Paralelni univerzum

Day 1,620, 05:07 • Published in Serbia Serbia • by l00dak

Došao je i taj dan! Mesec dana nisam izostajao sa predavanja i vežbi, ustajao sam u 6 izjutra da bih stigao na vreme, pratio izlaganja profesora dok su drugi visili u obližnjem bifeu... Zaslužio sam nagradu, normalno... Na mom RL profilu zasijala je Hard Worker medalja, i 5 zlatnih perpera...





Iako je to van svake pameti, pored svakodnevnog odlaska na faks,učio sam redovno, spremao se za EPIC ispite koji su sve bliži... Čitao sam osnovnu literaturu, čitao sam i iz skripti, online predavanja sam smatrao neisplativima... Hebiga, za privatne časove nisam imao dovoljno perpera, trebalo je svaki dan izdvojiti 1.79 dotičnih, a pre ću za te pare popiti koji Vinjak u ''Matici'' nego ih dati na privaća... Keva je videla da se trudim, i da bi sprečila povratak na džabalebarenje na potezu komp-krevet stimulisala me je sa još 5 perpera, dakle sad već imam 10...





Sada smo već izmedju aprilskog i junskog roka, dakle vreme je za izbore za studentski parlament... Još od početka studija učlanjen sam u najjaču partiju na mom fakultetu, red je da vreme provedeno na sednicama unovčim... Stekao sam razna prijateljstva, što sa kolegama što sa koleginicama, dakle imaće ko i za mene da glasa... Kandidovao sam se... Došao je dan izbora, i da bih obezbedio dovoljno glasova delio sam limenku lava (onog što navija za Zvezdu) svakome ko glasa za mene... Trud (čitaj-uložen novac) se isplatio... Naime, ćale koji se bavi politikom je bio ponosan jer sam ušao u parlament te me častio sa 5 perpera (ovo već postaje standardna tarifa, osećam se kao prostitutka)... Zamislite, ogroman deo novca zaradjenog od studentskih žurki ide savezu studenata, logično, opario sam se poprilično... Na mome računu sada se nalazi 25 zlatnih perpera...







Došao je junski rok, a ja sam do sada samo jedan ispit dao... Skupljali su se perperi, učilo se, vreme je da i ja dam koji ispit... Krenuo sam od najlakših, a najteže čuvao za kraj... Prvih 3 sam dao bez problema, imao sam najveći broj bodova i niko nije ni pokušao da me prestigne... Dakle imam 4 položena, rodbina šalje čestitke i na mom računu sija 45 zlatnih perpera... Ostalo je još 6 ispita... Čekam pravi trenutak za svaki ispit, ulećem u amfiteatar i pravim šou... Nabijam najveći broj bodova ali eto ti ga na, u salu ulazi student sa daleko većim znanjem od mene... Prestigao me je... E pa nećeš, ima da budem najbolji, pa makar crko... Imam dosta perpera, od jednog dela njih kupujem puškice, razbijam ispit, onaj gmaz neveruje... Prvi sam!! 5 položenih, još 5 ostalo... 4 sam dao bez problema, ostao je onaj zadnji, najteži, skup svih prethodnih... Opet me je neko prestigao.. Vadim koji perper i kupujem bubicu... Kad mogu svi mogu i ja.. Razbijam ispit, proglašavaju me studentom generacije i na mom RL profilu sija 10 BH i 1 CH medalja... Uspeo sam...








Nakon svih ovih uspeha rodbina u ekstazi, čestitke stižu, nakupilo se perpera... Odlučujem da to proslavim organizovanjem poveće žurke... Skupljam 10 ljudi da mi pomognu oko organizacije i krećemo... Objavljujem članak u studentskim novinama sa pozivom na žurku, preko 1000 studenata je pročitalo i pretplatilo se na novine, te su me iz Saveza negradili medaljom '' Novinarski mogul '' i donacijom od 5 perpera... Vreme je za žurku... U klubu se pojavio velik broj ljudi, svi preko moje pozivnice, oduševljeno gledam kako mi se RL profil puni SB medaljama, i perperima.. Odlično, više perpera-više pića.. Upao sam medju neke fensere i oni me nagovoriše da udaramo po Tuborgu... Ne pijem strana piva ali ajde, da im udovoljim... Rokao sam po Tubi ko ''Maksim'' po diviziji, fenseri u neverici, nagradjuju me ''Plaćeničkom'' medaljom... Nisam ni planirao, dobio sam je...







Šetam kroz klub i u jednom ćošku snimam drugare sa sela... Luda ekipa, kad god se nađemo šou pravimo... Momci poštuju tradiciju, kupuju domaće, prave patriJote ( vegi.vegi eto da ti udovoljim )... Stavljaju pod sto gajbu Valjevskog, i gledaju me, takmičaski... Ajmo momci, da vidimo ko je veći patriota... Zaredjale su se gajbe, tuklo se po Valjevcu sve do rane zore, a u klubu ludara... Kada je video koliko smo gajbi ispraznili, konobar nas je sve od reda nagradio medaljom ''Pravi patriota'', palo je i nešto perpera, taman za burek posle žurke... Vlasnik kluba mi je prišao i rekao da bolju žurku njegov klub nije video, te me odlikovao medaljom ''Heroj ustanka'', do jaja, biće perpera i za taksi do gajbe...







Posle ovako uspešne prve godine, jedno pitanje mi se stalno vrti po glavi... Ponudili su mi mesto studenta prodekana, da li da prihvatim i uzmem i tu poslednju, CP medalju? Odgovor možete naći u zadnjoj rečenici ovog citata:





EDIT: Deo drugi by Marko1996