Join the new world

ЈА САМ ЧЕТНИК ЛАКА СКОКА
(народна)

Ја сам четник лака скока,
Ведра чела, бистра ока,
Чврста рука, добра слуха,
Здрава тела, здрава духа.

Идем шумом и долином,
Пољем, брегом и планином,
Брз сам хитар и окретан,
На сваком сам месту спретан.

Пример ми је сиви тићу,
Славни Стеван Синђелићу.
Он показа како с' гине,
За слободу отаџбине.

МРКА ЧЕТА
(народна)

Мрка чета, мрка чета српскијех јунака,
Кроз ноћ шумор, кроз ноћ шумор лаких опанака.
У свакога кама љута, бомба, пушка притегнута.
Бој се бије, бије,
Застава се вије,
За слободу свију нас.

Задрхташе, задрхташе брда и долине,
Огањ гори, огањ гори, чуј то Турчин гине.
Сваки четник бомбу пали, сваки каму крвцом зали!
Бој се бије, бије,
Застава се вије,
За слободу свију нас!

СРПСКА МИ ТРУБА ЗАТРУБИ
(народна)

Српска ми труба затруби
Во това село Дреново,
''Спремте се спремте четници,
Силна ће борба да буде!''

Најнапред иде пред четом
Јован Бабунски војвода,
По њега иде пред четом
Васиљ Велешки војвода.

Извика Јован Бабунски:
''Држ'те го село оздола,
Држ'те го село оздола,
Тува је Стеван Димитров!''

Извика Јован Бабунски,
''Предај се, предај Стеване!''
''Не се предавам Јоване,
Аз сам балгарски војвода!''

Повика Васиљ Велешки:
''Фрлајте бомбе четници!''
Почна ми кућа да гори,
Из куће Стеван говори:

''Пуштај ме, пуштај Јоване,
Чета ће да ми сагоре!''
Српска ми труба трубеше,
Дреново село гореше!

БЕЈАШЕ ЈЕДНА МАЛА
(народна)

Бејаше једна мала
У очима јој сјај.
Та мала беше за ме
Прави идеал.
Мала, ти слатка мала
Ти беше дева срца мог.
Пољубац ми ниси дала
А ја те волим, волим
И без тог.

Четник ја сам пост'о
По жељи срца свог.
А шта је било с' малом
То знаде само Бог.
Мала, ти слатка мала
Ти беше дева срца мог.
Пољубац ми ниси дала
А ја те волим, волим
И без тог.

Године су прошле,
Борац бејах ја.
У борбу ме је звала,
Мајка Србија.
Јасно, сад све је касно,
На одру лежи мртва мала.
Пољубац ми није дала,
А ја је волим, волим,
И без тог.

ПУЧЕ ПУШКА У СРЕД СРПСКЕ ЛИКЕ
(народна)

Пуче пушка у сред српске Лике,
Браћо Срби ај'мо у четнике.

Павелићу не било те жива,
Што су теби српска дјеца крива?

Све због твога крвавог терора,
Кога Србин осветити мора.

Када четник у митраљез врисне,
Нема, Анте, твоје Независне.

Савез с' Титом ништа не помаже,
Свуд су страже ђенерала Драже.

Д ЈАДРАНСКОГ МОРА СИЊА
(народна)

Од Јадранског мора сиња,
Па до равног Невесиња,
Нестало је партизана,
Биће бољих, љепших дана!
Од Авале до Требиња,
Од Мостара до Цетиња,
Свуд је четник до четника,
Српског Краља то је дика.

---

Ми смо Драженовци, Драженовци,
Краља Петра војници, војници!

ИДЕ ВОЈСКА ПРЕМА БЕОГРАДУ
(народна)

Од Тополе па до Равне Горе,
Све су страже ђенерала Драже,
А патроле Калабић Николе,
А заседа Рачића одреда.

Од Цетиња па све до Никшића,
Све је војска Павла Ђуришића.
Од Неретве па све до Тромеђе,
Глас грмљаше Војводе Јевђе.

