Како је дошло до поделе због еБиХ

Day 1,000, 20:25 • Published in Serbia USA • by Strahinjic Banovan
1.7.2010.
5 дана до увођења в2

Нација у, готово апокалиптичном трансу, очекује нападе на еХрватску и увођење нових модула. Паре за покретање напада су скупљене на Ратној Секири. Међутим, у Влади еСрбије не желимо да нападнемо еХрвате чисто да бисмо напали. Желимо смислен напад.

У преводу, желимо да блокадама и диверзијама онемогућимо нападе на Лиаонинг. Желимо да еБиХ потпише МПП са еПакистаном како би могли да активирамо рат са еБиХ. Касније би еБиХ требало да нам да регије преко којих би могли да нападамо еХрвате у другим областима, а не само у Славонији.
Планови по ком реду регије еХрватске треба да се нападају се мењају из сата у сат с обзиром да нико не може да гарантује успех операције јер се не зна да ли је 4к голда које имамо на НБС довољно за победу. Тражи се најбоље решење. Додатне проблеме нам задају еРуси и еПакистанци који невероватно ретко долазе на чет. Кључне фигуре из ових земаља су у одсудним моментима умели по 5 дана да не дођу на чет.



еПакистанац је напокон дошао. Хитно нам је потребан МПП између еБиХ и еПакистана.

Састанак са Србима из еБиХ.

Тражимо Федерацију. Срби из еБиХ захтевају објашњење. Говоримо да нам је потребан МПП са еПакистаном, да се преко тога активира рат између еСрбије и еБиХ и да нам касније те регије требају да нападнемо еХрвате. Они захтевају да им кажемо када напади на еХрвате крећу. То нико од нас (Криканка, Клулес, Срећко и ја) у том тренутку не може са сигурношћу да им каже.

У случају да нисмо могли да обезбедимо Лиаонинг размишљали смо и о ситуацији да нападе на еХрватску оставимо за в2 а да дотле припремимо терен узимањем неколико еБиХ регија које се граниче са различитим е-хрватским регијама.
Убијало нас је то што немамо новца. Да смо имали више пара могли смо све и брже и лакше да одрадимо. Али имали смо свега 4-5к злата на свим државним орговима. Док су неке процене говориле да нам је за брисање еХрватске потребно око 10-15к злата. Требало је да обезбедимо подршку у Фениксу, и то бесплатну. На то и нису баш благонаклоно гледали јер им већ, као држава, дугујемо брдо пара. Све је мање времена, народ све у већој фрци. Остаје нам нада да ће, ако направимо савршене услове за нападе на еХрватску, народ послушати наше апеле да се у борбама не штеде и да своје последње паре оставе на бојишту.

Срби из еБиХ не желе да дају Федерацију јер ми не можемо да им кажемо са сигурношћу када ћемо напасти. Могао је напад уследити сутра, а могао је и у в2. Није зависило само од нас. Понављам да нисмо хтели да нападнемо само да би напали, желели смо ПОБЕДУ! А победа захтева детаљно припремање терена. Део те припреме је била предаја Федерације еСрбији. Али Срби нису хтели да нам је дају јер нисмо знали тада када ће ићи напад.



Ово је за мене био кључни моменат да схватим да смо дошли у стање да еСрбија не може да уради посао од пар минута (толико треба да се јави конгресменима да гласају ЗА МПП) због тога што јој Срби на челу друге државе то не дозвољавају. Криканка, Клулес, Срећко и ја смо у тим моментима представљали еСрбију. Њену демократски изабрану власт. И било нам је потребно да се МПП са еПакистаном и еБиХ потпише што пре јер нисмо желели да будемо остављени на милост и немилост еПакистанцу који уме да по 5 дана не дође на чет.

Зашто не желе сад да нам предају Федерацију, никако нисам могао да схватим. Они буквално не губе бишта тиме. еБиХ је ионако била у руинираном стању.

