Join the new world

Поздрав свима,

Као што можете приметити нисам дуго писао чланак, што наводи на чињеницу да нисам играо дуго ову игру и да сам се сад поново реактивирао по ко зна који пут...

Па да кренемо

Наиме,имао сам потребу да поделим ову моју причу или боље рећи запажање, које сам уочио прегледајући моје новине од првог до последњег чланка. Ако имате времена и жеље погледајте и ви и увидећете исто што и ја. Да не колишам више, моји први чланци су се заснивали на томе да откријем, то јест да "истражим" ко ми је сместио бан (пошто ми је ово 2. профил зато и има суфикс "повратник").


Само ми није јасно о чему сам ја размишљао тад, кад сам имао 9 или 10 мултија који су радили у мојој компанији за минималац и сваки дан би правили по профит од бар 1 голда, притом сам све паре које би било како зарадили или добили од медаља слао мени у виду директне донације, тако да сам на 20 нивоу имао странку коју сам ја основао (40 голда), организацију (5 голда)- тадшњи вид алтернативног профила који је служио за поседовање компаније или писање додатних новина нпр страначких, компанију за оружије квалитета 1 (20 голда) и новине (2 голда), све заједно то је 67 голда плус додатни трошкови, а стално сам био у плусу. Али ја сам тада изгледа сам себе убедио да су се зле силе уротиле против мене покушавајући да ми сместе бан, у шта се, ако погледате моје прве чланке, можете још живописније уверити. Највећа иронија целе ове приче је што су стварно неки људи који су хтели да ми преузму странку (јер није било шансе да изгубим изборе на "поштен" начин због мултија) писали су чланке о председницима странака који имају мултије, покушавајући да на тај начин преузму странку, тако што би угурали свог човека са високим нивоом који би по принципу најискуснијег "наследио" странку. Наравно не правдам себе овим, и нормално да нису они главни узрок мог бана јер би свако ко би погледао моју листу донација увидео да ми 10 истих људи редовно шаљу огромне своте новца.


У другој фази мог менталног развоја, "пукла" ме је грозница популарности. Зарад неколико гласова и претплата писао сам свакакве глупости и лажи типа "Србија потписала савез са Хрватском против Русије" и ту добио мало више гласова него уобичајно, јер је увек било и увек ће бити људи који "по наслову суде о књизи", да бих у следећем чланку написао како сам се шалио и како само мало забављам народ итд...Једном приликом сам био и избачен из ВеСа када сам написао чланак да се боримо против актуелног наређења генералштаба.

У трећој фази и даље ме је држала грозница популарности, само овог пута сам на малко назови вишем нивоу писао чланке за стицање гласова и претплата. Углавном су се заснивали на ММ акцијама, на писању ствари које немају везе са еРепубликом типа питалица, пијанства и томе слично и писању чланака по иностранству где сам обећавао да ћу донирати 1000 голда земљи јер сам наводно купио голде за праве паре, ако достигнем 1000 претплата и чланак буде у ТОП 5 у гласовима. Најгори део овога је што су људи стварно наседали на ово...

Четврта фаза се углавном највише заснивала на рекламирању моје војне јединице и наговарању људи да се њој придружи, јер је тада био још један од мојих многобројних повратака у ову игру, и дрмала ме је опет жеља за игром када сам преузео јединицу, али ипак кратко је све то трајало тако да сам после неких месец дана поново прекинуо са играњем.

Пета и последња фаза, где сам до ове "епизоде" у еРепублику (бар се надам да је тако) био на највишем менталном нивоу, разочаран што чланак о мојој биографији није могао да пребаци 10 гласова писао о томе како данашњи енарод занимају само поделе и да само такви чланци имају много гласова (што признаћете није далеко од истине), међутим мене је вероватно погађало више то што су моји чланци били слабо гласани него чињеница да је интересовање данашњих људи "хлеб без мотике". Иначе ако сте бацили поглед и питате се како ти чланци имају толико гласова, а овде сам писао како су имали мало,то је због једоставне ствари да сам купио гласове, што ми делује у данашњем еРепублику као најнормалнија ствар.


И тако гледајући запањен, и са чуђењем читајући моје новине питам се како ли је мој мозак то јест моје размишљње функционисало тада, и како су све оне небулозе мени деловале логично и нормално тада, и размишљам како ли ћу коментарисати овај чланак кроз пет година...

Хвала на пажњи, надам се да вам је билa бар мало занимљивa ова моја прича.
Срдачан поздрав!