Кроз динарске кланце и точила,
Све је војска војводе Момчила.
Иде војска према Београду,
Свом народу и Србији слободу да даду.

МЕНЕ МАЈКА ЈЕДНОГ РОДИ
(народна)

Мене мајка једног роди,
Па ме шаље Дрини води.

''Иди сине Дрини води,
Да се Босна ослободи''.

У Босни је гроб до гроба,
Тражи мајка сина свога.

Нашла га је на гроб клекла,
И овако сину рекла:

''Аој сине жељо моја,
Где почива младост твоја?''

Отац плаче, мајка цвили:
''Отвори се гробе мили.''

Кад се гробак отворио,
Син је мајци говорио:

''Иди мајко дому своме,
Не долази гробу моме.

Тежа ми је суза твоја,
Него црна земља ова,

Тежа ми је суза ваша,
Него ране од усташа.

Мили моји, каж'те свима,
Мојој браћи, четницима,

Нек не дају Српства свога,
То је жеља срца мога.''

НАС ДВА БРАТА ОБА ЧЕТУЈЕМО
(народна)

Нас два брата оба четујемо,
Не жал' мајко ако погинемо.

По шумама падају гранате,
Пази брале да не падне на те.

Мога брата ранила граната,
Жао ми је што и мене није.

Остај моја мала код оваца,
А ја одох преко Доњег Лапца.

Недај мала да љубе дјеца,
Већ ти чекај твога митраљезца.

У ШУМИЦИ КОЛИБИЦА МАЛА
(народна)

У шумици колибица мала,
у колиби чика Дража спава.

Пред колибом радио станица,
из Лондона говори Краљица.

Чика Дражо не предана душо,
Краљ је Пера твоје речи слуш'о.

Речи слуш'о у груди се бије,
шта уради Тито од Србије.

НА ПЛАНИНИ, НА ЈЕЛИЦИ
(народна)

На планини, на Јелици,
састали се сви четници.
Састали се па говоре
петокраку да оборе.

Петокраку јер неваља
она неће Петра Краља.
Она не да српском роду
људска правa ни слободу.

Ој четници Равне Горе
збијајмо се у редове.
Збијајмо се брат до брата,
да скинемо јарам с'врата.

МОРЕМ ПЛОВИ ЈЕДНА МАЛА БАРКА
(народна)

Морем плови једна мала барка,
у њој седи Краља Петра мајка.

Морем плови не боји се мина,
пошла мајка да потражи сина.

Пошла мајка сина да потражи,
па се јави ђенералу Дражи.

Чика Дражо где је моје дете,
чуваш ли му златне еполете?

Ој Краљице почивај у миру,
твој је Пера сада у Кајиру,
Краљ је Пера сада у Кајиру.

КЛИЧЕ ВИЛА С' ТРЕБЕВИЋА
(народна)

Кличе вила с' Требевића,
није Босна Павелића.

Већ је Босна сивог тића
Доброслава Јевђевића.

Јевђевићу Доброславе
Срби ће те да прославе.

Слави ће те српска дико,
српско мало и велико.

ЈЕДНА МАЛА, КАО СЛИКА
(народна)

Једна мала, као слика,
заљуби се у четника.
Па четнику 'вако вели,
ој четниче мене жени.

Ој девојко, девојано
да се женим још је рано.
Да се женим рано ми је,
да т' оставим жао ми је.

Да се женим нема смисла,
док не па'не Независна.
Причекај ме зиме двије,
то за тебе дуго није.

Причекај ме два, три лета,
док одслужим Краља Петра,
Краља Петра и Марију,
Томислава и Андрију.

ОД ТОПОЛЕ, ПА ДО РАВНЕ ГОРЕ
(народна)

Од Тополе, од Тополе,
па до Равне Горе,
све су страже, све су страже
ђенерала Драже,

а патроле, а патроле
Калабић Николе,
а заседа, а заседа
Рачића одреда,

извидница, извидница
Павла Ђуришића,
претходница, претходница
Војводе Ђујића.