Сами ми говоре да су они без Федерације у еБиХ пукли скроз. Значи, ипак се осећају као да губе нешто. Федерација има жито, они размишљају о јачању економије еБиХ, не би им одговарало да се Федерација преда еСрбији без познатог рока враћања (јер ако не знамо када иде напад, сигурно не можемо знати када ћемо Федерацију вратити, ако уопште имамо намеру да је враћамо).

Једноставно, еСрбији је требала Федерација као део припреме напада на еХрватску. Апсолутно је у том тренутку за Србе у еБиХ било небитно да ли ће се напад десити сутра или у в2. Та одлука је била на еСрбији и људима који је представљају. еБиХ је ту требало само да послужи као марионетска држава у рукама Срба и оно што је тада била тема је предаја Федерације еСрбији, а еСрбија би даље напала еХрвате када се буде сматрало да су се за то стекли услови. Пре тога, било је довољно макар да се потпише МПП са еПакистаном, до предаје регија би остало још 24 часа, док се МПП не изгласа. Али нису хтели ни МПП да потпишу. Договорено је да се сутра направи нови састанак. Још губљења времена које нисмо имали у изобиљу.



Из мог угла гледано, из угла играча који је заступао интересе еСрбије, није било разлога да се МПП већ тада не стави на гласање и да се договори предаја регија. Једини разлог да не предају Федерацију је тај што би еБиХ економија са том регијом у саставу колико толико одавала знаке живота, што би значило колико толико веће плате за њих и што би значило да, неким чудом, ипак могу да преведу муслимане на српску страну јер су се тада водили озбиљни разговори са муслиманима о сарадњи од стране лидера Срба из еБиХ. Али није ми било реално да неко у тренутку када се припрема терен за брисање еХрватске уопште може да размишља о томе каква ће економија бити у еБиХ ако предају Федерацију еСрбији. Ја сам нудио помоћ од стране еСрбије онима који по механизмима игре морају да живе у еБиХ, сви остали нису имали апсолутно никакве потребе да у том периоду буду становници еБиХ. Просто ми је деловало надреално да имамо тај проблем са државом у којој власт чине Срби.

Да ли је ту било још и неповерења у нас, не знам. Знам само да сам ја скоро цео свој е-животни век провео на овај или онај начин причајући о еБиХ, о значају српске власти у тој држави. И када нисам имао еБиХ пасош нудио сам помоћ, то сам радио и као председник еСрбије. Када сам узео пасош еБиХ, био сам први бивши председник еСрбије који је то урадио. Убрзо, и Лунатик, још један бивши е-српски председник, је узео еБиХ пасош. У том периоду, највише еСрба је узело пасоше еБиХ јер је вођена активна медијска кампања о томе како су 2 бивша е-српска председника узели та држављанства. И Лунатик и ја смо писали о томе и додатно погурали сву причу. Ја сам касније наставио активно да пишем о еБиХ, о проблемима с којима се срећемо, о томе да еСрбија мора да постави своју политику према еБиХ и да каже шта се од власти у еБиХ очекује. Писао сам чланке који су били обавештавајући за Србе у еСрбији када су били избори у еБиХ. Усмеравао сам људе коме треба да се обрате да би добили држављанства. Увек сам био на располагању. Нисам заиста могао да верујем да, упркос свему томе што сам као човек који је име направио у е-српској политици урадио за Србе у еБиХ, не могу да добијем њихову дозволу за нешто што сам сматрао да је еСрбији у том тренутку преко потребно.



2.7.2010.
4 дана до увођења в2

Ствари се за еСрбију одвијају много повољније. Добили смо уверења о подршци савеза без икаквог новог задуживања и условљавања, направљен је план како ће ићи редослед блокада, диверзија итд. Ако све прође како треба, знамо датум напада на еХрватску. Напад који је био у детаљно испланиран и припремљен, напад за који смо знали да као држава немамо довољно пара, али напад за који смо се уздали у позамашне штекове својих грађана спремљених за овакве ситуације.

