришу гласове па председник постане онај коме мање скину, процените сами.



Демократија поред писаних подразумева и неписана правила. Ако хоћете слободу, онда морате да пристанете на одговорност. Кукњава за слободом коју смо гледали претходних дана одјекивала је међу онима који су се бахато и неодговорно понашали према свему и свакоме у овој игри. Бахато су се притискали савезници, од којих зависи ноћна штета. Заједно с њима брисан је Чиле, а када им је у име свих нас пљунуто у лице прављењем пакта с Пољском (за који је Хостилијан, СЗР, некада тврдио да га не жели), онда су нас преслишавали Турци и Албанци.Албански напад на Београд одбрањен је лагано кад је елмињо био председник. Гле чуда, кад је то исто био Ђекић из Акционог покрета, пало је Косово, а Албанци су објављивали чланке у Србији тим поводом.

http://www.erepublik.com/en/article/-alliance-with-poland-2486724/1/20



Политика не може да буде такмичење у лагању! Лажи распале протесте и револуције.. Не можете да се кунете како никада савез са Пољацима неће бити потписан, да би он прошао првом следећом приликом.



Не може се држава водити без државништва! Прави државник, макар и у виртуелној земљи, не би продавао заједничке интересе за нешто РЛ пара (а потом писао савезницима, као да су овце, да је то да се узме од Трико нешто кеша, како би се онда то употребило против њега). Зарад пар десетина евра, продавани су положаји у Јужној Америци, а питање је шта је било у Турској и да ли је од Албанаца узето нешто лове да би се сликали с Косовом на мапи. Овај морални канцер који је у игру увела екипа коју углавном везујемо за СЗР, метастазирао је у Акционом покрету. Разумемо да је криза у Србији за паре, али то није оправдање за бављење проституцијом ове врсте.


Зашто Угац из Акционог покрета продаје територије? И зашто за праве паре?

Браниоци “демократије” у Србији нису били демократе. Демократија подразумева веру у неке вредности, одређени ниво свести. За појединце из мотком отеране власти, који су оне који се с њима не слажу јуче масовно брисали из пријатеља (патетично, али ајд, додаваће нас опет да би нас смарали чим прође диктатура), “демократија” је исто што и “ми на власти” (уз скупљање масти, логично). Екипа која је јахала еСрбију и која је у њој завела “мултикратију”, борила се за “демократију” таман онолико колико је то могло да се оправда дигитроном. Избори су били бизнис. Шта мислите, да нису “великани” Странке здравог разума, Акционог покрета и СНО имали стотине чоколадица и бустера на штеку? Да нису налозима које годинама билдују државним парама могли милијарде да испуцају? Ако у томе не виде финансијску рачуницу, немају вољу ни своје “позадине” да бране. Радије ће те чоколадице и бустере да инвестирају у БХ када буду оне х10 или негде да појуре маснији ЦО.







У некој нормалној демократској држави, паре од пореза се називају “парама пореских обвезника”. Нису то ни председникове ни министрове паре. То су заједничке паре, намењене остваривању заједничких интереса. Повећање пореза морате да правдате заједничким интересом у који порески обвезници верују. Иначе неће плаћати порез. Демократе разумеју да као што грађани могу да плаћају порез, тако могу и да проналазе начине да га избегну. У овој игри променити држављанство није нека велика мука. Када је у Србији 7%, највећи порески обвезници, они с највише фирми, оду негде другде. Можете да измишљате “математичке формуле” до миле воље, људи нису овце и неће да иду на испашу тамо где их власт тера. Иако никада нисмо видели ову “математичку” формулу, видели смо да пара нема, да се територије губе, да је с Турцима и Албанцима које по потреби преслишава српска дијаспора у Емиратима теже изаћи на крај него с нашим најјачим противником Чилеанцима. Када су намирисали да ће отићи с власти, СЗР, Акциони покрет и СНО су изгласали пореску стопу од 3%. Ако их народ неће, народ је крив! А онима које народ уместо њих изабере нож у леђа на почетку мандата!



Демократија подразумева и поштовање неких правила. Правилно је да се књига финансија не “штелује” као што је био случај. Правилно је оправдавати поверење бирача тиме што се некад нешто њима и саопшти. Правилно је да наређења Министарства одбране буду макар ажурирана онда када је нека криза у току. Правилно је да се држављанства додељују у складу с интересима заједнице, а не странака. Но, правила су се српске мултикрате држале само када им иду на руку.