Чика Дражо, чика Дражо
ми ти се кунемо
да са твога, да са твога
пута не скећемо.

СОКОЛОВИ СИВИ ТИЋИ
(народна)

Соколови сиви тићи,
децо моја Дражинићи,
Дража зове Круна иште
да идемо на бојиште.

С' Равне Горе зове труба
јел' вам жао младих љуба?
Ми смо љубе прегорели
боја смо се зажелели.

Груди ваше кад крваве
јел' вам жао старе мајке?
Благослов нас мајчин прати
радо ће мо живот дати.

Јел' вам жао родне груде
што душмани по њој суде?
Њу жалимо за њу мремо,
живот за њу сви дајемо.

Мрки вуче, чича Дражо,
српски оче, горска стражо,
ти си вођа српског рода
и бранитељ свог народа.

ЖИВЕЛА СРБИЈА
(народна)

Краљу Перо ми би хтели знати,
како ће се ова земља звати?

До Мостара све Србија стара,
од Мостара и нова и стара.

Поручује Краљица Марија,
нек се зове Велика Србија.

Ова ми је песма најмилија,
кад запевам - Живела Србија!

ШТА СЕ ОНО НА ДИНАРИ СЈАЈИ
(прва два реда народна - додатне речи Милан Глигић)
(мелодија народна)

Шта се оно на Динари сјаји,
Ђујићева кокарда на глави.

Ој Војводо шубару накриви,
има твојих четара још живи.

Кроз Динарске кланце и точила
све су чете војводе Момчила.

Са Динаре синуће слобода,
донеће је Момчило војвода.

НА ОСТРОШКЕ ГРЕДЕ ДВИЈЕ
(народна)

На Острошке греде двије
бијела вила сузе лије.

Сузе лије и говори
ојађелој Црној Гори.

Зар не знасте Црногорци
ђе падоше храбри борци?

Блажо, Бајо и остали
за слободу што су пали,
за слободу живот дали.

ОЈ РАЧИЋУ ЗДРАВО, ЗДРАВО
(народна)

Ој Рачићу, здраво, здраво,
све што радиш имаш право.

Нема борбе, нема рата
без Рачића команданта.

Рачић зове оца Џиџу
да ударе на Илиџу.

Џиџа вели, нема свеца,
треба тући сваког Немца.

ЗБОГОМ ОЧЕ, ЗБОГОМ МАЈКО
(народна)

Збогом оче, збогом мајко,
ја не могу бити роб,
па одлазим у планине,
где су Дража, Краљ и Бог.

Планина је кућа моја,
горски кланци лугови,
низине су њиве моје,
а родбина соколи.

Збогом мили, збогом драги,
останите у ропству.
Ја одлазим с' четом својом
да свој живот дам Српству.

У КОЛАШИН, У РОВОВЕ
(народна)

У Колашин, у ровове
похваташе соколове.
Ухватише сивог тића,
баш војводу Ђуришића.

Њемачки му мајор каже,
казуј Павле ђе је Дража.
А Павле се само смије,
неће Чичу да открије.

У авион њега мећу,
за Њемачку њега крећу.
Павла воде авионом,
а четнике камионом.

Кад је дош'о више Лима
шаље поздрав четницима.
Нема боја да се бије
док не дођу јуришлије.

Јуришлије, момци млади
све бирани у бригади,
ја остављам свога сина
који нема шест година.

НА СРЕД ГОРЕ РОМАНИЈЕ
(народна)

На сред горе Романије
четнички се барјак вије.

Па нека га, нек се вије,
донет нам је из Србије.

Донео га чича Дража
и његова Горска Стража.

Носила га чврста рука
мајор Дангић осмог пука.

Предао га Херцег-Босни
да се она с'њим поноси.

Херцег-Босна барјак воли
јуначки се под њим бори.

СПРЕМ'ТЕ СЕ, СПРЕМ'ТЕ, ЧЕТНИЦИ
(народна)

Палнино моја, планино, туго,
планино моја, старино.

