Љубав у РЛ

Day 1,873, 05:33 Published in Serbia Serbia by Mihailo Napijalo

30.12.1995. ја сам се родио (тада још није освануо први дан у ,,New World"), а тачно 16 година касније на исти дан десило ми се нешто незаборавно. Спавао сам са својом најбољом другарицом. Мислио сам да је никада нећу избацити из главе. Био сам клинац, хтео што пре да изгубим невиност и нисам размишљао ни о чему.
Нисам знао да ли ће то лоше утицати на наш однос. Залудео сам се њоме, али онда годину дана после наше вечери успео сам да схватим да има и бољих од ње.
17. рођендан прославио сам дан раније, повраћајући од силног вина Q1 ....
На дан када ми је заиста био рођендан ишао сам у Банатски Карловац, код другарице на пунолетство. Требало ми је више од сат времена од Београда.
Вредело је, зато што ми је добра другарица, али и зато што сам тамо упознао најлепшу девојку коју сам љубио. Прво сам смувао неку ,,обичну". Чини ми се да се звала Андријана. После тога сам седео у ходнику и упознао девојку која ми се много свидела. Знао сам да се зове Сара. Знала је и она да се ја зовем Срђан. Знали смо да се пуно свиђамо једно другом. Било је то нешто чудно, на први поглед, помислих. Сео сам крај ње , а она ме је хранила тортом. Касније сам остао са њом, а она ме је терала код моје девојке. Андријана ми се није свиђала. Наставио сам да играм са Саром, а усне су нам се све више приближавале.
На крају је све било као што сам и хтео, задовољио сам свој понос, смувао је. Нисам знао да ће ме толико болети што морам назад у Београд. Рекао сам јој да ћу доћи, а она није веровала. Захвалила се за дивно вече и молила ме да не чиним ствар још гором и тежом, није желела да дођем.
Наравно, ја сам тврдоглави кретен и хтео сам да је изненадим, дошао сам 1.1. у њено село, да јој честитам празник. Прешао сам дуг пут, а она се није јављала. Није била кући. Није ме лагала, стварно није била кући. Наљутила се на мене, али и на себе. Све је отишло у к...ц , а мени је остало неколико ствари које ме сећају на једно дивно вече.
Остала је фотографија у апарату њеног брата, нека песма мојом руком написана, истом руком којом сам јој мазио лице и остале су ми ове усне.
Биле су пијане, али се сећају свега. Свега лепог, толико лепог да се заборавити не може.

Исписао сам ово јер ми је лакше када поделим то са свима. Желим све да избацим из главе.