Join the new world

Прохладне и кишовите новембарске вечери док се киша сливала са дрвећа и околних зграда истрча неки момак из буса, журећи у оближњу зграду да се склони од кише. На први поглед изгледао је као обичан човјек али по изразу његовог лица могла се уочити нервоза. Улазећи у зграду стресе с јакне кишу, намјести мало фризуру и поче да се пење уз степенице. Испред њега се створише врата на којима је писало ГВОЗДЕНИ ПУК. Позвонио је али није било одговора, позвони још пар пута и тек тада зачу глас:
-Ко је?
-Ја сам, комадант отварај брже.

Отворише се врата и у собу уђе он Svjedok Samoubistva комадант Гвозденог пука.

Повишеним тоном рече:
-Kojcin-е шта радиш ти, што не отвараш видиш да сам мокар ко миш?
-Нисам те чуо да звониш, унутра смо скоро сви не чујеш своје мисли колика је галама унутра.-одговори Kojcin.
-Добро нема везе, јесу сви ту?
-Углавном, уђи па види.

Улазећи у сусједну собу на лицу комаданта се указа осмјех и задовољство, било му је драго што су опет дошли и што га нису издали ни овај пут. Био је поносан на своје људе с којима је прошао много тога у животу и кад је било набоље и кад је било најтеже увјек су се држали заједно.
-Добро вече о7 -повика комадант.
-Добро вече комаданте -заграјаше са свих страна његови људи.

У том моменту комаданту притрчаше Nokako и cofile гласно говорећи:
-Кад ће удар? Кад ће удар? Кад ће удар?
-Полако, видјећемо. -мирно одговори комадант и погледа ситуацију око себе а имао је и шта да види.

pivljanin и SINDJEL су се расправљали о неким Бог сам зна каквим стварима. Ни њима није било јасно зашто су дигли толику прашину. С времена на вријеме застану, попију ракију, наточе чашице па опет наставе да причају још гласније.

Сасвим на другој страни сједили су Corsair_RS и Fedelissim. Они су такође пили ракију и причали о фудбалу о томе како је играла Воша за викенд.

Nikolay Romanov SRB HN је сједио за компом и играо неку игрицу Ереп, поред њега је била флаша пива, цигара. Толико се био занио у игрицу јурећи неку БХ медаљу да није ни сконтао кад је комадант дошао.

Basevic и celikikamen су играли карте, причали су о дјевојкама јер они само о томе знају да причају. Јадали се је један другом о неки неоствареним љубавима и незаборављеним догађајима. Понекад би мало застали цугнули по ракију и наставили да се присјећају како је то било некад. Нико у јединици није знао толико дјевојака колико су знали они, шмекери нема шта.

Djuka NSipovo је лежао на кревету, чачкао телефон и цугао пиво. Одмах је комадант примјетио да је мамуран као и сваки пут кад дође на удар. покушавао је да се сјети како је то кад си бар један дан нормалан и кад не пијеш.

JovanaCZV је стајала испред огледала шминкала се и лакирала нокте. Иако су њој сви у јединици говорили да је лијепа да је симпатична она је и даље хтјела да буде што љепша и да је што више воле, мада то није било тешко. Око ње је стално обилазио Kojcin бацао комплименте на шта се она само задовољно осмјехивала и покушавала да доврши то што је започела.

Bane mitraljezac је гледао неки стари каубојски филм и кад год би се у филму зачуо пуцањ, гласно је навијао да и Гвоздени што прије почну с ударом.

Nerazuman Lavirint Karalaza bobytmac Rogi991 markonestor dr mator vitorious Igor Svraka KortoMaltese су били такође ту, сваки од њих је налазио забаву за себе, једни су пратили резултате на телетексту молећи бога да им прође тикет. Други су играли цугопола, трудећи се да што мање попију јер су знали шта их чека ту вече, да су морали да иду у бој.

Од свих њих једино је Tihi glas радио нешто такорећи корисно. Бавио се рачуном колико пара је још остало, узео је мапу и гледао гдје би било најбоље напасти и како најлакше извести удар. При том је то све покушавао да напише на папир али му није ишло од руке , све што би написао било је неразумљиво, али битно да је он знао шта оће да каже xD

-Добро, доста је било припремајте се за, имамо удар. Вечерас нападамо Хрвате. -рече комадант и би дочекан великим одушевљењем.

наставиће се...