Доста сам пута ходио, туго,
комитске чете водио.

Српска ми труба затруби
из тога села Дренова.

Спрем'те се спрем'те четници,
силна ће борба да буде.

Загрми Дража војвода,
бацајте бомбе четници.

Из ове наше победе,
засјаће сунце слободе.

ЖИВ ЈЕ ДРАЖА УМРО НИЈЕ
(речи: Миладин Р. Шошкић - музика: М.М. Петровић)

Ој лијепа српска вило
дали би ти тешко било
да потражиш гроб незнани,
што су српски зли душмани,
што су тајно једне ноћи,
у крвавој свој злоћи,
убили нам српског бана,
див јунака са Балкана?

Београде дали смијеш
чича Дражу да откријеш?
Откри нама ту истину
о великом српском сину!

Одговара бијела вила
не брините браћо мила
Дража увек на вас гледа,
чика Пера покрај њега,
мудри Милош, Карађорђе,
и све часне српске вође,
они живе међ људима,
у јуначким српским груд'ма.

Што питате тајна није,
за витеза из Србије.
Дража је од првог дана
стао у ред великана.

Жив је Дража умро није,
док је Српства и Србије!

НА АВАЛИ ПОКРАЈ БЕОГРАДА
(народна)

На Авали покрај Београда
окупља се Краља Петра Гарда.
На Авали покрај Београда
окупља се Краља Петра Гарда.

Све младићи лепши од лепшега,
све јунаци, бољи од бољега,
све делије, са свих српских страна,
жељни правде и жељни мегдана.

Моле Бога у бој да се пође
и Краљ Пера у Београд дође.
Да засија круна Немањића
на престолу Карађорђевића.

ИСТРУЛА МИ ДУЊА У ФИЈОЦИ
(народна)

Иструла ми дуња у фијоци,
мој је драги у Дражиној војсци.

Чика Дражо моле те девојке,
да нам пустиш на одсуство момке.

Да их пустиш бар некол'ко сати,
па их опет у планине врати.

Миле сеје, сад одсуства нема,
сва се војска на Хитлера спрема.

НА КРАЉЕВУ ЖИВА ВАТРА СЕВА
(народна)

На Краљеву жива ватра сева,
да видимо ког четника нема.

Нема Симе, нема ни Дерока,
то су Дражи два најбоља момка.

Нашег Симу убили су Немци,
сасекли га митраљески метци.

А Дерока младог капетана,
мучки уби банда партизана.

Још у јутро, око седам сати,
нашег Симе закукала мати.

Тако Симо, тако мили сине,
тако Србин за слободу гине.

Спавај мирно моје мило дете,
четници ће тебе да освете.

СЕДИ ЧЕТНИК НА КАМЕНУ
(народна)

Седи четник на камену
држи пушку о рамену.
А у руци писмо чита
њега стара мајка пита.

Ој синови мили тићи
када ће те дому стићи?
Чека наја, свадбу спрема
а вас децо дому нема.

Дрхти рука мајци пише,
мога брата нема више.
Мога баћу, лепог Јову,
ранише га у мом рову.

Да ти право кажем мама
умро ми је на рукама.
И ја можда нећу доћи,
чекам борбу у поноћи.

Поздрави ми драгу моју
и Милеву Јованову.
Оста празно срце твоје,
тако Србин брани своје.

ЂУРИШИЋУ МЛАД МАЈОРЕ
(народна)

Ђуришићу млад мајоре
команданте Црне Горе.

Црне Горе и Санџака
ђе пропаде петокрака.

Нема борбе, нема рата,
без Ђуришић команданта.

Нема боја да се бије
ђе не стижу јуришлије.

Ђуришићу млад мајоре
ти си понос Црне Горе.

Црне Горе и Србије
и све широм Србадије.

КАД МЛАДИ ЧЕТНИК НА СТРАЖИ СТОЈИ
(народна)

Кад млади четник на стражи стоји,
дуге му ноћи, звездице броји.

