Срби у Свемиру - Империја Узвраћа Вињаком

Day 2,024, 22:36 • Published in Serbia Serbia • by Letva


Звездани датум 120.055, капетанов дневник


''Надомак смо планете Екрем VI, после двонедељног путовања. Нисам никога обавестио о наређењима председника, али посада почиње да сумња да ово није дипломатска мисија.
Када само помислим да судбина Српске Галактичке Империје зависи од исхода ове мисије, прође ме језа.
И једе ми се бурек.
Овај, да наставим...
Поправке на импулсном мотору број 16 су у...''
Врата капетанове канцеларије су се отворила, праћена усисавајућим звуком, и груби, ратом изморени глас капетана прекиде Даца, бродски официр за комуникације.
''Капетане... Извините што вас прекидам, али... Опет се десило''.
Мекани, крвави зраци црвеног џина одбијали су се о титанијумску оплату међузвездане крстарице ''Цар Душан Силни'', најмоћнијег ратног брода Српске Галактичке Империје, док је капетан СашаЛ слушао Дацин рапорт. Заједно су кренули ка бродском притвору.
Летва је мртав пијан лежао на поду ћелије, када су СашаЛ и Даца ушетали у исту.
''Добро, бре, Летва, шта си сада урадио са вињаком ?''
Вињак 3070, најјаче алкохолно пиће читаве Галаксије, користио се као гориво за међузвездани погон, будући да је имао енергетска својства која би се могла описати само као префињена мешавина тамне материје и нуклеарног етанола.
''Пааа... Петак је, Сале, бре'' рече Летва, подригујући неутронске облачиће.
''Да, и ? Где је вињак ? Остали смо без горива ? Где си га сад сакрио ?!''
Летва без речи показа на сопствену јетру, насмејавши се. Секунд касније је обезнањен лежао на поду ћелије.
''Дацо... Он је попио 15 литара вињака и и даље је жив ?''
''Ма... биће он океј. Имао је ону несрећу са нанотехнологијом пре пар година, и сад не може да се напије ко човек. Јадничак''



Систем Бурек Еридани, орбита планете Брчко IV, звездани датум 120.036, деветнаест дана раније.

''ИМР свемирски трактор, регистарски број 83. Јавите се. Понављам, јавите се!''
Свемирски трактор, одмила назван ''Свети Јероним'', 30 000 тона тежак орач астероидних поља, илегално наоружан врхунским плазма топовима класе ''Тесла'', је лагано плутао свемиром, док је Владислав мамурно посматрао црвено светло на хиперсвемирском радиу.
''Да, да, овде Владислав, ко је то ?''
''Командант ратне крстарице ''Шарени Медведићи'', Анастазис, бре, на вези. Него, наш скенер показује масиван број објеката који се приближавају планети са курса 715380, хајде проверите то ? Смориће ме ако је опет јато комета. Комете су тако романтичне... Нико меее неее воолиии. Чоколада !''
Владислав, преврћући очима, упали импулсни мотор свемирског трактора.
10 минута касније, гледао је огромну флоту бродова, злокобне, механичке, гадно сиве боје.
Ћутао је пар секунди, а затим се продрао на свог првог официра, Бору, који је решавао укрштене речи, не обраћајући пажњу.
''Боро ? Боро ? Ало бре, Боро, мајку ли ти... Видиш ли то ово ?''
''Регистрован непријатељски енергетски потпис'' огласио се бродски компјутер, Радојка.
''ААА !!! БОРО !!!! ПАЛИ РАКИЈСКЕ ТЕЈЗЕРЕ !!! ПАЛИ ЛАСЕРЕ !!! ЛАНСИРАЈ ОБА ТОРПЕДА !!! ЈЕБАЋЕ ВАС СВЕТИ ЈЕРОНИМ НА НЕБУ !!! ЗА ЈАГЊЕТИНУ !!! ЗА СЛАНИНУ!!! ЗА ИМПЕРИЈУ !!! УДРИ !!!

РАААСПАААМЕТИИИИИИИИИИИИ !!!!!!!!''



Планета Нови Рас, престоница Српске Галактичке Империје, пар сати касније

''Хелоу ? Дис из србијан дипломејтшен репрезентатив, бре ! Хелоу ? Полиш Конфедерејшн, ду ју рид ? Кен ју хијр, ми, бре ? Алооо ???''
''This is Polish Minister of Interstelar relations, yes ? What is it ?''
''Ама, бре, одраше нам 3 система док се ти јавиш, бре ! Ај сори, ај сори, ај спик инглиш нау.
Ви аре ундер атек брате бре ! Ви донт ноу ху атекд, ит воуз сапрајз атек ! Ви нид јор асистенс, кен ју сенд флитс ту оур спејс !?''
''We are sorry, but we have problems of our own right now. German insurgents are trying to cut off our hyper trade lines. Whole of polish fleet is very, very busy. Bye’’
Бранко100 је слушао пиштећи звук спуштеног интерстеларног телефона.
''Пу мајку ти...''
Окренуо је број на телефону, споро и пажљиво.
''Председниче Липец ? Имамо проблем''
Липец је, у ђакузију, окружен са 67 голих конкубина, пар минута пажљиво слушао извештај.
Председник Српске Галактичке Империје је затим нервозно запалио томпус, попио пар гутљаја вискија, и рекао
''Зовите ми СашуЛ.
Одмах.''



Златана Алексић и Драгана Антић су се налазилe на ивици Галаксије, у свом истраживачком броду ''Хипстерица Љубичанствена''.
''Златана ! Зар ниси узбуђена ? Дошли смо до најудаљеније тачке од центра Млечног Пута. И први смо овде ! Ми смо пионири ! Зар то није величанствено !?'' поскакивала је Драгана, обучена у розе сукњицу .
''Да, Драгана, коначно. Нешто смо успели да... Чекај, шта... Шта је оно !?'' рече збуњеним и женственим, дрхтавим гласом, Златана, док је вртела љубичасти кармин у рукама.
Огроман неонски знак, ширине 10 светлосних година, налазио се на самој ивици Галаксије.
Писало је


Наставиће се.



Паа... Ко је стигао до овде, надам се да му се свидело. Намеравам да наставим причу, извињавам се свима које сам испрозивао, ал, мора се признати, готива је. Ваљда хахахха.
Елем, ако неко има жељу да се појави у следећем наставку, нека ми слободно пусти поруку, намеравам да наставак буде мало дужи. Ово више малкице као увод у причу, јелте, да се попали раја мало xD
Ако вам је готива прича, дерите се по шаутовима, гласајте, субујте, и запамтите...
Ракија је дивна.
Летва, 7 ујутру, пијан,
Довиђења и хвала на свим шаутовима.