БОРБА ЗА СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС

Day 538, 13:18 Published in Serbia Serbia by Red Svetog Djordja

Овај чланак ће говорити о све очитијем раздору између националиста и оних који се осјећају анационално.

Посљедњих пар дана евидентна су препуцавања између националиста и тренутне власти. Овај сукоб кулиминирао је најавама о оснивању друге странке у еСрбији, Српске конзервативне странке . ОВДЈЕ

Размишљајући о овом проблему дуго времена дошао сам до закључка да једино национално оријентисана Србија, ношена романтичарским идејама може да успије.

До овог окршаја је морало доћи, али се овакав расплет могао одгодити за још неко вријеме да предсједник еСрбије, који би требао представљати све грађане еСрбије и њихове интересе није жестоко напао српске националисте у овом чланку: ОВДЈЕ. Овим коментарима је предсједник еСрбије, али и других, створио непремостив јаз између ове двије струје. Овај окршај би се најбоље могао описати стиховима из неке епске пјесме коју сам још као мали учио напамет.

„Нит’ је било, нити може бити:
Једна земља, а два господара;
Једна раја, два харача даје;
Царовати оба не можемо."


Српски националисти су изразили јасан став да они не могу остати у СеС-у. Биће интересантно посматрати разлаз ове двије струје, јер се овом приликом моралност неће моћи глумити. Могуће је да дође до невјеровстних прекомбинација када се отвори ова друга странка. Национално оријентисана странка, увјерен сам, биће јака јер ће бити вођена јасним националним циљевима, прије свега ту мислим на повратак српских територија, свих српских територија. Треба напоменути да је ово сукоб између двеју идеологија: с једне стране је идеологија српских националиста, а с друге стране је прозападна идеологија из реалног живота. Стога, ово није никакав лични сукоб. Ово је сукоб двије супротстављене идеологије.

Са друге стране у СеС-у можемо очекивати унутрашња превирања и међусобна оптуживања узрокована губитком великог броја чланова (ово не прижељкујем, али код нас то обично тако бива). До сукоба у СеС-у могло би доћи и због односа са Хрватском, која у овом тренутку држи 5/7 српске територије. У СеС-у, данашњем СеС-у, као јединој странци превирања су јасна, а односе се прије свега на начин враћања изгубљене територије (дипломатски или војни), границе еСрбије(границе Србије из реалности или неке друге, етничке и историјске), однос према еБосни и еХрватској, стварање југославије или неких других сличних творевина...

Хрвати нису никад марили за славизам, нити без неповјерења говорили о југославизму. Они су славизам идентификовали са руским православљем, а југославизам са балканством. Зато су обоје сматрали неподударним са хрватском идејом о култури, јединој правој култури, западњачкој, значи већим дијелом католичкој. А тако исто неподударним и са искреном жељом Хрвата да остану и даље на једном моралном континенту који је, прије свега, одијељен, као широким морем, од источњачке културе везане за источну Цркву.
У овом тренутку у еХрватској влада криза, и не само у еХрватској него и у цијелом Атлантису, влада криза. Због тога је ово јако повољан тренутак да се предузме контраофанзива и врате регије па чак и заузму неке територије у еБосни, која је такође на кољенима.

Ја сматрам да су границе српског народа обиљележене нашим гробљима, порушеним црквама, спаљеним селима, српским јамама, кланицама, логорима, Јасеновцем, како у реалности тако и овдје. Што се тиче формирања нове странке: мислим да је формирање овакве национално оријентисане странке добро, јер је српски национални покрет увијек био веома важан фактор и точак замајац за сва друштвена и политичка збивања те величанствена дјела. С друге стране, треба добро пазити да не дође до новог ТО над еСрбијом, пошто ће овим процесом гласачко тијело бити подијељено. Ја нећу бити члан те странке, али то не значи да нећу подржавати рад те странке уколико будем сагласам са програмом ове странке.

Што се тиче дјеловања у дијаспори: предлажем да се оснује организација или неки други облик окупљања играча из едијаспоре како би и ми, из иностранства, могли активно судјеловати у активностима еСрбије. Ако има неких приједлога радо ћу их саслушати.

Разилажења су честа појава у животу. Разилазе се пријатељи, разилазе се брачни другови, разилазе се политички истомишљеници, разилазе се професионални сарадници. Али једна елементарна цивилизацијска и културна вриједност је разићи се на прави начин, без жестине и без беспотребних негативних емоција. Разилазе се они који више не могу заједно, кад схвате да не могу више заједно. Онда треба да се разиђу лијепо, са пријатељским осмијехом на уснама и са стиском руке. Али наши разиласци углавном нису такви, испуњени су са сувише мржње. Та разилажења долазе након великих разочарења, кад се открију заблуде, кад се открију промашаји. Ми морамо још много да учимо како да се лијепо разилазимо.

Смисао мога живота је у борби за слободу мога народа, за одбрану његових националних вриједности, у борби за истину о моме народу. Они који хоће да слиједе тај пут треба да се прикључе националној странци. Никада никога нисам обмањивао да је то лак пут, не обмањујем ни сада. То је најтежи пут, јер српски народ има тешку и несрећну историју, историју пуну искушења.

Браћо и сестре ја вјерујем у вас.

Живјела национална странка у Србији!
Живјела Велика Србија!