Туда се дала стазица мала,
по њој шета девојка млада.

Кад млади четник угледа Анку,
а он се сакри под јелу танку.

Узима пушку и виче стој,
Анчице срце, пољубац мој.

Кад виде Анка да нема вајде,
рашири руке, па рече ајде.

ИДЕ ВОЈСКА ОД НИКШИЋА
(народна)

Иде војска од Никшића,
одред Баја Станишића.

Иде војска од границе,
одред попа Радојице.

А од Гацка дична гарда,
Поповића Милорада.

Од Грахова и Бањана,
Јаничића капетана.

Од Билеће храбри борци,
Курешеви то су момци.

Од Требиња млада гарда,
Видачића Милорада.
Видачићу Милораде,
у теби су наше наде.

Ти си вођа четницима,
а и дика свим Србима.

ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА ЈУНАК
(Милан - Мића Петровић)
1.
Тринаестога мајског јутра, зора свечана,
расцветане њиве, поља, гора зелена,
са висине Сувобора, ветрић раздраган,
најављује српском роду Равне Горе Дан!

Певај, певај Србијо, певај док певати знаш,
двадесетог века јунак то је чича Дража наш.
2.
Дража војник од младости срца великог,
српском чашћу задојен, духа праведног,
четир рата ратовао, српство бранио,
крст часни и слободу, верно чувао.

Певај, певај Србијо, певај док певати знаш,
двадесетог века јунак то је чича Дража наш.
3.
Равну Гору прославио, прави српски син,
прави чувар Светосавља, прави домаћин,
у срцима родољуба, вечан остао,
народ Дражу, од милости Чичом назвао.

Певај, певај Србијо, певај док певати знаш,
двадесетог века јунак то је чича Дража наш.
4.
Тринаестога мајског јутра, пламен слободе
упалио Чича, први јунак Европе.
Никакав га вихор не може угасити,
дан Равне Горе, дан је вечне светлости.

Певај, певај Србијо, певај док певати знаш,
двадесетог века јунак то је чича Дража наш.

Певај, певај Србијо, певај ако Бога знаш,
двадесетог века јунак то је чича Дража наш!

ЈА САМ ЧЕТНИК МАЈКО
(народна)

Ја сам четник мајко,
кокарда ми каже,
да сам војник мајко,
великога Драже.

Ја сам војник мајко,
Равногорског пука,
десна ми је мајко,
одсечена рука.

Одсечена мајко,
на сред Равне Горе,
где се српске чете
за слободу боре.

Откиде је мајко,
топовска граната,
бранећи Србију
од швапских џелата.

Није мени мајко,
моје руке жао,
ја бих и свој живот,
за Србију дао.

Србија је мајко,
најдража на свету,
зато те остављам,
одлазим у чету.

Иди сине иди,
весела сам и ја,
и весело кличем,
живела Србија.

Поздрави нам Дражу,
тога див - јунака,
нашег дичног Вожда
Трећега устанка.

ОНАМ' ОНАМО НА РАВНОЈ ГОРИ
(народна)

Онам' онамо на Равној Гори,
синови српски имају збор,
спремају путе слободе зори,
да врате Краља у Његов двор.

Србину сваком тамо је место,
где Дража чека са војском дан,
тамо је сада и Краљев Престо,
тамо се кује слободе план.

А када дође тренутак свети,
да се јуначка пролије крв,
срушен ће бити тиранин клети,
у прах изгажен, бедан к'о црв.

Слобода нова опет ће доћи,
доћи ће срећа, доћи ће спас,
муке и патње брзо ће проћи,
спремте се браћо, близу је час.

Народни јунак наш чича Дража,
све ће нас позват под барјак свој.
Ми ћемо бити слободе стража,
доказаћемо јуначки сој.

НЕМАЊА ЛАКУШИЋ ПОДГОРИЦА 1 ЈУНАРА 2013 ГОДИНЕ (20 ДЕЦЕМБРА 2012 ПО СТАРОМ)