Герилске борбе и баљезгање једне будале

Day 1,940, 13:55 • Published in USA Serbia • by dasa1234567890

Наш драги Плато већ четврти пут смара тестирањем герилске борбе. Претходна три пута нисам успео да тестирам ту глупост јер сам заборавио на ереп, нисам знао у које је време (јер нисам прочитао смарачку поруку до краја), нити ме занима. Неким дивним чудом сам баш увек један од “одабраних”, вероватно као и сви други пајсери који играју ово чудо... Друже Плато СМАРАШ. Боли ме уво за герилску борбу - ни ову смарачку коју тренутно имамо не практикујем сваки дан.

Ако се на ерепу некада буде додељивала награда за мир доделите је мени. Ударам само када се сморим, а не редовно и сваки дан. Опште позната ствар је да ту награду за мир не може да добије нико ко је стварно мирним путем решавао проблеме већ неко ко је правио сра*а у крају и на тај начин створио “мир” (јес’ ку**ц).

Е сада када сам чланак почео темом са ерепа могао бих да наставим са нечим што нема везе са овим глупостима овде, или можда не... нзм видећу док будем писао.

Прошло је доста времена од мог претходног чланка, заборавио сам шта сам у њему писао, вероватно ништа паметно, као ни у овом. Да пређемо на ствар... или можда не...

Јбт опет сам се заљубио, додуше пре пар месеци, али сам се заљубио и заволео и пропатио... То је најдивнија особа на свету, нешто најлепше што сам упознао до сада. Стварно је супер девојка, штета што сам упао у “friendzone” и схватио колико ми је живот усран због тога. Увек ми се то деси.

Док се нисам у њу заљубио био сам луд, сад кад сам се заљубио опет сам луд :3 Суштина је да сам и даље исти, додуше мало сам више психички поремећен али то нема везе, ту је суштина моје лудости 😃

Сећате се како сам пре кењао о некој мојој борби против система? Баш сам кењао... Школа је мој непријатељ намбр ван, само што се више не борим против ње, сад се зајебавам са њом. Правим спрдњу чисто да би мени било занимљивије још ово мало времена што ми је остало до краја средње... После ћу да идем на факултет, тамо ако се будем зајебавао вадићу кромпир и брати парадајз код локалног тајкуна за мале паре. Ако се уозбиљим и завршим факултет како треба опет ћу вадити кромпир и брати парадајз код локалног тајкуна, али ћу бар имати и диплому и моћи ћу да се*ем унаоколо како ми држава није обезбедила посао.

Хтео сам да испишем овде у овим редовима неку занимљиву анегдоту али не могу да се сетим тренутно ни једне... Од писања претходне реченице па до писања ове садашње прошло је 5 минута у размишљању и опет не могу да се сетим анегдоте која би вама била занимљива тако да је нећу ни написати.

Да се вратим на ону што сам се заљубио у њу. Јако лепа девојка, најлепша. Има много дивне очи (очи!), заиста предивно једно створење... онако мала (😁), онако слатка... Боже ниси штедео лепоту! Видети осмех на њеном лицу је нешто непроцењиво, нешто најлепше... нешто због чега одмах постајеш срећан 🙂 Могао бих ја писати о њој до сутра, али би текст био предугачак и сморио бих вас. Мислим да је ово довољно за сада.

Надам се да вам се чланак свидео, бар је другачији од свих осталих које читате 😃 Ако није, знате како ја кажем: е и то ме заболе 😉

Поздрав другари, до следећег читања о7