Судбина или нешто друго ?

Day 1,952, 12:13 Published in Serbia Serbia by Krsta-VB

Чудни су путеви судбине... у тренутку може да се нешто догоди и да ти промени живот. Судбина је то, или нека јача сила.

Мени је судбина донела много тога, мало тога узела, али и то мало што ми је узела је био део моје душе, мог живота...


Шта ми је то судбина одузела?
Некима ће бити смешно, некима жалосно, неко ме неће разумети, док са друге стране имаћу подршку људи који су то исто доживели.



Љубав... шта је то љубав? Имамо многа објашњења за ту реч: некима је то љубав према новцу, према неком пријатељу, породици... а за неке љубав представља љубав према вољеној особи.

Имао сам једном једну девојку, био сам добар према њој, али је нисам волео... Она је била заљубљена у мене, а ја сам је кулирао и на крају раскинуо са њом...

Сад се опет враћамо на почетак. Знате како кажу: ,, Памти па врати"
Као да је судбина хтела да се мени то исто догоди. Лутао сам доста дуго, нисам налазио ону праву, све до пре пар месеци. Првим погледом ме је оборила са ногу, очарао сам се њеном лепотом.
Заљубио сам се... у њој сам видео све, видео сам ону праву, ону коју сам чекао доста дуго. Распитивао сам се код другова о њој, добио сам све потребне информације и на крају сам јој пришо и почели смо да комуницирамо.
Дала ми је свој број телефона, рекла ми је да је позовем, ја сам био пресрећан!




Постала је моја, проводили смо време заједно, смејали се и туговали кад би једом од нас било лосе. Били су то најлепши дани мог живота... и онда, десило се оно најгоре.
Сад се враћамо на почетак... на судбину. Она је почела да се понаша према мени као ја према мојој бившој. Кулирала ме, почела да ме избегава, није обраћала пажњу на мене. Све сам то приметио, али просто човек је слеп пред љубављу тј., хоћу да кажем да се нисам обазирао на то.



Живот је ку*в* , суров и увек ће те понижавати и спустати само да ти небио био лаган. Оставила ме, рекла је све најбоље о мени, није имала никакве замерке... али просто је рекла да не може да издржи овако озбиљну везу.
Чудно зар не? Поготово ако узмемо у обзир да сам исто то ја реко бившој, а сад ми се то враћа као бумеранг.




Ево прошла су 4 дана од када нисмо заједно, покушавам да наставим даље, али не могу и даље је волим. Срце само њу тражи...
Шта ће даље бити не знам, искрено и не желим да знам. Чекаћу да прође неко време, надам се најбољем, можда ћу је и заборавити...
Можда и скупим храбрости па је позовем, одем до ње и да јој кажем све сто носим на срцу...


Све је сада у рукама судбине ...

Извините за правописне грешке, ако их има 🙂