Овог пута само ја на састанку у име Владе еСрбије. Тамо су Пајичић, Злигор и не сећам се тачно ко још, није ни битно, углавном смо ионако са Пајичићем највише водили разговоре. Излажем им план по ком би требало да крену напади на еХрватску. Занима их да ли ће Федерација бити враћена еБиХ када се офанзива на еХрватску заврши. Док чекам Клулеса да ми каже да ли би могли да вратимо Федерацију, размишљам се шта би било када бих рекао да не можемо да гарантујемо враћање Федерације? Да ли би нам допустили предају те регије? Ух, баш не бих влео да то проверавам.

Клулес ми говори да можемо да вратимо Федерацију јер у том тренутку није било препрека за тако нешто. Размишљам се како не знам да ли бих могао да им кажем истину да је била другачија одлука. Нисам био уопште сигуран у то да бисмо добили Федерацију након јучерашњег разочаравајућег дана ако бисмо им рекли да је више неће добити назад. Све што сам желео у том тренутку је да еСрбија обрише еХрватску, и да терен за то буде припремљен како је то очекивано.

Како су добили одговор да ће добити Федерацију назад, Срби из еБиХ пристају да ураде оно шта се од њих тражи.



Оно што су сви сметнули са ума је било то да апсолутно нико није рекао од којих и чијих пара то враћање Федерације еБиХ треба да се одради. Испоставило се да ће се то касније показати као велика грешка.
Срби из еБиХ су очекивали да еСрбија плати, ја нисам размишљао уопште о томе ко би требало да плати. Мени, као неком ко је заступао инетересе еСрбије, не би представљао проблем да еСрбија плати враћање те регије у тренутку када буде платежно способна за то, а то је био недефинисан период. Понављам, имали смо 4-5к злата + 3к на Секири, требало је брисати еХрватску, а имали смо велики дуг према Фениксу.
Било како било, о томе ко ће платити враћање Федерације у оквире еБиХ није било ни речи.



Сви знамо како се офанзива на еХрватску завршила \o/
Остварена је велика победа, грађанство се поприлично истрошило, а и држава је искористила највећи део новца који је имала на свом располагању.

После извесног времена Срби из еБиХ траже да еСрбија врати Федерацију и да плати то враћање. У том моменту, суочавани смо са великим проблемима у виду багова. 2500 голда намењених покретању одређених напада на е-хрватске регије су нам остали заробљени у државној каси јер због бага нисмо могли да их пребацимо на НБС. Ти голди су остали на каси (а нису утрошени на нападе на еХрватску како им је била првобитна намена) јер су их еИндијци константно блокирали предлажући мир са еСрбијом (ово је иначе позната метода блокирања новца на рачуну државе која је и раније примењивана и од наше стране у неким ситуацијама). Због тога смо новац морали да узмемо од еРуса и еБразилаца па да им после вратимо када пребацимо паре на НБС (а нисмо могли да их пребацимо због багова -.-).

У таквој ситуацији, где смо на НБС располагали са неколико стотина до хиљаду голда, ~500 голда које је било потребно за покретање напада на Федерацију је била велика свота за еСрбију да би плаћали јачање економије еБиХ (за које узгред нико није објаснио како би се изводило). То је објашњено Србима из еБиХ. Иако је деловало да разумеју ситуацију, у медијима се почело са коментарима како је еСрбија издала браћу преко Дрине и како не жели да плати враћање Федерације назад. Почело се са неком врстом негативне кампање како би се створила атмосфера да еСрбија не жели да помогне Србима из еБиХ. Истина је била да смо ми само гледали интересе еСрбије и да нисмо радили ништа противно договору јер нигде није било обећано да ће се Федерација вратити од е-српских пара. Ипак, све више је могло да се прочита коментара, па и чланака у којима се наводила издаја Срба у еБиХ од стране еСрбије.