Да би еСрбија постала демократија, потребно је да у њој на власт долазе они који уживају поверење играча, а не власника највише налога. Анастазис је показао да има више играча иза себе, судећи по штети у вишим дивизијама, где је и мултија мање, него страна која је добила претходне изборе. Ако је председник у последња два мандата био фикус, 3. маја му је разбијена саксија. Нажалост, последњи АП-ов председник је сматрао да му је мало да буде штеточина само у еСрбији, него му је било битно да демонстрира своје комплексе и на нивоу савеза. Колико је био битан на домаћем, био је и на међународном плану.







До овог пуча и формалног укидања демократије дошло је много раније, 3. мај био је само велико финале драме која већ јако дуго траје. Пуч је по нашем мишљењу на путу да реши неке проблеме, али и у опасности да створи нове. Позитивно је то што се злочин више не исплати. Не исплати се мултијање, нема вајде од инвестирања сурових количина украденог новца у странке, да би се уложено враћало чим се дође на власт. Они који политику разумеју само уз помоћ дигитрона, мораће да пронађу друге начине да наставе да муљају. Или ће прећи у двоклик, у чему им желимо пуно среће. Од Анастазиса не би требало очекивати да ће да продаје “веру за вечеру” - вере у моралне принципе има, гладан РЛ пара није. Не морамо да се бојимо да ће из чиста мира да “ресетује” поједине оргове, мада ће питање “праведног” распоређивања међу јединицама вероватно да га мучи у наредним данима..


Питање које се отвара јесте колико ће до скора “аполитични” желети да се макар мало огребу о привилегије које су по њиховом мишљењу имали они “политични” пре њих. Хоће ли се међу њих увући они који су под буџетском ставком “војска” постављали чувене “невидљиве” ЦО? Хоће ли се “стабилизовати налози” тако што се мултијима подржава тактички устанак? Хоће ли диктатори схватити да морају да макар буду демократе у својим главама, да морају да сузбију рођену сујету, да прихвате одлуку већине, чак и када се с њом не слажу? Видимо да доста њих размишља како се изборити са овим изазовима. Због свих нас који ово играмо јер волимо Србију, надамо се да ће избећи опасности и показати да су заиста мудрији, паметнији и способнији од гарнитуре којој су 3. маја пресудили. Радује што на пример Министарство образовања поново ради, а надамо се да ће се и остале институције државе која је, видели смо, пре 3. маја потпуно занемарила своје обавезе према јавности, почети да се редовно оглашавају.



Ми не сумњамо у поштење, добре намере и идеје водећих револуционара. Само сматрамо да их морамо упозорити на неке који ће им се прикључивати, а који ће постати “мангупи у њиховим редовима”(стара комунистичка фраза). Не смеју да забораве и на то да ће се сусретати с искушењима у којима ће морати да доносе тешке одлуке и чврсто стану иза својих ставова и иза оног што су обећали када су кренули у акцију. Ми са ове “политичне” стране знамо да је то тешко, да се у мандату често оствари мање од оног што смо желели. Али исто тако знамо да ће нам свима бити боље ако се не буде крало. У томе је тајна, због тога је с 4% пореза обрисан Чиле у време владавине коалиције СС-НСС-Заједно (касније су и радикали помагали). У томе лежи и објашњење катастрофа у Јужној Америци, Републици Српској, на Косову, у Турској када су на власти били СЗР-Акциони покрет-СНО уз порез од 7% и 5%.




Диктатуру неће нужно сви ценити и волети. Колико год да буде позитивних помака, биће оних који ће троловати или се просто с диктатуром неће слагати из принципа. У политици еСрбије често победе они који пошаљу више порука и више смарају, него они који јој донесу више победа. И поред свих резултата, наша коалиија је 25. фебруара изгубила изборе. Док је трајао пуч и док су се друге странке суздржавале од политичких активности, Акциони покрет је слао поруке свима до којих су могли да стигну, укључујући и чланове других странака (питајте Ван Персија) да гласају за њих. Аца Ђекић је узео БХ (?!) на страни на којој су тукли Трико, Ромпер, Скендербег и други виђенији Хрвати, Турци, Албанци и Чилеанци, као тобожњи велики борац за демократију.Тај исти Аца Ђекић је без блама доведен за фикус-председника месец и нешто касније и управо је његов мандат био кап која је прелила чашу и која је окончала ту исту демократију коју је тобож бранио у еСрбији.



