Seca knezova i buna protiv dahije
•
by miletic vladan
Они које су Турци убили током сече кнезова су:
Кнезови: обор-кнез Илија Бирчанин из Суводања, обор-кнез Алекса Ненадовић из Бранковине, кнез Стеван Андреић Палалија из Бегаљице, кнез Стојан (или Стефан?) Михајловић из Зеока, кнез Теофан из Орашја (Смедеревска нахија), кнез Петар (ресавски кнез) из Црквенца, кнез Марко Чарапић из Белог Потока, итд.
Хајдуци: кмет Јанко Гагић (буљукбаша) из Болеча, буљукбаша Буљубаша Мате из Липовца (Крагујевачка нахија), итд.
Свештена лица: игуман Хаџи-Ђера из манастира Моравица, архимандрит Хаџи-Рувим из манастира Боговађа, итд.
Остали (нејасно): Рајица из Забрђа (из нахије пожаревачке), Гаврило Буђевац и други.
Уједно су и Мула Јусуф у грочанској нахији, Кучук Алија у Поморављу, а Мехмед-ага Фочић у западној Србији вршили покоље. Побијено је више од стотину виђенијих Срба.
Они који су Дахије хтели убити током сече кнезова али су се на време склонили од потере, су:
Кнезови: кнез Грбовић из Мратишића (код Ваљева), /обор-кнез Станко из Љутица (кнез Тамнавски), кнез Лаза Мартиновић из Богатића (кнез Мачвански), кнез Михајло Ружичић из Метковића (кнез Поцерски), кнез Јован кнеза из Крснице, кнез Јован из Ландова, итд.
Трговци: Ђорђе Петровић Карађорђе из Тополе.
Свештена лица: протопоп Марко из Остружнице, протопоп Никола, из Ритопека, итд.
остали: Васо Чарапић из Белог Потока, /Хаџи-Мелентије, Стево Јаковљев из Лијевча, Ђорђије Гузоња и његов брат Арсеније из Железника, итд. DA SE PAMTI I NEZABORAVI
Facebook
Twitter
Discord
Comments
210 година од Сече кнезова у Београдском пашалуку. 04. фебруара 1804. године, у Ваљеву дахија Фочић Мехмед-ага погубио обор кнезове Ваљевске нахије, Алексу Ненадовића и Илију Бирчанина.
Међу осталим виђенијим Србима, погубљени су и:
Стеван Андреић Палалија из Бегаљице, Станоје из Зеока, Теофан из Орашја (Смедеревска нахија), Петар (ресавски кнез) из Црквенца, Марко Чарапић из Белог Потока, Јанко Гагић (буљукбаша) из Болеча, Буљубаша Мате из Липовца (Крагујевачка нахија), игуман Хаџи-Ђера из манастира Моравци, архимандрит Хаџи-Рувим из манастира Боговађа.
"Док погубим Бирчанин-Илију,
"Обор-кнеза испод Међедника,;
"Ево има три године дана,
"Од како се врло посилио:
"Кудгођ иде, све кр'ата јаше,
"А другога у поводу води;
"Он буздован о ункашу носи,;
"А бркове под калпаком држи,
"Он Турчину не да у кнежину,
"Кад Турчина у кнежини нађе,
"Топузом му ребра испребија,
"А кад Турчин стане умирати,;
"А он виче на своје хајдуке:
""Море, слуге! тамо пашче бац'те,
""Ђе му гавран кости наћи не ће.""
"А кад нама порезу донесе,
"Под оружјем на диван изиђе,;
"Десну руку на јатаган метне,
"А лијевом порезу додаје:
""Мехмед-ага, ето ти порезе,
""Сиротиња те је поздравила,
""Више теби давати не може."";
"Ја порезу започнем бројити,
"А он на ме очима стријеља:
""Мехмед-ага! зар ћеш је бројити?
""Та ја сам је једном избројио.""
"А ја више бројити не смијем,;
"Већ порезу украј себе бацим,
"Једва чекам, да се скине б'једа,
"Јер не могу да гледам у њега;
"Он је паша, а ја сам субаша.
"Док погубим кнеза Грбовића;
"Из лијепа села Мратишића,
"Он је паша, а ја сам субаша.
"Док погубим и Алексу кнеза
"Из лијепа села Бранковине,
"И Јакова брата Алексина:;
"Цар и ћесар кад се завадише,
"Код ћесара обрштери бише,
"И носише од злата кашкете,
"Попл 'јенише све Турске паланке,
"Поробише, ватром попалише,;
"Цар и ћесар кад мир учинише,
"А они се цару предадоше.
"И код цара кнезови посташе,
"Млоге Турке цару опадаше,
"Седам паша, што су опаднули,;
"Опаднули, па их поморили;
"Они паше, а ми смо субаше.
Из: Почетак буне против дахија