To be or not to be trilogy part 3

Day 2,811, 08:02 • Published in Serbia Serbia • by FreemanBRE

Е овако, пошто видим да су људи незаинтересовани да помогну ако им се не каже ХВАЛА или нешто удели, одлучио сам да своју љубав према белетристици поделим са свим заинтересованима.

НАГЛАСИО БИХ да није у питању никаква реклама већ покушај описмењавања!

У питању је домаћи писац Дејан Стојиљковић, аутор дела попут Каинов ожиљак, Кишни пси, Знамење анђела или познатијих попут Константиново раскршће или мени најдражег Дуге ноћи и црне заставе и других.

Дејан је по занимању драмски писац и стрип сценариста. Разлог из кога су мени лично његова дела интересантна је та што успешно кокетира са стварним ликовима, историјским догаљајима и фикцијом, а да не би овај чланак стварно почео да буде реклама избацио бих одломак из романа Дуге ноћи и црне заставе

Трејлер романа

Порфирион, капетан прилепског колегијума. седео је за столом на сред куће која му је била седиште. Нетремице је зурио у тројицу витезова који су му тог јутра дошли у госте. Један је седео за столом на клупи наспрам њега, други је стајао поред, ослоњен на бојну секиру. Трећи је седео нешто подаље, сав крвав. И лице му је било испрскано са неколико млазева црвене, густе течности која значи живот. Он као да на то није обраћао пажњу. Смирено је испијао вино и јео хлеб, као да ће испијањем те течности себи вратити изгубљену крв.

Скоро сви његови људи су мртви. Његови гости и за то су се постарали. Никад није видео ништа слично. Чуо је да су рашки витезови вешти у борби, неки од Османлија су му говорили да су Лазареве крајишке војводе и њихови ратници праве машине за убијање, али ни у сну не би могао да верује да три човека могу за тили час да посеку читав одред.

Косанчић положи на равну дрвену површину стола свој дуги, окрвављени мач. Исти онај који му је јуче ставио под грло.

"Са колико си људи располагао Порфирионе? Двадесет? Можда двадесет пет?", упита га на савршеном грчком. "Забројао сам се док сам их касапио."

Порфирион примети да је војвода косанички веома леп човек, затим примети и крв како, очигледно туђа, капље са праменова његове смеђе косеи слива се низ чело, и даље, низ образ... Биће да је Косанчић посекао неког од његових људи из непосредне близине, да је тај рез био одсечан и брз, и да је крв која је шикнула из врата или можда располућене лобање попрскала војводу по лицу.

"Било их је више...", рече Топлица који је стајао иза њега. "Али су се разбежали када смо посекли прву петорицу."

"Мораш признати, Топлилце, да олош попут њега и не може баш да се узда у нечију оданост", био је подругљив Обилић.

"Ви људииз градова...", вртео је Косанчић главом. "Заборављате врлину редовног војног вежбања. Твоји људи су били велики али спори,снажни али невични сечиву..."

"Људи са бодежима. Могао бих да убијем на стотине таквих до сумрака, а да се не уморим", мрмљао је Обилић кроз залогаје хлеба.
Да не куцам улудо, као желите наставак, знате шта Вам је чинити, коментар!

EDIT Иван и Дејан Стојиљковић немају везе један са другим као ни са ескимима! Извињавам се Дејановим нишлијама на грубој грешци!