Знали смо да би кандидат наше коалиције без већине у конгресу био овца послата на клање. Нико нормалан не жели да се кандидује за председника, да би му биле везане руке током двадесет дана мандата и да га се људи сећају по томе како ништа под милим Богом није могао да спроведе. Месец дана живота, они који га имају ван ове игре, могу и паметније да искористе. Подржали смо Вудуа на овим изборима јер смо сматрали да смо близу политичког компромиса који би омогућио да се прекине даље понижавање Србије. Најбољи доказ да смо урадили праву ствар, је то што је момак освојио 41% гласова!!! И то на изборима са најмањим бројем коришћених мултија до сада, што је допринело да имамо неубичајено низак број гласалих - 1779. Заслужено је и добио поверење стварних грађана! Вуду је после пуча одустао од учешћа у председничкој трци, што је одлука која има смисла у овој ситуацији и која не изненађује оне који га познају.



Анастазис, како стоје ствари, неће морати да губи живце због тога што га СЗР-СНО и Акциони покрет “не воле” и што воле да предлажу донације од 83 динара док се чека следећи покушај Трикоовог пуча . Неће морати да се бави њиховим фрустрацијама и да им се, будући да је медицински радник, приагођава у складу с дијагнозама. Због тога имамо право да од њега очекујемо озбиљне помаке, али исто тако верујемо да су они најважнији – ДА СЕ ПРЕКИНЕ С КРАЂОМ и “стабилизацијом налога”, да се прочешљају дилови и неформална савезништва и да се у току трајања диктатуре успоставе темељи за неку бољу еСрбију, минимум који морамо да очекујемо, ко год био на власти. По том минимуму ћемо и о власти судити.

САМО ВАС ГЛЕДАМО

Да ли ће се створити услови да Србија ускоро поново постане демократија, у правом смислу речи? Зависи од броја демократа у њој. Надамо се да ће војска поставити нове, више стандарде понашања, наметнути чвршћу дисциплину и припремити терен да Србија постане демократија у којој ће се ВЛАСТ БОЈАТИ НАРОДА, а не народ власти. Демократија значи смењивање власти на фер и поштеним изборима. Подразумева одговорно вођење заједничких послова: организовану и поштену државу у унутрашњој политици и спољну политику с кичмом и образом. Србија има највеће изворе прихода на папиру - када се они не “губе” у продаји на црном тржишту, нема тог противника коме нећемо послати конгрес на месец дана одмора!.


Наравно да сматрамо да је за еСрбију демократија боља од диктатуре. Али хоћемо да та демократија оправда своје име и хоћемо да еСрбијом владају праве демократе. Хоћемо да се с власти сиђе онда када се изгуби поверење већине, а не да се власт предаје када подбаци мултијање. Желимо демократију у којој постоји позитивна селекција и свест о томе да је заједнички интерес изнад свега. Брига о заједничком интересу не може да буде посао једне странке, него свих оних које истичу кандидате. Која странка напусти тај принцип, мора да буде жестоко кажњена на изборима.. У античко време, демократија која подстиче негативну селекцију, називана је охлократија - владавина руље и олоша. Полибије је сматрао да демократија постаје охлократија када демократске врлине пропадну, па људи заједничке интересе гурну у последњи план, док гледају једино свој и интерес булументе којој припадају. Звучи познато?



Ми у Само Србији не тражимо пуно. Нисмо гладни власти, него моћне еСрбије. Нисмо никада по сваку цену јурили за функцијама, давали смо подршку добрим програмима председничких кандидата. Не због тога што смо наивчине које радо дају власт другима, него зато што сматрамо да је и нама и свима у еСрбији боље када су на власти они који имају образа, идеје, времена, мотива и енергије да иза себе оставе еСрбију у бољем стању него што су је затекли. Највише младих играча с конгресном медаљом на профилу били су наши чланови, јер смо им давали шансу. Немамо разлога да од тих принципа одустанемо и сада. Ту смо да наставимо да се боримо за наше циљеве, каква год да је форма власти и какви год да су начини да се на власт утиче. Даваћемо предлоге, анализирати потезе и на сваки начин избегавати да одмажемо еСрбији. Наша једина жеља је да овај “Ђурђев данак, хајдучки састанак” означи крај бруталне хајдучије коју смо трпели, с прекидом у елмињовом мандату, скоро годину дана.




Онима који славе Ђурђевдан, срећна слава!

Главни одбор странке Само Србија