Join the new world

Добар дан еСрбијо

5.12.2009-дан 746 новог света...

Да, први дан мог еЖивота...2 године прође од тада. И ето, реших да тим поводом напишем један мали чланак...после дуго времена...
Сећам се ко у магли- прочитао сам негде неки у неким новинама мали чланак где је споменуТ е-реп и чачкајући мало по нету пронађем игру те се региструјем. Беше то време ван свих бејби бумова, ван свих активнијих догађања..време неких тренинг ратова и еПолитичких препуцавања.
И опет каo кроз маглу се сетим како сам копао по новинским чланцима не би ли наватао механизме игре и тиме олакшао себи е-живот...ево ни дан данас нисам успео да их наватам ! Ако неко којим случајем зна који су ти механизми нека ме обавести првом приликом...

И као што рекох..тежак беше почетак...тежак и досадан. Ајд некако се снађох, случајно набасах на неке туторијале, запослих се, кликнух на оно дугме и зарадих своје прве динаре у еСрбији...
Е онда је дошло и време првих борби.
Северна Кореја-Русија..тренинг рат, моја прва борба. Скрпио сам некако за пуцу..и појавио се први пут на фронту. Тада није било акција делења наоружања, хлеба...ал ипак снашао сам се и поносно испалио први метак за еСрбију !

Насмеја ме сад ова горе реченица "Скрпио сам некако за пуцу" ...
Сећате ли се како је било тешко набавити на почецима к1 пуцу? Једну-не свих 5 које си могао да опалиш тај дан ! А сада неки тенкови, авиони, камиони...

Па онај инвентар од целих 20 места....увек празан.
Бленеш тако у неку битку и чекаш крај...Онај зид иде те горе у сигурно..те доле у нека предграђа..те падне дебело у минус..а ти чекаш да бијеш мало пред крај-пре оних страшних тенкова на крају које повремено прекида безглава кокош. Опалиш једном са к1 пуцом и 4 пута голорук-и онда пратиш заједно са свима осталима како бије пар тенкова.
И страшно те нервира безглава кокош....
А када се битка добије милиони чланка-троловање до изнемоглости. Побеђени се ругају пораженима, поражени псују кокош..а сутрадан ај Јово наново.

Па битке за Славонију..па онај чувени поход Србије на Азију..и још чувенији КРАЉ ЛАВОВА. а беше и она Мађарска колонија у близини..нека мачкица..бм ли га.

Јер ниси био сила ако немаш гвожђурије...
Искрено најлепши дани ове игре то бејаху...
А онда дође популаризација оличена у похлепи власника игре-те тај модел назваше застарелим В1 а уведоше неку нову игру В2.
То сам провео у двоклику..чак нисам ни приметио када су и то укинули и увели овај садашњи механизам игре....
Некако сам се пробудио из тог двоклика и заиграо поново..ево и сад после 2 године сам ту.
Војник у служби еОтаџбине...

И тако...
Прође две године мог еБивствовања...можда изгубљеног времена, можда не..
Ипак не...јер ову игру не чини сама игра-ЧИНЕ ЈЕ ЉУДИ КОЈИ ИГРАЈУ !
Зато на крају овог мог малог присећања да споменем мени битне људе који су ми улепшали играње и због којих сам уосталом још ту...

Прво и нарочито морам да споменем екипу из СНЛ...то вам је нешто као политичка партија у двоклику хехехе-Армон, гамбино, олег, витез, сколе, тоба,симеона, зека, фиб, вања, нејко...и још неколико њих који су ми прве дане игре учинили лепим.

Па онда Димитрије Иванов и Бранислав Черчил са својом Националном гардом и мојом еВојничком обуком...

Па БАРЈАЦИ љубомира Српковића...

Па гардисти којима сам кратко време припадао..

И на крају ШКОРПИОНИ који ми данашње дане у игри чине много пријатнијим и лепшим.

ЗАПАМТИТЕ - ОВУ ИГРУ ЧИНЕ ЉУДИ...хм..могуће да је то онај механизам који сам тражио малтене од почетка играња...