Жито

Day 665, 05:49 • Published in Serbia Serbia • by Ministarstvo ekonomije Srbije
МЕС и Развојни фонд Србије ће наставити са дељењем кредита за извозне лиценце за жито

Поштовани грађани,

Знам да се око овог сектора просуло много једа, али тражим кривца у себи што нисам успео адекватно да изнесем јавности који је план, колико ће да боли, шта је циљ и колике су користи.

Укратко, шта смо урадили и зашто...

- постигли смо раст производне ефикасности кредитима
- кренуо је раст производње и плата (и преко реалне равнотежне цене рада условљене ефикасношћу производње, тј. просечним квалитетом житница)
- следио је и раст цена (јака спољна тражња изазвана успелом кампањом "Србија - земља могућности")
- ушли су нови произвођачи у сектор у трци за профитом, што је даље гурало плате и цене
- монетарним ударом, држава је сасекла ово дување балона (и цене и плате су пале)
- вратили смо се на почетак циклуса, само са далеко већом производњом, што резултује у сјајном расту друштвеног производа (GDP)

Сад се очекује опоравак и плата и цена, само не на ниво пре удара, сигурно. Процена је да ће цена јединице осцилирати око 0,50-0,55 РСД по јединици жита на средњи рок.

Монетарни удар је изведен да се даљим надувавањем балона на тржишту жита не би дошло у позицију да његово пуцање потпуно уништи тек погурани сектор привреде.

Ово је било планирано и контролисано.

Шта држава сад ради да на дужи рок стабилизује овај сектор?

Пошто је прва фаза завршена (инвестиције у раст производње), а и друга (стабилизовање цена на равнотежни ниво) је при крају (остаје да се цене опораве са најниже тачке и да се стокови смање), прећиће се на трећу и последњу фазу циклуса развоја житног сектора у Србији. Та фаза је фино подешавање, тј. додатни круг подстицајних кредита за лиценце за извоз. Тиме ћемо да сачувамо што је могуће више фирми у сектору (на жалост, не и све, јер у условима балоновања, појавило се много кв.1 фирми које су крајње неконкурентне). То ће се постићи смањењем домаће понуде (део фирми ће да преоријентише понуду на ино-тржишта), што ће додатно да опорави домаће цене (понављам, процена је на око 0,50 по јединици до 0,55 РСД за слабије квалитете по јединици) и да спасе мале фирме од банкрота.

Даљим током ће да се опораве и плате и кад се све заврши (цео циклус), биће цела јавност у позицији да процени целокупне ефекте овог подугвата. Плате ће да буду више него пре кредитирања, цене ће да буду мало ниже, а производња далеко већа. По мени, циљ испуњен.

Поновићу још једном да је једино дуг рок смислен за било какав развој. Уводимо ПЛАН у развој Србије, не нарушавајући тржишне законе.

Та пракса ће да се настави и у другим стратешким секторима, само да скупимо паре.

Трудом играча Стендека (stEndEc), који је осмислио и израдио ову табелу, МЕС представља могућности извоза жита у Новом Свету.



НАПОМЕНА:
Обавезно имати у виду да % зараде није најважнији критеријум у избору земље за који ће се купити лиценца. Обратите пажњу на број становника (потенцијалну тражњу) и пратите тржишта неколико дана, пре него што се одлучите. Ова табела је само почетни оријентир одакле кренути.

Ускоро ће да буде објављен и чланак о санирању осталих ленд сектора (дрво и челик), после одлуке Скупштине да потпуно либерализује увоз ових сировина.

Такође, како (пре свих) финансијске могућности буду дозвољавале, прећиће се на подстицај сектора оружја, јер су остали услови стечени.

С поштовањем,
министар економије
Банкар