Признајем да је грешка што већ тада није одреаговано. Што већ тада људи нису били упознати са разлозима због чега не можемо да вратимо Федерацију од државних пара еСрбије у том моменту. Ипак, није ми јасно да су Срби у еБиХ пошто пото желели да Федерацију што пре врате у еБиХ границе. И да нису ни они ништа урадили да спрече коментаре у којима се говорило о наводној издаји јер су ипак ти коментари долазили првенствено из њихових редова.



Након неког времена, од Злигора захтевам да ми објасни шта подразумева под планом за јачање еБиХ економије. Како мисле да то изведу. Објашњавам му да је за то потребно људство, да не може пребацивати људе из еСрбије у еБиХ, да људи ни сами то не желе заправо јер су они који желе да живе у еБиХ већ били тамо. Остали су само имали пасоше и живели су у еСрбији. Није их интересовало јачање еБиХ економије, већ само да се власт Срба у еБиХ искористи онако како то одговара еСрбији. Опет се јављају приче о евенуталној сарадњи са муслиманима, о покретању фирми, али нема одговора на питање одакле ће наћи остале људе и због чега би еСрбија требало да плаћа план за који није уопште сигурно да ће успети, а од кога делује да нема никакве директне користи. Зато постављам питање: „Која је корист еСрбије од јачања економије еБиХ?“ Конкретан одговор не постоји. Постоји фраза: „Јака еБиХ једнако је јака еСрбија“.

Почињем да размишљам о томе како би за еСрбију ипак био погрешан потез предаје Федерације. Бар би био погрешан без јасно дефинисаног плана који се највише огледа у 2 тачке:
1) како се мисли подићи економија еБиХ
2) какву корист еСрбија има од јачања еБиХ економије.

Сада је Федерација била у е-српским рукама и, ако су Срби из еБиХ могли да захтевају јасне одговоре када су предавали регију Федерације, мислим да је и еСрбија заслужила јасне одговоре на ова два питања пре него што би Федерацију требало да врати. А одговора није било.



Дошао је август, дошло је до промене власти у еСрбији, ја нисам био више у Влади. Наилазим на рекламу постављену у еСрбији од стране неког еАмера у коме се траже донације за ослобађање Федерације од стране е-српског окупатора. И видим да је тај еАмер покренуо ту иницијативу на наговор српског конгресмена у еБиХ, Марка Парце. Осуђујем у новинама тај потез јер то делује као сарадња са нашим великим противником, а при том се еСрби представљају као окупатори од стране Србина.

Срби из еБих касније кажу да је то била фора да се на превару измузу паре од еАмериканаца. Ако је то заиста тако, зашто се реклама вртела у еСрбији?

Ако погледате мој прошли чланак, видећете да Злигор прича о увођењу неутралности у еБиХ на дан 23.7.2010. То је неколико дана након брисања еХрватске. То не може бити ништа друго до последица преговарања са муслиманима јер нема никаквог разлога да се у еБиХ проглашава неутралност ако су на власти у тој држави Срби, а еСрбија је лидер Феникса. Коме одговара неутралност у еБиХ ако не муслиманима који су познати по добрим везама са еАмериканцима који су у више наврата узимали еБиХ пасоше како би помагали муслиманима у узимању власти? еСрбији неутралност еБиХ дефинитивно не одговара, не одговара јој сарадња Срба са муслиманима јер то може да буде мач са две оштрице и представљати препреку уколико еСрбији буде требала помоћ еБиХ (па ми сами себи представљамо препреку, како би тек било кад би се удружили са муслиманима).



Кажу ми из наше Владе да нам еБугари нуде да изнајме Федерацију. 200 голда месечно, или можда и више, извињавам се што не знам тачну цифру. Кажу да имају бар 1000 ако не и више активних људи који могу да се преселе у Федерацију и да је активно бране. еХрвати немају отоврен рат са њима, а и имају проблеме у организацији сопствене државе. Да би отоврили рат са еБугарском морали би да, или плате око 800 голда (што је по мом мишљењу велика свота за земљу која тек треба да почне са ослобађањем), или да нападну еМађарску или еСрбију, тиме активирају све МПП-ове ових држава и фактички поново себи препишу брисање са мапе. Колико год да можете наћи замерки овом плану, делује бољи од плана који Срби у еБиХ немају уопште, или се, ако га имају, мора косити са интересима еСрбије.

Ја додуше не доносим ниједну одлуку јер нисам у Влади. Упитан сам ипак да дам савет.
Мој савет је био да се од Срба из еБиХ затражи да коначно доставе детаљно изанализиран план по коме би доказали да еСрбији иде у корист да врате Федерацију у еБиХ пре него што се размотри предавање Федерације еБугарској. Мој савет је био да се не иде у покушај преузимања српске странке у еБиХ од њених дотадашњих лидера јер такве ствари не могу да се раде без претходно датог разлога, обавештења и без савршене организације. Јер такве ствари могу да доведу до негативног публицитета ако се лепо не објасне.
Ко год хоће, може да ме пита преко поруке да му дам доказе који то непобитно доказују.

Одрађено је онако како је одрађено, ја са тиме везе нисам имао. Српска странка у еБиХ и даље има исту власт. У циљу конструктивних предлога, као индивидалац, као еСрбин који има личне новине, пишем чланак како ја видим да треба да Срби воде власт у еБиХ. Исказујем своје ставове, не ставове Владе или странке УеС. Дајем детаљну анализу у веома обимном тексту, ограђујем се од учествовања у покушају ТО српске странке у еБиХ и позивам све на конструктивну полемику у коментарима и на изношење конструктивних предлога и примедби.

Нажалост, долазе неки од лидера Срба из еБиХ и одмах почињу са провокацијама, са увредама и лажима. Како би ме дискредитовали, говоре ми да прикупљам политичке поене, говоре ми да сам лажов и лопов, да ми није довољно што сам покрао еСрбију па сад желим да крадем и у еБиХ.
Говоре ми да лажем да је Србима у еБиХ интерес јачање еБиХ испред интереса еСрбије. Добијам скриншотове који то, ипак, показују и објављујем их у следећем чланку.



За крај, о овоме сам писао у претпрошлом чланку, али желео бих да напоменем и поновим да разумем жељу неких играча у еБиХ да раде на повећању стандарда у еБиХ. Дуго су тамо, дуго живе и раде у тешким условима. Међутим, мислим да не постоје капацитети да се то одради и да не постоји корист еСрбије од тога. Знам да је тешко конгресменима који морају да живе у еБиХ и раде са мизерним платама, али ја сам управо и дао решење за тај проблем у претпрошлом чланку. Конкретније од било ког решења који су понудили неки од тих људи који се залажу за јачање еБиХ економије. Али многи ваљда то нису желели да виде, битније је било рећи како је Страхињић лопов и хоће да краде у еБиХ.

И наравно да не поистовећујем све људе са еБиХ пасошима са онима који би да раде ствари за које је дискутабилно да ли су у складу са е-српским интересима. Они који раде против интереса еСрбије се сами препознају.

Ето, још један предугачак чланак, свака част свима који су га прочитали од почетка до краја, али нисам могао другачије и краће да покушам да вам објасним све због чега је дошло до подела око ситуације у еБиХ јер је тема заиста веома комплексна.

Писао сам да се повлачим из политике на високом нивоу пре неки дан. Међутим остала је неразјашњена ова ситуација око еБиХ, па како сам ја био један од главних актера у тој причи, осећао сам дужност да вам се обратим са детаљним текстом у коме можете видети моје виђење ситуације. Овим дефинитивно завршавам са активнијим играњем еРепублика и одлазим у двокликташки мод у наредних неколико месеци, a ви идите прочитајте како сам дигао хајку на Злигора јер ми се није свидео један његов чланак и зато јер сам са муслиманима хтео да преузимам српске странке у еБиХ.

Поздрав до идућег читања о/